БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН
Цане је објавио књигу песама и тираж је распродат. Лепа вест – књиге се још читају. Али када поменути Зоран Костић, легендарни фронмтен бенда „Партибрејкерси”, напусти емисију „Утисак недеље”, онда то постаје не само прворазредна вест у медијима већ и омиљена трач партија на друштвеним мрежама. Питање недеље гласи: Зашто је Цане напустио студио?
Нема Цане претераног смисла за маркетинг, иако се око њега шири митоманија, што је својеврсни апсурд, јер је рокер и песник поприлично повучен човек, са сјајним смислом за анализу тзв. друштвенополитичке ситуације и ништавног света који нас окружује. Подсећа на рокенрол Диогена, с тим да не живи у бурету.
Овде је реч о нечем другом. Напуштање студија култне емисије „Утисак недеље” и тензија између Оље Бећковић и Цанета, која се емитовала већ у уводним кадровима, засенила је у потпуности чињеницу да је Цане издао књигу поезије „Укрштене речи”.
Растурач журки, овога пута емисије, вероватно се споречкао са Ољом пре почетка емисије, што, узгред, није нарочито тешко, и настала је права ујдурма на интернет магистрали. Да Цане није почео да ради за Вучића? Наравно да није, има човек паметнија посла. Међутим, у време површности, кич се подразумева, икс или некадашња твитер светина, плус становници галаксија „Фејсбук”, „Инстаграм” и „Тикток”, склони су олаком формирању преких судова. Потом следи стрељање.
Има много сличних, несхваћених судбина. Владо Георгијев, рецимо, укотвљен у Херцег Новом, са копненом испоставом у Београду. Ретки су они који га не воле. Можда му је отац био официр Титове војске или неки предак што га је из простора заробљене македонске висоравни довео до медитеранске ширине. Отуда ваљда његова повремена едиповска побуна, жеља за слободом уместо чина да је створи.
Владо је врхунски поп кантаутор, са сјајним хитовима, и уз Жељка Јоксимовића вероватно једини фрајер одавде који би, да је којим случајем Американац или Енглез, био светска музичка фаца. Тим пре су његове твитер, а потом икс објаве биле обавезно штиво и за његове обожаватеље и за мрзитеље. Али за разлику од Жељка, који поседује специфичну ваљевску аморфност, Барба је неприлагођен. Ваљда због непрегледне пучине која га дезоријентише.
Барба воли море и пловећи једрилицом учинило му се да је Земља равна плоча. Никако да заплови низбрдо. Толико је био против вакцина током ковида да су сви други у поређењу с њим били све сами агенти Светске здравствене организације.
Све се то опраштало Барби јер су га једнако нервирали и напредњаци, ваљда сви код куће имају глобус и иду редовно на вакцинацију, па је међу грађанском опозиционом елитом имао статус пожељног бунтовника. Био је аболиран од свих несташлука, јер је био егзотични зачин који је толико недостајао политички екстракоректним грађанистима.
На Барбу очигледно претерано утиче слан пршут и врело сунце, па су га његови интернет сукоби сто пута навели на зло, да парафразирам једну од његових балада. Или, ђаво му није дао мира, па се нашао у политичкој бури, чак и када је са палубе сишао на копно. Ударио је жестоко по листу „Данас”, својим дојучерашњим обожаваоцима и покровитељима, јер му се није допало извештавање о терористичком нападу у Москви. Дугогодишње савезништво је одмах прекинуто. Да се разумемо, Барбини икс рафали по листу „Данас” комотно га могу одвести до јавног тужиоца, али његов сукоб са дојучерашњим политичким истомишљеницима само потврђује лицемерје, а још више баналност таквих пријатељстава.
До јуче несташни морепловац и поп икона, постао је одједном истрошени таленат. Експресно, из опозиционих фиока, немају их изгледа само владајући момци, извађени су неки папири о бизнису чије нити ваљда доводе до српских политичких босова, што је значило да Барбу треба потпуно дискредитовати. Музички критичари могли би да кажу да су му песме једноличне и ваљда зато савршене, као кућице у градићу Пејтон, да су то исте песме са различитим насловима, али ће много више њих рећи да су оне ванвременске и да ће се слушати и онда када Барба буде кренуо у лов на велику рибу. То јест када буде старац на мору.
Читава галерија познатих ликова проживела је сличан ефекат топлог зеца, не схватајући да су само употребна вредност политичких елита и њихове партијске војске стациониране на интернет котама. Када их потроше, бацају такозване јавне личности на мени крвожедне јавности. Салвета тамо нема.
Где вечерас пева Милан Топаловић Топалко? На Пинку? Чисто сумњам. Некадашња звезда Гранда Саше Поповића и победник прве сезоне ријалитија „Фарма” у продукцији Жељка Митровића изнервирао се што је његов наступ на РТС-у, када га се коначно докопао, прекинут још једним историјским обраћањем јавности Александра Вучића. У Топалку се пробудио изненадни бунт и жеља за друштвеним ангажманом. Зар ћеш ти, Вучићу, да ми упадаш у песму? И хајде што је певач већ сутрадан у опозиционим медијима и међу икс заједницом проглашен за хероја који се са рубрике естрада преселио на пантеон политичког формата, већ су га сви живи критичари народњака, Пинка и ријалитија, као извора свих зала у овој земљи, инаугурисали у новог елитистичког гуруа. Заблуда је да су они очарани Топалковим гласом, човек иначе одлично пева, већ могућношћу да ће он привући гласове оних који су га на свадбама и крштењима китили еврићима по челу. Сваки глас је важан, а нарочито Топалков. Они који су га до јуче презирали, објавили су да је рођен нови Павароти.
Вођен прагматичном логиком да му је Вучић упропастио могућност за тезгу више, Топалко се заиста уживео у новог јунака опозиционе сцене. Одмах је постао ексклузиван гост на телевизијама и порталима који су га до јуче дубоко презирали, док га је Вучић додатно винуо у небеса, најављујући на митингу у Шумицама да ће се и против њега, ако треба, борити и победити.
Славни тенисер Јанко Типсаревић био је у публици и тапшао. Подржао је Вучића и одмах на себе навукао жестоки бес противничког политичког табора. Да им се приклонио на њега би се обрушили напредњаци. Ни једни ни други не би имали милости. Или си са нама, или против нас, то је једначина епохе површности и ријалити стварности у којој и моћни шеф државе анализира Топалкових петнаест минута славе.
Онај угледни појединац или анонимус, сасвим је свеједно, који није ни са једнима ни са другима, налази се на брисаном терену. Што ће рећи, тај је већ авансно страдао!
Аутор: Александар Апостоловски
Извор: Политика
