Космајски стослов Светом владики Николају

Поштовани читаоци,

У четвртак 29. Јула 2021. године у просторијама СКЦ „Ћирилица“ одржаће се следеће дешавање. Добро дошли.

Ваш Србски културни центар „Ћирилица“ Београд

 

САОПШТЕЊЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ И ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Преносимо вам Саопштење Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика које је резултат њиховог скупа „Положај српскога језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења)“одржаног 3. јула ове године.

Скуп језичких стручњака у Матици српској

Ово Саопштење је једна од бројних реакција српске јавности на наказни Закон о родној равноправности којим се практично тражи насилна промена српског језика до непрепознатљивости.

Саопштење садржи 21 детаљно образложен аргумент и закључак са потписима 40 професора, лингвиста, академика. Објављено је на сајту Матице сртпске и у потпуности одражава и ставове Србског културног центра „Ћирилица“ Београд.

maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/dopis_MS_19_7_2021.pdf

СРЕБРЕНИЦА – ВЕЛИКА МУСЛИМАНСКА ЛАЖ

Знате оне америчке (холивудске) филмове у којима је главни лик наизглед и у јавности фини, углађен, породични човек, а код куће злоставља жену и децу. Жена се временом повлачи из јавности, постајући све више уверена да је вероватно крива за злостављање које трпи и у истој тој јавности важи за недруштвену злобницу која кињи несрећног и племенитог мужа који се у ствари својски потрудио око такве јавне слике. На крају, после низа перипетија и када опасност запрети и деци, жена смогне снаге да се избори за њих и себе и у јавности се разоткрије истина.

Пре више година негде сам прочитала да је неки амерички политичар, по истеку свог мандата између осталог разоткрио и једну од бројних тактика владања. Рекао је отприлике да власт мора с времена на време да дозволи неку врсту вентила за незадовољни народ и да се у ту сврху снимају филмови који се увек срећно завршавају, јер на крају правда буде задовољена. Гледајући такве филмове обичан човек се уживљава у улогу жртве која трпи велику неправду, али се на крају увек све срећно заврши по њега. На тај начин његово незадовољство нечим у држави сплашњава у уверењу да на крају мора доживети сатисфакцију за оно што трпи.

Цела прича у јавности око Сребренице ме подсећа на сценарио неког од таквих холивудских филмова. Злуради би рекли да је преко Атлантика и направљен сценарио који треба да убеди јавност да су муслимани (малим словом јер је то верска конфесија а не нација) жртве, а Срби злочиначки лик. А истина је управо обрнута.

Пошто је Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа објавила свој извештај у једанаест поглавља више од 1.000 страна, то се некако поклопило и са одласком Валентина Инцка са дужности високог представника за БиХ, који је после 12 година на тој функцији решио да по нечему буде и запамћен, па је допунио Кривични закон БиХ одредбом да се затвором кажњава негирање геноцида у Сребреници. Своју допуну Валентин заснива на медијским причама и пресудама Хашког трибунала који се такође руководио медијским причама и плаћени(чки)м сведоцима са муслиманске стране, потпуно негирајући чињенице и документа. Тако је један међународни суд познат као политички суд који нема везе са правом (чак ни римским) пласирао причу која се уклапа у сценарио.

Гидеон Грајф, иозраелски историчар, председник
Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа

Гидеон Грајф, израелски стручњак за холокауст каже да је са десет најбољих стручњака из различитих области и земаља истраживао период од 1991. до 1995 када се догодио злочин, а не само 1995. годину, од тренутка када је српска војска ушла на ту теиторију, као што је радила комисија Хашког трибунала састављена од нестручних особа за ту врсту истраживања. Такође, бошњачка страна је одбила да даје податке и Хашком трибуналу и Независној комисији о именима убијених која су урезана на надгробне споменике, о инвалидима рата из бошњачке војске и њиховом учешћу у рату. Због чега? Па, зато што се чињенице не поклапају са подацима којима машу у јавности, да је страдало око 8.000 муслимана и њихових жена и деце. Чињенице, снимци и документа говоре да је страдало више од 2.000 Срба (углавном цивила) и око 3.500 муслимана, већином војника и резервиста, од којих су многи страдали у борби, међусобним сукобима када су једни хтели да се предају а други не, самоубиствима и на нагазним минама.

Чињенице говоре да је српска страна предлагала претходних година, 1992. и 1993. размену територија – да предају делове око Сарајева где су живели Срби у муслиманском окружењу за Сребреницу и Жепу, у којима су претежно живели муслимани у српском окружењу. Муслимани су то глат одбили, и кренули у освајање Сребренице и Жепе. Иако малобројнији, Срби су надвладали у борби и понудили војсци БиХ (28. дивизији) као и наоружаном војно способном становништву да преда оружје и да ће их пустити да се несметано повуку. Повлачећи се у две колоне, 28. дивизија, резервисти, већина наоружаних војно способних становника, као и неколицина жена и деце су кренули, али је један део војника и резервиста наставио борбу. Осим тога и заробљени су кренули у побуну и убијање, тако да је том приликом доста њих страдало.

Насер Орић у походу на српска села

Закључак Независне комисије је да НИЈЕ ПОЧИЊЕН ГЕОНЦИД, да је злочина било са обе стране, али је почело са злочинима Насера Орића над српским становништвом. Између осталог, многи муџахедини, који су били познати по највећим зверствима, су дошли као страни плаћеници да се боре на муслиманској страни. Иако Грајфова комисија тражи да се одговорни за злочине казне ради помирења, тешко да ће до помирења доћи између Срба и муслимана, јер би то значило да се њихови хероји (Насер Орић и многи други) морају казнити, а лаж коју су муслимани ширили скоро тридесет година би постала оно што јесте – ЛАЖ, на којој су многи муслимани и њихови сценаристи профитирали, и даље профитирају. На крају, такав исход се не уклапа у сценарио.

Само тај сценарио има и један превид – по њему није предвиђено да Срби преживе, како би муслимани могли да причају своју причу. Срби су преживели. И треба да говоре зарад истине и Бога који види све.

СЛАВА БОГИЊЕ ЛЕТА

Истерала баба на Змијин дан (Младенци) 9. марта1 козлиће у планину, па се похвалила како јој Сечко (фебруар) ништа не може. Сечко се наљути, па замоли (Баба) Марту да му позајми три, а она му даде девет својих дана, те Сечко замрзне бабу са јарићима у планини. Ово је симболична прича о Зајмљеницима или безвременим данима, који служе за корекцију звезданог стила у србском народном календару.2

Звездана година србског календара је непокретна, за разлику од Sунчеве, па пролећна равнодневица увек пада осмог марта у сазвежђу Бика с Ладом, звездом Даницом или Сјајначом, како су стари Срби звали Венеру. Како сваки месец почиње младином, из практичних разлога се равнодневица слави 1 марта. Осталих шест дана су Зајмљеници и не броје се, тако да други дан астрономске Нове године није други, већ девети март, јер Зајмљеници служе за корекцију периодичне грешке у циклусу године.

У каквој вези, онда, стоји пролећна равнодневица и астрономски стил са међународним празником Дана жена 8. марта? Овај датум је прикривени митолошки симбол женског принципа светлости, у примордијалном циклусу календарске године, који на географском истоку и пролећном небу кардо правца3 равнодневице доноси мистерију обнове природе на Земљи. Да би то разумели, морамо знати да је у митологији Огањ мушки принцип, за разлику од женског принципа Cветлости.

По звезданој години старог србског календара, пролећна равнодневица пада управо осмог марта и поклапа се са астрономском, јер је лето је у народу друго име за годину.4 Доказ њене тачности је преступни дан, који у србском календару пада крајем фебруара, јер, ако би календар представили у облику спирале, онда је то могуће само када је преступни дан на почетку, или крају године! После 29. фебруара пада први март, а не измишљени први јануар, или први септембар!?

Да не буде забуне, Нова година у облику какав славимо данас, позната је Србима тек два столећа. Србско народно предање слави почетак астрономске године као Младо лето (Летник) или Вратиловдан, јер вештице тада о вратилу јашу. Младо лето је сматрано најважнијом тачком у времену, јер је то рок за промену таме у светлост, или борба добра и зла, када невидовна сила хоће у вези с Марачем да нанесе зла људима: Марач узима харач, или На вратилу о Марачу јашемо!

Стара Година умире а рађа се нова, јер после равнодневице и спаситељског Васкрса, благочест светлости расте а тама нечасти се смањује (Синтагма): Мартани кокот не пева узалуд, већ слути Младо лето. Да би се зло спречило, на сам Марач (1. марта рано изјутра) доноси се кора од корњаче (симбол плодности), за коју још Плиније Старији каже да сузбија чини и служи као противотров, а корњачин оклоп ставља се изнад врата куће, да чељад буде здрава и чврста (као оклоп).

Баба Марта

Богиње Лета и Зиме у србском народном предању су женског рода, у ликовима Баба Зиме и Баба Злате или Летнице, по којој је израз облетница. Оличење Огња старе године о пролећној равнодневици је месец март или Баба Марта, ариј. марта, смртна, свет смртних, чин умирања, која „умире“ почетком марта. Баба Марта је митолошко оличење богиње Зиме, док је Летница оличење богиње Лета или Баба Злате дубровачких писаца. Сваке године, два пута се у години сретну господарице неба Летница и Баба Зима: о најави лета на часној и божанској страни Кола небеског (1)8/21 марта, или о најави зиме, на левој и враговој страни 10/23 септембра.

Богиња Летница

Почетак циклуса године у србском календару и народном предању, поклапа се не само са астрономским стилом, већ и са буђењем целокупног интерпланетарног простора, које има велике сличности са буђењем природе у пролеће. То је космичка потврда природног ритма Славе богиње неба, чији је календарски почетак усклађен с активношћу сунчевог система и његовим електромагнетним променама.

Слободан М. Филиповић

________________
1 Обретеније је празник првог дана Младога лета (9. марта), када се све „обрће“ (ариј. вартана, вртење, чин обртања) и креће на боље, зима попушта, дани су топлији, а биљке „крећу“.
2 У зависности од врсте корекције негде рачунају првих 12 дана марта, као што је то било код Асираца.
3Кардо правац (lat. Cardo) правац север-југ.
4Стариталици су такође имали мартовске календе које су означавале почетак пролећа, а да је њихова година имала 12 месеци, поред слављење Младог лета у марту, сведочи и ред Арвалске браће с 12 свештеника!

4

4