Везе Матице српске са „престоницом ћирилице”

Бајина Башта – Промовисала се Бајина Башта на минулом сајму туризма у Београду као „престоница ћирилице”. С разлогом, јер овде национално писмо штите општинском декларацијом усвојеном пре четири године, сваког пролећа одржавају манифестацију „Ћирилична баштина”, лане су у центру вароши отворили први наш Парк ћирилице, а у припреми је и Музеј ћирилице у Рачи, у близини манастира који је у средњем веку био средиште српске писмености.

Сада је учињен joш један корак – општине Бајина Башта је 10. марта потписала Протокол о сарадњи с Матицом српском из Новог Сада, ради унапређења квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз заједничке подухвате. Протокол посебан значај даје сарадњи на пројекту неговања ћирилице и српског језика, историје и културе српског народа на територији општине Бајина Башта. Матица српска је препознала значај низа активности на заштити и очувању ћирилице у Бајиној Башти, које уз богато културно-историјско наслеђе чувене Рачанске књижевне и преписивачке школе овом подрињском месту с правом дају звање „престонице ћирилице”.

Протокол о сарадњи потписали су председница бајинобаштанске општине Весна Ђурић и генерални секретар Матице српске др Милан Мицић. Овом чину су између осталих присуствовали управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, члан уредништва Летописа Матице српске др Зоран Ђерић, заменик председника општине Миленко Ордагић, организатор „Ћириличне баштине” Синиша Спасојевић, члан Националног савета за културу и директор ужичког Архива Жељко Марковић.

Према речима др Милана Мицића, циљ је да Матица српска помогне културу и буде присутна у Бајиној Башти. Да се заједнички организује научни скуп у оквиру „Ћириличне баштине”, месец Матице српске у овој вароши, реализују пројекти, представљање Бајине Баште у Матици српској и повезивање с другим локалним самоуправам, које имају потписане протоколе с Матицом, међу којима је Бајина Башта  прва општина у централној Србији.

Председница Весна Ђурић исказала је задовољство због отпочињања сарадње са најстаријом српском књижевном, културном и научном институцијом, основаном пре 197 година у Пешти. Она очекује да Матица стручно и научно помогне оснивању Музеја ћирилице, као и да се заједнички ради на представљању значаја манастира Рача и осветљавању изузетног доприноса Рачанске преписивачке школе и калуђера преписивача очувању нашег писма.

Тај древни манастир, у коме их је дочекао игуман Герман Авакумовић, с домаћинима су посетили чланови делегације Матице српске. Обишли су и стару школу у Рачи где ће бити Музеј ћирилице. Потом је Бајинобаштанима у галерији Установе „Култура” представљен Летопис Матице српске, часопис који без дужих прекида излази 199 година и траје као огледало националног, културног и научног живота српског народа.


Аутор: Бранко Пејовић

Извор: Политика

One thought on “Везе Матице српске са „престоницом ћирилице””

  1. ЧЕКА СЕ ОД МАТИЦЕ СРПСКЕ ЈЕДНОАЗБУЧАН ПРАВОПИС И САМО ЈЕ ТО СПАС ЗА СРПСКУ ЋИРИЛИЦУ

    У тој сарадњи с Матицом српском, нека Бајина Башта замоли Матицу српску да у најављеном новом српском правопису реше питање писама тако како се то питање решава у правописима свих других језика (једноазбучје), па ће онда сваки парк у Србији бити „Парк ћирилице“, а не само један парк у Бајиној Бати. После тога ће сви у Србији знати које је српско писмо и неће нико онда да српски језик пише хрватским писмом, па још да мисли како је то хрватско писмо „српска латиница“. Док то у Матици српској нее ураде, џаба је за српску ћирилицу и њен спас сва и свачија сарадња с Матицом српском.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.