Зашто српски језик данас нема исправно решено питање писма?

Зашто српски језик данас нема исправно

решено питање писма?

Двописмо (српска ћирилица и хрватска латиница) за

писање данас српског језика не може се сматрати решеним

питањем писма јер је то у нескладу и с обавезом у Члану 10

Устава Србије а противно је и општој пракси у Европи и

свету

Природно и лингвистички давно засновано име „српски језик“

враћено је (истина са задршком и лингвиста и српских политичара)

језику Срба после планског „разваљивања“ привремене заједничке

државе Југославије, после поништеног лажног „братства-јединства“

по логици комунистичке идеологије и владавине у Југославији до

њеног разбијања од унутрашпњих снага које су подржале

најмоћније „западне силе“ Европе и света. Историјска догађања у

вези с тим тек ће истинито оцењивати историчари када буде

допуштена реалнија објективност у истраживању тих несрећних

догађаја који су се најтрагичније одразили на српски народ. На

примеру судбине српског језика и његовог ћириличког писма

најбоље се види како су се Срби одрицали својих и највећих

идентитетских вредности да би се удовољило другима који су

живели са Србима у Југославији. Срби су се били одрекли и имена

свога језика прихвативши његово преименовање у „српскохрватски

језик“ и приставши на политичко-идеолошке комунистичке

притиске за постепену замену свога миленијумског писма хрватском абецедом (гајицом). Тако су Срби у Југославији пристали

на губљење (замену) имена свога језика, пристајали су на

нескривено полатиничавање и измену свога ћириличког

националног идентитета.

Од готово стопостотно ћириличког српског народа на почетку

20 века и стварања Југославије Срби су, „миц по миц“, пристајали

на јавно замењиавње своје ћирилице хрватским латиничким

саставом све до свођење ћирилице на занемарљиве остатке. У томе

су српски политичари и језикословци пристајали чак и на

фалсификовање у вези с хрватском латиницом (гајицом) коју су

неки лингвисти у Србији чак преименовали у „српску латиницу“,

предочавајући лаж како је та латиница стварана за Србе, па чак и

такву лаж да је ту латиницу саставио нико други до реформатор

српског језика и ћирилице Вук Стефановић Караџић! Иако се зна из

непоткупљиве историје и чињеница да је Србима та хрватска

латиница први пут у Србију Србима донела окупаторска чизма у

Првом светском рату када је српска ћирилица забрањена, а дотична

латиница наређена. И сада звати ту латиницу „српском“ више је

трагично него што би могло бити смешно због незнања и

манипулације.

У одговору на питање зашто српски језик данас, после више од

хиљаду година коришћења ћирилице као националног

општесрпског писма, нема природно решено питање писма, него се

Србима, уз њихово писмо, намеће и даље нека врста

шизофреничности, као у „српскохрватском језику, прилепак у туђем

писму које је већ преовладало 90 одсто у писању српског језика, што

је последица раније нескривене и идеолошко-политичке

острашћености против ћирилице после 1954 године када су Срби

приморани и насилним и политичким средствиам да пристану на

двоазбучје, у коме је од два писма (српског и хрватског) хрватско

писмо исфаворизовано до већинског.

Борба самосвесних Срба за враћање у пуни живот српског

миленијумског националног писма у писању језика Срба и данас

нема резултата због унутрашњих антићириличких снага и због

спољашњег фактора иницираног из Србије преко познатог

лингвисте англисте, који се није сетио да предложи Енглезима да

уведу двоазбучје, пошто је он стручњак за енгелски језик, али се

залаже да Срби и даље замењују своје писмо негоавњем

„двоазбучја“.

Унутрашње снаге које су „за Европу без алтернативе“ и које

„глобалистички“ мисле, сматрају да ми не можемо као Бугарска ући

у ЕУ са својим писмом, него морамо тамо с хрватском латиницом у

свом језику, а спољњи фактор преко некакве „Венецијанске

комисије“ напао је пре десетак година Србију да не сме она због

Зелена капа на подземном депоу Народне библиотеке

Нови објекат са изложбеним простором и канцеларијама градиће се према победничком решењу архитектонског конкурса чији су аутори Бранислав Митровић и Ђорђе Алфиревић

Решење за четири нивоа који ће бити укопани испод Небојшине и Скерлићеве улице и самог здања библиотеке

Четири подземна нивоа са депоом, вишенаменским изложбеним простором и канцеларијским блоком – нови је објекат од 11.300 квадратних метара који ће бити укопан испод између Небојшине и Скерлићеве улице и здања Народне библиотеке Србије (НБС) на Светосавском платоу. Њега су предвидели аутори проф. Бранислав Митровић и доц. др Ђорђе Алфиревић, победници архитектонског конкурса за идејно решење за изградњу – проширење постојећих депоа те националне институције културе. Народна библиотека Србије наручила је то јавно надметање расписано децембра прошле године у којем је учествовало 26 радова, како би решила вишедеценијски проблем – недостатак простора за смештај библиотечке грађе. Један од захтева Народне библиотеке Србије био је и да подземни објекат буде укопан тако да се на крову у потпуности сачува постојеће уређење зелених и пешачких површина, односно да раван, проходан, уређен и озелењен кров свих подземних дограђених капацитета буде на нивоу трга.

– Наш главни мото био је да поштујући архитектуру заштићеног објекта НБС-а минималним, неагресивним гестом у простору назначимо главни приступ новом објекту из Скерлићеве улице. Функционалну специфичност коришћења нове зграде депоа чини могућност хоризонталног повезивања простора новог и постојећег депоа. Значајна је и веза изложбеног простора са постојећим капацитетима и службеним улазом библиотеке. Кровне површине објекта су затрављене и благо нагнуте у северном делу према згради библиотеке, чиме је остављена могућност да се наткривени простор испод спрата библиотеке користи као амфитеатар за јавне скупове. Приступ за особе са инвалидитетом предвиђен је преко приступног платоа из правца Скерлићеве улице – каже Бранислав Митровић који је коаутор и идејног решења за реконструкцију Светосавског платоа која би требало да буде окончана најкасније почетком следеће године.

У том делу Светосавског платоа, није обухваћена конкурсом, планирана је и јавна подземна гаража између објекта Народне библиотеке и Скерлићеве, као и испод трасе те улице.

Зграда Народне библиотеке Србије грађена је између 1966. и 1972. године према пројекту архитекте Иве Куртовића, који укључује и решење ентеријера комплетног објекта. Отворена је 6. априла 1973. у први пут наменски подигнутом здању од оснивања библиотеке 1838. године. На тој локацији убрзано се развијала – 1982. располагала је у својим фондовима са више од 2.700.000 јединица библиотечког материјала. Поседовала је штампарију и књиговезницу, електронски каталог формиран је 1989, а интернет је у библиотеку уведен 1996. године. Прва интернет презентација НБС-а почела 1998. Виртуелна библиотека Србије заживела је 2003, дигитална је покренута наредне године, а електронски обавезни примерак 2011. године. Између 2007. и 2011. реконструисан је ентеријер и технолошки осавремењен кориснички део библиотеке, према решењу архитекте Зорана Радојичића.

За три награде – 900.000 динара

Наградни фонд од 900.000 динара распоређен је на следећи начин: победнику конкурса проф. Браниславу Митровићу и доц. др Ђорђу Алфиревићу са пројектантима Душаном Међедовићем, Урошем Мајсторовићем, Стефаном Лакићем и Душаном Грујовићем припада 500.000 динара, другопласираном, ауторима Анђели Карабашевић, Владиславу Суџуму, Ани Петровић и Алекси Бекићу – 250.000, док је трећа награда вредна 150.000 отишла у руке архитеката Зорана Радојичића и Дејана Миљковића са сарадницима Петром Саздановићем и Видом Недељковић. Тако је гласао петочлани жири: др Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије, Милисав Вуловић, начелник техничко-безбедносне службе, и архитекте др Милена Кордић, проф. др Нађа Куртовић Фолић и др Игор Марић.

Извор: Политика

Аутори уџбеника математике најављују тужбу против фондације “Алек Кавчић”

© CC0 / Pixabay

Ђорђе Дугошија, Милољуб Албијанић и Марко Шегрт, аутори уџбеника математике за седми разред основне школе, у издању Завода за уџбенике, овластили су адвокате да покрену правне радње и напишу тужбу против Фондације „Алек Кавчић“ због повреде ауторских права и крађе интелектуалне својине, пише „Данас“.

Фондација је, како се наводи у тексту, без одобрења аутора објавила поменути уџбеник у пдф формату на сајту besplatniudzbenici.com.

С друге стране, из Фондације „Алек Кавчић“ за „Данас“ најављују да ће склонити уџбеник са сајта.

Тројица аутора уџбеника математике су овластила адвокатске канцеларије да покрену правне радње и у Србији, и у САД, с обзиром да је Фондација основана у Америци, потврдио је професор Милољуб Албијанић.

На питање зашто није тужио и Завод за уџбенике Албијанић је рекао да му је врло непријатно да тужи издавачку кућу у којој је својевремено био директор и да још увек чека да Завод објави уговор са Фондацијом „Алек Кавчић“.

“Завод тај уговор мора да покаже јавности. Влада Србије, као његов оснивач, може то питање једноставно да разреши са Заводом. Да затражи тај уговор, да га погледа и да, ако постоји основана сумња да је штетан по Завод, раскине уговор и смени руководство. Мислим да је тај уговор штетан не само за нас ауторе уџбеника који смо тужили Фондацију „Алек Кавчић“ јер су злоупотребили наша ауторска права, већ и за Завод за уџбенике”, сматра Албијанић.

На питање да ли је тражио образложење Завода када је видео да је његов уџбеник „окачен“ на сајту, Албијанић одговара да је то покушао у два наврата од две особе које су у руководству Завода, али да ниједна није хтела да разговара. Упитан зашто није реаговао и поднео тужбу чим је пфд уџбеника објављен, Албијанић каже да то не може да се уради преко ноћи.

“То захтева озбиљност, да пронађете праву адвокатску канцеларију која може да успостави контакт са канцеларијом у САД. Подношење тужбе није лаички потез, то мора да се озбиљно припреми. Ја сам од Завода најпре тражио мој ауторски уговор, још немамо увид у уговор између Завода и Фондације, ту постоји читав низ проблема које треба решити”, нагласио Албијанић.

Из Фондације „Алек Кавчић“ казали су за Данас да не желе да буду трећа страна у евентуалном спору Завода за уџбенике и Милољуба Албијанића због чега ће уџбеник из математике за седми разред склонити са сајта.

Наводе да Албијанић као аутор има уговор са Заводом за уџбенике, а не са њима, те да је Фондација склопила уговор са Заводом и све своје финансијске обавезе према том јавном предузећу испунила.

Новац је за све уџбенике уплаћен унапред. Уколико Завод за уџбенике дозволи, Фондација је рада да тај уговор подели са јавношћу. Немамо шта да кријемо, све што смо договорили са Заводом, све је и плаћено. Математика за седми разред, чији је коаутор господин Албијанић, има тираж од 1.500 примерака, што се и види на самом уџбенику. Фондација је откупила највећи део тиража поменутог уџбеника у штампаном издању. На основу тога, професору Албијанићу, као и другим ауторима биће исплаћене њихове тантијеме, односно хонорари. Ако господин Албијанић не жели да Фондација промовише његов уџбеник, иако је Фондација већ откупила највећи део тиража, по ком основу би и он добио свој хонорар, нећемо инсистирати на томе. Уколико господин Албијанић не жели да се његов уџбеник додатно промовише и бесплатно подели малим сеоским школама, његов уџбеник Фондација неће ни даривати. Нема разлога да радимо нешто чему се аутор противи“, навели су из Фондације за београдски лист.

Они су позвали ауторе који не желе да Фондација откупљује њихове уџбенике, да то јавно и кажу. Напоменули су и да тужба против Фондације у Америци није поднета.

Директор Завода за уџбенике Милорад Марјановић није јуче желео да коментарише наводе Милољуба Албијанића, нити да одговори на питање “Данаса” како је уговором са Фондацијом “Алек Кавчић” регулисано питање ауторских права, зашто Завод није прибавио сагласност аутора уџбеника који су објављени на интернету и да ли им су се обраћали још неки аутори овим поводом. Уместо тога је стигло кратко саопштење у коме је наведено да је Завод за уџбенике уговорима регулисао међусобне односе са свим својим ауторима уџбеника које је објавио, као и међусобна права и обавезе са Фондацијом.

„У складу са овим наглашавамо да се Завод у свим сегментима стриктно придржава одредаба потписаних уговора како према ауторима, тако и према Фондацији“, поручили су из Завода.

О свом ставу да основно образовање мора бити бесплатно и бројним другим темама за Спутњик је недавно говорио основач Фондације, Александар Кавчић:

Извор: Спутњик