Буњевци о Буњевцима

„Набројали су да Црна Гора, Бока Которска, Далмација, Лика, Босна и Херцеговина, Санџак и Западна Србија говоре ијекавштином, а само Војводина, источна Србија и Јужна Србија говоре екавштином“

Пише: Предраг Пипер

Буњевци су се заједно са Србима католицима на Приморју у међуратном периоду нашли на удару агрсивне асимилације и претапању у Хрвате. Буњевачка интелигенција одговорила је у својим књигама на хрватски напад. У својој борби ослањали су се на Краљевину Југославију и династију Карађорђевића.

Алба М.Кунтић, Први секретар Буњевачке просветне Матице у Суботици и Мара Ђорђевић Малагурска су у својим књигама „Буњевац-Буњевцима и о Буњевцима” и „Буњевка о Буњевцима” наводили речи Дум Ива Стојановића из 1898. : „Било би најбоље кад би смо нашли једно заједничко име; на пр. Словинци, Југословени … Ја бих то име ончас примио. Али ако ми неко хоће наметати име хрватско онда сам ја Срб, јер нећу лажи ни насиља од никога.” (1) Алба М.Кунтић је у својој књижици приметио да је буњевачка интелигенција која је учила мађарске школе пре 1918. била опредељена за Мађаре, а после ослобођења и уједињења определила се за Хрвате.

Уочио је да су се присталице поражене Аустрије окретале Хрватима и подржавале их. Затим је уочио утицај Радичеве аграрне демагогије која је привукла сељаке. Са своје стране Мара Ђорђевић Малагурска је у књигу коју је уредила „Буњевка о Буњевцима” доносила податке и о Приморско-личким Буњевцима а унела је и чланак Србина католика из Сплита „Далматински Срби католици”. (2) У чланку „Буњевци и „Рацки језик” истакнуто је да су стари Буњевци кад год су хтели да кажу ко су и којим језиком говоре увек су одговарали : „Ми смо Буњевци и диванимо рацки”! Тек од Боже Шарчевића и браће Кујунџића почело је улазити у обичај да се одговори „Ми смо Буњевци и диванимо буњевачки”. (3) У књизи „Буњевка о Буњевцима” истицали су да када Буњевци желе да постану Хрвати онда када почну да говоре српском ијекавштином. Сматрали су да око 6 милиона Срба говоре штокавско ијекавским наречјем а само око 2.000.000 Срба говоре штокавско-екавским. Набројали су да Црна Гора, Бока Которска, Далмација, Лика, Босна и Херцеговина, Санџак и Западна Србија говоре ијекавштином, а само Војводина, источна Србија и Јужна Србија говоре екавштином. За њих прави хрватски говорни народни језик био је чакавски и кајкавско-екавски. Области које су говориле хрватски биле су Северно приморје, односно део Далмације са острвима и Загребачка област. (4) Мара Ђорђевић Малагурска је у књизи коју је уредила „Буњевка о Буњевцима” донела и чланак о Јосипу Крмпотићу, буњевачком песнику и свештенику и његовом спеву којим је величао поход капетана Филипа Вукасовића у Црну Гору. Филип Вукасовић је био родом из Лике, и у његовом су одреду били официри и војници Срби Личани, православни и католици. Донела је одломке из спева написаног о догађајима из 1788.

“Кличе вила са високе планине,
Одјикују брда и долине.
Разбуђује Србе изненада
По свој Зети чак до Скадра града.
Пак набраја она без пристанка
Редом Србом и сладка и мила :
“Веселте се, србски витезови!
Ето лете сиви соколови;
Преједрише прико сиња мора,
Хватају се црногорских гора.
Прид њима је племић од старине,
Вукосовић од Личке крајине.
Витешка је рода и племена,
Млад Филипе од стара колина.
—————————————
Остали су рода витешкога,
Прави Срби, право славе Бога.”

Крмпотић позвао је српске старешине и Србе из Црне Горе, да се удруже са Србима из Лике и да нападну Турке.

Видит ћете, кад од Лике равне
Храбра чета изненада бане,
Да лошији нису витезови,
Нег су били стари соколови.
Људи, тко је од рода србскога,
Нек извади бритка мача свога!
Нек загрне до лакате руке,
Нек удари витешки на Турке!
Нек зазвони нова по том свиту
Србска слава у пролитњу свиту!”

“Србкињице вичу твоје
Здрав, Филипе Вукасовић!
Свилен теби барјак кроје,
Славна рода сив соколић!

Није л” Србин Краљевићу Марко
Од ког Србин знаде пиват сватко?
Није л” било славна од колина
Силно царство Немањић Стипана?
Не слави ли славни Србијан цара
Од својега народа Лазара?

Дви хиљаде јур имаде лита,
Одкад Србљин славом пуни свита.”

На крају чланка а и целе књиге коментар одломака песме је био „Као што се из свега види наш стари буњевачки писник и католички свећеник Јосо Крмпотић сматрао је и самога себе, и јунака Вукасовића, и остале његове војнике и официре за Србе, иако су једни били православне, а други католичке вире.”(5)

После ослобођења нове власти су наредиле да се Буњевцима издају лична документа као да су Хрвати. Та наредба ни до данас није поништена.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене
1.Алба М.Кунтић, Први секретар Буњевачке просв. Матице у Суботици, „Буњевац –Буњевцима и о Буњевцима”, Суботица 1930, стр.47; Уредила Мара Ђорђевић Малагурска, „Буњевка о Буњевцима”, Суботица Градска штампарија 1941,стр.31;
2. Србин католик, „Далматински Срби католици”, „Буњевка о Буњевцима”, Градска штампарија Суботица, 1941, стр. 101,102;
3. „Буњевци и „Рацки језик””, „Буњевка о Буњевцима”, Градска штампарија Суботица, 1941, стр. 92;
4. „Српска ијекавштина и „буњевачки Хрвати”, „Буњевка о Буњевцима”, Градска штампарија Суботица, 1941, стр. 67, 68, 69;
5. „Буњевачки писник XВИИИ вика Јосип (Јозо) Крмпотић Лички Буњевац, свећеник и …”, „Буњевка о Буњевцима”, Градска штампарија Суботица, 1941, стр. 121, 122

 

Извор: ИН4С

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.