Срби у Федерацији БиХ и однос према њиховој имовини и светињама може се упоредити са животом и положајем Срба на Косову и Метохији, речи су Ђорђа Радановића, председника Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, поводом најновијег напада на Србе у Мостару и скрнављењу спомен плоче Србима убијеним на Мали Божић у селу Јелачићи.
У једном дану у Федералном делу Босне и Херцеговине нападнута су два младића из Земуна, која су боравила у Мостару због спортског догађаја, јер су на себи имали мајице са ћириличним натписом имена свог града, а спомен-плоча постављена у знак сећања на 24 српска борца и цивила убијена у селу Јелачићи код Кладња, поново је оскрнављена – пети пут од постављана 2011. године.
Све учесталији напади на Србе у Федерацији БиХ
Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, за Спутњик каже да тешко да прође неколико дана а да се неко недело над Србима који живе у Федералном делу БиХ – не деси.
„Размак између инцидента је у просеку седам дана. Ми вршимо евиденцију тих напада и у току прошле године је било 62 напада на Србе и на православне објекте, где је било и физичких напада, и напада на њихову имовину,“ каже наш саговорник.
Месец који је за нама је по Србе у овом делу БиХ, додаје наш саговорник, заиста био изузетно лош, када је реч о безбедности њиховог живота и имовине.
„Имали смо и убиство које је нерасветљено у Општини Калесија. Убијен је Србин – повратник… О броју оскрнављених православних гробаља широм Федерације готово је илузорно и причати. Ево, и случај младића из Земуна и спомен-плоча у Кладњу која је само у последњих годину дана два пута оскрнављена, су вам најсвежији пример“, напомиње Радановић.
Положај Срба у Федерацији БиХ као Срба на КиМ
Према његовим речима, бројно, Срби у Федерацији су сведени на ниво статистичке грешке, и фактички им је забрањено ћирилично писмо и упражњавање верских обреда, а о запошљавању и људским и политичким правима да и не говоримо.
„Знам колико Срби на Косову и Метохији живе тешко и колико су угрожени и могу вам рећи да Срби у Федерацији живе и осећају готово исто“, напомиње наш саговорник.
Радановић додаје да редовно обавештавају о свим инцидентима све федералне, кантонске и општинске службе али да се нико не занима за то, што је како каже случај и са међународним организацијама за заштиту људских права.
Наш саговорник је указао и да осим ћирилице, говор екавицом у ФБиХ може бити узрок непријатних ситуација, а апеловао је на грађане Србије који долазе у ФБиХ, нарочито у мање градове, да буду опрезни и што мање излажу возила са српским регистарским ознакама јер је општа појава од 1995. године да су ти аутомобили на удару вандала.
Аутор: Бранкица Ристић
Извор: Спутњик
СТРАШАН ЈЕ ПОРАЗ СРПСКОГА НАРОДА У ЋИРИЛИЦИ СВУДА, ПА И У САМОЈ СРБИЈИ ПОСЛЕ 1954. ГОДИНЕ
Могу да замислим каква је жалост Срба из угрожених подручја за њих у бившим републикама Југославије и из КиМ-а када дођу у Србију и виде да је у Србији туђе писмо преплавило српску ћирилицу чак са 90 одсто. Шта ти угрожени Срби онда кажу и мисле о антићириличком стању у нашој и њиховој матици Србији! То је српски општи јад с ћирилицом за коју не постоји одговарајући осећај и брига ни код српских лингвиста ни код власти у Србији. Какав је то страшан пораз српскога народа у ћирилици.