Би-Би-Си се не предаје: „Русија и Украјина: Руси који пријављују колеге и незнанце, као у време Стаљина и Совјетског Савеза“

Пријављивање властима комшија, колега, па чак и потпуних незнанаца било је уобичајено у совјетско време у Русији.

Данас, док се власти обрачунавају са критичарима рата у Украјини, људи који имају личне размирице и политичке идеале поново потказују друге.

„Да цинкарим научио ме је мој деда који је и сам био цинкарош“, тврди жена по имену Ана Коробкова.

Она каже да живи у великог руском граду, али одбија да нам открије ком.

Додаје да је њен деда био анонимни доушник за совјетску тајну полицију током Стаљинове владавине, кад су потказивања била део свакодневног живота и она је сада пошла његовим стопама.

Она пријављује свакога за кога мисли да је критичар рата у Украјини.

Самопрокламовани серијски цинкарош

Коробкова тврди да је написала 1.397 пријава од почетка потпуне руске инвазије на Украјину.

Она каже да су због њених пријављивања људи добијали новчане казне, отказе и били означавани као „страни агенти“.

„Није ми их жао“, открива она.

„Срећна сам што су кажњени због мојих пријава.“

Нови закони о цензури усвојени су убрзо после руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

Коробкова од тада проводи већи део слободног времена на интернету, често пријављујући људе због „дискредитације руске војске“ – што је прекршај за који се изриче новчана казна до 50.000 рубља (535 долара) или до пет година затвора ако се почини више од два пута.

Коробкова је веома опрезна кад говори са мном и жели да комуницира само путем мејла.

Не жели да покаже лице и одбија да пружи доказ о свом идентитету.

Она каже да је то зато што често добија претње смрћу и плаши се да би њене информације могле бити хаковане или украдене.

Чини се да Коробкова има два мотива за потказивање својих суграђана.

Као прво, каже ми да верује да помаже Русији да порази Украјину и, као друго, мисли да ће то помоћи да заштити властиту финансијску стабилност.

Живи сама и ради хонорарно као професорка хуманистике, ослањајући се у великој мери на уштеђевину.

Али Коробкова се плаши да би Русија на крају могла да плаћа репарацију ако сукоб буде ишао у корист Украјине, а то би могло да утиче на финансије читаве земље и сваког ко ту живи.

„Сви они који се противе специјалној војној операцији су противници мог властитог благостања“, објашњава она, предвидевши да би победа за Украјину значила губитак за њу лично.

„Могла бих да изгубим сву уштеђевину и морала бих да се запослим за стално.“

Од увођења нових закона о цензури, покренуто је више од 8.000 случајева против људи због дискредитовања војске, према независној руској групи за заштиту људских права ОВД-Инфо.

Мете

Коробкова углавном пријављује људе који дају изјаве, нарочито оне који се појављују у међународним медијима, као што је ББЦ.

Једна од мета Коробкове је антрополошкиња Александра Архипова.

„Пријавила ме је седам пута“, каже Архипова.

„Писање пријава је њен начин комуникације са властима. Она то сматра мисијом.

„Пронашла је сопствену нишу. Њене пријаве прилично ефикасно ућуткују стручњаке“ додаје Архипова.

Архипова је сада у егзилу и сматра да су дела Коробкове могла да допринесу одлуци руских власти да је у мају прогласе за „страног агента“.

„Моји пријатељи које је пријавила сада одбијају да дају било какав коментар за медије.

„Значи, може се рећи да је она била успешна. Мисија је извршена.“

Друга мета је била наставница из Москве по имену Татјана Червенко.

Кад је Русија у септембру 2022. године увела у школе часове патриотизма, Червенко је одлучила да уместо тога предају математику, рекла је она за ТВ Дажд, последњи руски независни телевизијски канал, који је влада угасила и сада се емитује из Холандије.

Као последица тога, Коробкова, која је видела њен телевизијски интервју, почела је да пријављује Червенко, жалећи се њеном послодавцу, московском секретаријату за просвету и руској комесарки за права детета.

Червенко је на крају добила отказ у децембру 2022. године.

Коробкова не показује знаке покајања због својих дела, већ поносно води базу података са људима које је пријавила, где су наведене и последице.

Она тврди да је после њених пријава шесторо људи добило отказе на послу, а да су против 15 покренуте дисциплинске мере и били су новчано кажњени.

Иако Коробкова инсистира да на зуб узима људе за које верује да су државни непријатељи, други су за ББЦ рекли да се пријаве у Русији користе и за лична разрачунавања.

Затворен и жељан слободе

Рибар Јарослав Левченко је са Камчатке на руском далеком истоку, познатом не само по вулканском крајолику и изузетном животињском свету, већ и по јаком присуству војске.

Многи људи у том крају су за Путина, а међу њима и Левченковљеве колеге.

У фебруару 2023. године, Левченковљев брод упловио је у луку на Камчатки после једномесечне риболовачке пловидбе.

Он каже да га је колега рибар понудио алкохолним пићем, што је он одбио.

Верује да је други човек већ имао нешто против њега и њих двојица су се посвађали.

Левченко објашњава да је добио ударац флашом по глави и да се касније пробудио у болници.

Левченко каже да je по изласку из болнице отишао у полицију да поднесе пријаву, али да га је тамо ужаснуло сазнање да је он тај који је пријављен – не за напад, већ за антиратне ставове.

Он тврди да му је полиција рекла да нема довољно доказа за подношење кривичне пријаве против његовог колеге.

Левченко је потом ухапшен 13. јула.

Према судским списима у које је ББЦ имао увид, оптужен је за оправдавање тероризма, што он негира, и задржан је у притвору до почетка суђења.

Једини начин на који може да исприча своју причу ББЦ-ју је преко писама, које прослеђује адвокату.

„Истражитељи тврде да сам користио физичку силу против других морнара… изражавајући намеру да учествујем у непријатељским акцијама против Руске Федерације“, пише Левченко.

Цена истине у Русији: Живот у страху или затвору
„Узмите га себи“: Порука на гробу Путинових родитеља, пензионерка кажњена две године условно

Левченковљеви пријатељи ми кажу да мисле да је пријављен да би се пажња полиције скренула са напада на њега и чињенице да је на броду упражњаван алкохол, што је забрањено.

„Желим само да се вратим кући“, каже Левченко.

„Из моје затворске ћелије, кроз решетке, види се небо, и то је неиздрживо“, пише он у писму пријатељу које је достављено ББЦ-ју.

„Бескрајне оптужбе“

Руска полиција је потврдила да је затрпана пријавама откако је почео рат.

Званичници су за ББЦ изјавили анонимно да проводе велику количину времена истражујући и ревидирајући „бескрајне оптужбе о дискредитовању војске“.

„Људи стално траже изговор да пријаве некога због ‘специјалне војне операције'“, изјавио је недавно пензионисани полицајац за ББЦ, додавши:

„Кад год исплива неки прави проблем, нема никога да то истражи. Сви су отишли да провере неку баку која је видела завесу која личи на украјинску заставу.“

Уз поновљене позиве председника Путина да се „казне издајници“, а крај рата у Украјини није на видику, серијски цинкароши попут Коробкове не показују жељу да престану да пријављују суграђане.

„Наставићу да пишем пријаве“, наводи она у мејлу ББЦ-ју, додавши: „Имам много посла.“

Ауторкиња: Амалија Затари

Извор: Би-Би-Си (на латиничном „српском“)

Механичка ћирилизација: Додатак за Хром и Фајерфокс, Ћирилизатор

Приредио, мало из сажаљења према некада пропагандистичком диву: Администратор