ДОК СЕ ЛИНГВИСТИ НЕ ОСТАВЕ ПРАВОПИСНЕ ИГРЕ С ЋИРИЛИЦОМ И ДОК СЕ ВЛАСТ НЕ СЕТИ ДА ПРАВИ ЗАКОНЕ У СКЛАДУ С УСТАВОМ, ЋИРИЛИЦЕ ЋЕ У СРБИЈИ БИТИ СВЕ МАЊЕ
Само две чињенице довољно је рећи поводом чланка „Суморна статистика: Закон о заштити нашег писма није заживео, употреба ћирилице сведена на 10 одсто“.
1. Како је могао било ко да очекује уопште примену овога закона када је он правнички толико накарадан да га није ни могуће применити, а и када би га неко применио, резултат те примене за ћирилицу би био опет нула у њеном спасавању.
2. Доста је смешно, и поред све муке, када се лингвисти, тобож, чуде зашто нема ћирилице више од десет одсто у Србији. Па како да је буде више када су лингвисти увели у српски правопис туђе, хрватско писмо као алтернативно ћириличком писму? Остаје само да се надамо да ће лингвисти схватити шта су урадили и Србима и српском језику када су прекршили Устав Србије и светску праксу и једини увели Србима шизофрено решење питања писма у двоазбучју. Власт је, у ствари, у свему подржала српске лингвисте, па је и она прекршила Устав Србије и донела 2021. године неуставан заклон који подразумева два писма (српско и хрватско).
Наравоученије: Нека се најпре српски лингвисти оставе своје скарадне игре с ћирилицом у правопису и струци, нека српском језику врате суверену ћирилицу по Уставу и општој пракси у свим престижним језицима у вези с писмом у једноазбучју, па ће и власт схватити да треба да се оставе шале и да треба да се држе српског народног Устава и светске праксе у вези с писмом. Српски лингвисти, ако су се опаметили и схватили шта су они први урадили ћирилици у српском језику, имају прилику да докажу у новом српском правопису чију су израду најавили. Ваљда неће његову израду одуговлачити док не нестане и ових преосталих бедних десетак одсто ћирилице у Србији.
Драгољуб Збиљић
