За истину и правду

За истину и правду

Проф. др Хаџи Мирјана Стојисављевић

Етичком комитету Бањалучког универзитета[1]

Предмет: Отворено писмо израелском министру иностраних послова  Израелу Кацу и његовим кооперативним пријатељима из Републике Српске од проф. др Мирјане Стојисављевић

 Оптужујем …!

Тренутак је изузетно критичан.
Ради се о спасу нације.
Е. Зола

                 Господине Израелу Кац,

Упућујем  вам отворено писмо као министру иностраних послова и безбиједности Израела  као и  вашим кооперативним пријатељима из Републике Српске, министру науке и технологије Срђану Рајчевићу и ректору Бањалучког универзитета  проф. др Радославу Гајанину,  које оптужујем за антисрбизам  који сте исказали у свом ликвидаторском ставу према  мојој студиј “Иза зидина тајни”, због које сте ми приписали расизам према јеврејском народу и приступ теми сарајевског атентата са квазинаучног  становишта и теорије завјере.  Овакве злонамјерне оптужбе које ми  наносе велику  штету  као  професору, у цјелости одбацујем  те  овом приликом   јавно изражавам протест што сте злоупотријебили политичку моћ која вам је дата како би ме  научно и морално дискредитовали.

Пишићи вам преко Етичког комитета Бањалучког унивезитета  поручујем вам да сте се грдно огријешили  о истину која нам свима мора бити циљ, кад  сте ме неправедно оптужили да сам   творац  гротескног антисемитског памфлета који обилује неистинама, непоткријпљеним претпоставкама и неодрживим теоријама, банализованим историјским чињеницама и конструкцијама с циљем презентације теорје завјере на рачун јеврејског народа, те да сам у појединм дијеловима текста чак исказала отворени антисемитизам и нетрпељивост према јеврејском народу  када је у питању моја семиогенеза сарајевског атентата. Ваша оптужба за антисемитизам  је подбачај правде и има све одлике србомржње због етикета мени упућених које надилазе појавни облик шире познат као “говор мржње”. Ви сте из своје далеке земље  подигли својеврсну оптужницу против мене са таквим квалификативима који би многима утјерали страх у кости, познат као ССЈ (синдром страха од Јевреја)  на шта би мој земљак, чувени српски  пјесник и родољуб Бранко Ћопић  у Пјесми мртвих пролетера рекао:

“Десет на једнога, о зар се и то може?”

Ко да опјева  овај исфабриковани „случај”  уз подршку ваших  пријатеља,   поводом моје омање  студије о сарајевском атентату, будући да је оркестрирани напад на њу  непропорционалан њеном обиму, али не и снази  поруке, због чега сте осули по њој  салву  оптужби које  су равне нападу на  Србе у модерном добу  када је двадест шест земаља учествовало у агресији на моју земљу? И као што је тада однос снага  био  један према бесконачно, тако је и овом  “случају” који сте начинили од ове моје студије.

%

    У хитњи да ме што прије осудите,  превидјели сте  да је моја разоткривајућа студија “Иза зидина тајни” излагана прије равно  Ш Е С Т  година на научном скупу “Први свјетски рат, одраз у језику, књижевности и култури”, одржаном 13-14. октобра 2014. године на моме Филолошком факултету у Бањој Луци, пред еминентним научницима из земље и свијета, почев од водећих стручњака из области србистике,  англистике, германистике и романистике,  док су пленарне радове поднијели Светозар Кољевић, академик САНУ и Nicholas Birns (The New School for Liberal Arts, New York).  Притом, наглашавам, да нико од присутних на том међународном научном  скупу, веома заинтересованом  за моје излагање,  није уочио било какве трагове антисемитизма нити говорења са становишта теорије завјере, нико  осим вас, до дана данашњега, премда су многи међу њима били итекакви експерти за питање сарајевског атентата. Или управо зато што су  били експерти, нису се понијели попут вас.

Потом  је прошло већ  П Е Т година од публиковања ове студије у мојој монографији од националног значаја “Србистика и кометари” (2015.),  а Ч Е Т И Р И године како је изашла у зборнику радова са поменутог научног скупа  у обиму од 569 страница. И нико до сада у њој  није видио то што је ваше злонамјерно око видјело. Нити је ико у свијету тако нешто запазио иако је моја монографија већ неколико година преко Academia.edu доступна у ПДФ-у на свакој тачки земаљске кугле!

Из само вама знаних разлога  ви сте  тек сада  одабрали вријеме  да кренете у моју беспоштедну научну и моралну  ликвидацију из које проговара отворени антисрбизам при чему се  понашате као протектор који  има неограничену власт у Републици Српској о чему свједочи  понављање од ријечи до ријечи свих ваших  паушалних оптужби. С индигнацијом одбијам  да будем ваша мета за одстрел  у овоме свијету лажи, у којем бисте да лаж  устоличите за истину. У претјеривањима око осуде тог тзв.  “памфлета”  ишло се дотле да су се помињали  нарушени пријатељски односи Републике Српске и Израела те је у то име на миг државе коју je Де Гол називао “интерконтиненталним носачем ракета” (и зато био свргнут с власти уз помоћ меке револуције!)  упрегнут, као у некој кажњеничкој војни,  комплетан систем пирамидалне власти у Републици Српској. Стријела је званично одапета с ваше стране, да би је потом у њеној путањи до циља подржали  један   министар, потом и ректор, који је понцијевски вашу оптужбу прослиједио Етичком комитету Бањалучког универзитета.

Сви су они мислили да  ја као  изолован и  обољежен појединац нећу имати шансе у одбрани од те силе и одије, на шта  нас Србе  oбавезује  јуначки владика Његош кад нас је опомињао да је одбрана с животом скопчана?

Моје је људско право да се браним против цензуре и забране у слободи изражавања, поготову  у домену научног мишљења,  без страха од одмазде, цензуре или санкција те у том погледу не постоји нико ко би ми то право на сопствено мишљење могао да  узурпира или да ме због њега кажњава удјељујући  ми слободу на кашичицу. Нарочито не један странац из  далеке земље, који  је  против мене покренуо   монтирани инквизиторски процес сличан оном из времена  јудеобољшевизма, потпомогнут кооперативним пријатељима Израела,  прислужницима “империје” која има амбицију  да заводи контролу ума и влада токовима научног мишљења у Републици Српској. Који  сваки критички помен Јевреја аутоматски  етикетира за  антисемизам, криминализујући таквога  оптужбом да шири  нетрпељивост према цјелокупном јеврејском народу.

Уистину,   оваква  далекометна паљба са Блиског Истока  није се чула још од времена фанатизованог ајатолаха Хомеинија када је одапео стријелу  на Руждијеве “Сатанске стихове”  којом настојите да ме застрашите износећи против мене низ  клевета које су само папагајски понављали  ваши снисходљиви поданци  учинивши  мени неправду деценије.

%

      Очито је да ми Срби немамо право да се  супротставимо титокомунистичкој интерпретацији сарајевског атентата[2] проведеног од стране југословенских, а не српских националиста,  већ морамо прожети наметнутом аутогеноцидношћу  да понављамо званичне истине које звече као распукло звоно?  Чак ни након једног вијека није нам дозвољена никаква врста историјског ревизионизма који би значио «каљање видовданских јунака» већ се и данас ми Срби морамо да држимо у аутошовинстичком и аутоколонијалном ропству, етикетирани  притом за варваре модерног доба.

Ви бисте да мој народ и даље остане у неправди и да носи стигму изазивача Великог рата, што нам је спочитнио и онај србомрзац Клинтон, придружујући се тако свјетској медијској сатанизацији Срба? Није ли завјереничким пуцњем на Миљацки управо  отпочело  успостављања новог свјетског поретка који ће коначно завладати  зацарењем Антихриста у наше вријеме? Тим пусњем  најављено је бло велико обредно (само)жртвовање Срба за корист своје штете  како би се на великој шаховској табли промијениле силе и на власт довела друга господа, управо она која мисли да некажњено  може да ме оптужи за антисемитизам? Да би се, циљајући на српску аутогеноцидност, велико саможртвоприношење поновило, интервенционизмом Британаца, на почетку другог свјетског рата, и овога пута, злоупотребом српског национализма, у коме су још једном Срби поведени за туђу корист у  антихитлеровске демонстрације од стране домаћих англофила,  али и плаћеничке војнополитичке хунте  подржане од стране наше цркве на челу са патријархом Дожићем и владиком Николајем[3]. Оне су за посљедицу  имале  најстрашније бомбардовање српске престонице и свих већих српских и црногорских градова те капитулацију земље, не за два мјесеца како је Хитлер  планирао, већ за само 11 дана[4] да би нас ти исти Енглези на крају рата, ваљда, у знак захвалност, испоручили Стаљину и наметнули нам  кроатокомунисту Тита који је свој говор у окупираном, а не ослобођеном Београду почео ријечима на кварном српском језику: «Србија нема чему да се нада».

Желите ли  да и даље канџијате мој народ отужбом за отпочињање свјетске катаклизме пуцњем на Миљацки који је, наводно,  резултат спонтане одлуке ђачке дружине,  и да  и данас  морамо да носимо жиг геноцидности који  нам је  пришила злочеста “пројеврејена Европа”, како ју је оквалификовао владика Николај?

%

           Оптужујем вас, министре Израелу Кац,  да сте  нападом на мене и моју студију исказали отворени антисрбизам. Њега  сте  навикли  да  проводите и ви и ваши, а сваког ко  вам се супротстави, спремно етикетирате за антисемиту.  Кад је већ тако, ево да видите како то изгледа  некажњени  анисрбизам из уста ваших јеврејских сународника који су према Србима  исказвали отворено гађење.

Међу првима,   чешка Јеврејка која је преживела холокауст тако што је са породицом пребјегла у Србију (Врњачку Бању), бивши државни секретар САД, Медлин Олбрајт, која је на питање зашто води такву политику према Србима, 22. јануара 1997. у дијалогу са демонстрантима испред зграде УН у Њујорку одговорила:  „Зато што су они одвратни!”[5]

Један од љубитеља човјечанства, а у исти мах  ригидни србофоб, који је од 1992. године предводио оркестрирану свјетску медијску сатанизацију Срба, био је добитник Нобелове награде за мир, Ели Визел, који је као јеврејски дјечак преживио холокауст; иначе, предсједник „Босанско-америчког пријатељства”, који се у нападно пропагандистичком маниру, у пробосанском тексту „Босна и холокауст” пита: „Да ли то значи да би требало да имамо више разумијевања за Србе? Током три године босански српски војници су били кривци за непрестану агресију, спроводили су етничко чишћење и стријељања по пријеком поступку.”[6]

За Визела је агресија НАТО на СФРЈ „морални рат”, јер „када се зло открије не треба чекати и допустити му да ојача. Мора се одмах дјеловати”[7]. У  то име тврдио је да је „понекад оправдан превентивни рат”[8], залажући се за превентивно бомбардовање Срба, јер би они, наводно, могли да почине злочине: „Ја се плашим … Страх ме је од доласка Срба. Чим они уђу тамо, страх ме је од грозота које ће бити почињене.”[9]

Срби „спроводе терор и силују албанску дјецу”[10], тврдио је србомрзачки настројени бивши амерички председник Бил Клинтон у говору на прослави 50 година НАТО-а у Вашингтону 1999. године.

„Јевреји препознају геноцид кад он постоји (…) и ја сам зато да се на Србе баци нуклеарка”[11], поручивао је Мартин Перец, издавач листа „Њу Рипaблик”, док америчка списатељица, Јеврејка Сузан Зонтаг,  у „Л` монду” пише:

„Постоји у свету једно апсолутно зло, и због тога постоје праведни ратови”[12].

У говору мржње није заостајао ни Јан Кот, француски генерал, који каже: „Што се тиче Срба (…) то је један данас болестан народ, већ одавно затрован, запао у опасну колективну параноју”.

Алан Финклкрот, уз Анриja Левија декларисани француски србофоб, процијенио је: „Чим је француска држава престала да буде просрпска, може јој се указати поверење”.[13] Алану Гликсману, филозофу, не смета да у интервјуу сарајевском часопису „Дани”, злоупотребљавајући слободу изражавања, изјави да „кад Срби кажу да су потпуно невини, они показују да су расисти”[14].

„Срби су дводимензионални народ са тежњом ка простаклуку (…) Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови чија је припадност људској раси у знатном закашњењу“.Тако је говорио  Питер Јустинов, јеврејски писац и бивши предсједник Свјетског федералистичког покрета.

Док још овај најпрљавији, последњи у низу антисрпских и антиправославних ратова није био ни почео, 22. априла 1992. године у Њујорку издато је саопштење поводом догађаја на простору бивше СФРЈ, у коме су, комеморишући холокауст, најзначајније јеврејске организације позивале америчку јавност да им се придружи у преклињању америчке владе како би се зауставило српско варварство. Тражиле су да се смјеста подигне ембарго на српско оружје, моментално припреми војна сила, укључујући ваздушне ударе осмишљене да зауставе српску агресију, да се максимално изолује Србија у свјетској заједници, створе радне групе за ратне злочине које би сакупљале информације које се могу оквалификовати као доказ за потоње процесе ратних злочина. Саопштење су у форми свјетског апела за спас од српског варварства одреда потписале све свјетске јеврејске организације, између осталих: Амерички јеврејски одбор, Амерички јеврејски конгрес, масонска јеврејска организација Б’наи Б’рихт, Антидифамациона лига, Хадаса, Јеврејски ратни ветерани, Национални савет јеврејских жена, Унија америчких хебрејских конгрегација, Унија ортодоксних јеврејских конгрегација, Уједињена синагога за конзервативни јудаизам, све до Женске лиге за конзервативни јудаизам и Женског америчког ОТР-а[15].

                %

             О каквој се етици може да ради, наводни пријатељу српскога народа,  након што сте прочитали ова бројна непочинства почињена од стране ваших сународника према моме жртвованом народу српском, док мене шаљу на неетични Етички комитет само зато што желим аргументовано  да са српског народа скинем стигму изазивача првог свјетског рата коју нам је „непознат Неко“ негдје из потаје пришио? Шта  они да  кажу  у своју одбрану након ових салви сирове србомржње, а шта ја  коју сте оптужили за антисемитизам? Ништа осим Христових ријечи: Ти кажеш!

Како бих спасила мој народ од могућих будућих браунинга које би нам бјелосвјетска мафија можда хтјела да утрапи  да још једном будемо њихове корисне будале или «јунаци над јунацима», зависно од тачке гледишта,  написала сам  ову aналитичку студију о  убиству на Миљацки престолонасљедничког брачног пара из Беча по цијену да се она схвати  и као «каљање хероја». У њој сам исказала праведно непријатељство  према Великој Британији, што је видљиво из једног од поднаслова студије у којој прозивам енглеску  геноцидну политику  према моме народу. Јер ако је ико вијек и по био досљедни србофоб, то су били  Енглези још од Берлинског конгреса и Бењамина Дизраелија,  преко балканских, првог, другог до овог трећег свјетског антисрпског рата који се још води претварањем друге српске државе с лијеве обале Дрине у израелски протекторат.   У том погледу оптужбе за антисемитизам држим за  злочесте и обмањивачке инсинуације изречене од стране мрзитеља српства и православља.

%

               Оптужујем поред вас, господине Израелу Кац,  и министра Рајчевића као и ректора Бањалучког универзитета што су поклекли пред “империјом” и  нису  ни једном  покушали да ступе у контакт са  професорком  бањалучког универзитета, али јесте ректор  са власником сајта Јадовно, Душаном Басташићем, који је пренио моју студију па на притисак “одозго”, брже-боље, је побрисао, што му не замјерам  јeр је то његова мјера храбрости у борби за истину о српском страдању[16].

Оптужујем, на концу, те јадне медијске лајавце, СРНУ и АТВ и скривене “уреднике” који су поклекли пред струком и минимумом професионалне етике да чују и супротну  страну, већ су дали предност тајним наредбодавцима, на тај начин  отворивши врата правом медијском линчу, а да ме нико није ни   упитао имам ли ја  шта рећи у своју одбрану као Српкиња оптужбена од стране једног страног министра на чијој су стран сви, а на мојој нико осим Господа Бога Првоваскрслог.

Сви они су пали на испиту елеметане  етике, којој закон  лежи у топузу.

%

          Као што су  Срби у трећем свјетском рату који је против њих и данас води, третирани као унапријед  жртвован народ, тако су очигледно и мене процјенили Израел Кац и  помагачи империје која би да заведе протекторат над Републиком Српском  –  као изоловану жртву коју нико не може спасити од оптужби за “гротескни антисемитски памфлет”. И док сам са жалошћу  гледала на године проведене на  Бањалучком универзитету на коме радим од ратне 1993. године, након што сам избјегла из Сарајева, а на на коме су се ректор и етички комитет   понијели  по оној народној: Кадија те тужи, кадија ти суди, ни тада ни никад  нисам одустајала од борбе и падала у малодушност јер је истина била на мојој страни.

У студији излаганој прије 6  година изнијела сам  доказ о постојању плана  убиства Франца Фердинанда са именом починиоца, чак годину и по дана прије атентата,  коју је у научну јавност увео академик Милорад Екмечић.  Радило се о својеврсној „полицијској завери“   хабсбуршке обавјештајне службе која је пренебрегла информацију да се спрема убиство престолонаследника, о чему говори документ који је у  сарајевском Државном архиву открио Војислав Богићевић са увјерењем да је нашао кључни доказ за историју Сарајевског атентата. Због проналазачеве смрти документ је у свјетску науку увео Милорад Екмечић објавивши га у својој књизи „Стварање Југославије 1790-1018“ (Београд, 1980, II том, страна 689). У земљи тоталне шпијунаже каква је Аустроугарска, сазнање о припреми атентата на престолонасљедника значило би хапшење за сваког другог осим, из непознатог разлога, за Гаврила Принципа.

Коме је стало да настави са  манипулацијом  о сарајевском атентату  подводећи под теорију завјере моје позивање на један круцијалн историјски документ који и даље вапије за тумачењем и због кога сам покренула «ново читање» сарајевског атентата у  свјетлу овог  недовољно познатог, штавше, скрајнутог документа који мора да  добије важност коју заслужује? “Узалуд је гордо скривати очи у пијесак науке“, опомињао нас је  Св. Владика Николај, посебно  оне историјске  науке која је величала атентатора на Франца Фердинанда, такође својевремено оптуженог за антисемитизам, што нам је  обзнанио  Емир Кустурица, намећући нам закључак да  је ваљда због тога с правом убијен. А то што су Срби због  убиства овог престолонасљедника осуђеног на смрт још давно у швајцарској  ложи Алпина, уведени у свенародно  саможртвовање и праву кланицу са милионским жртвама – о томе ни ријечи! И онако се српске жртве не броје јер су Срби као и други православни Словени још од Енгелса пројектовани да буду “ђубриште Европе”.

Зар да и даље   прећуткујем истину како је  идеолог  младобосанаца, црнорукац  Владимир Гаћиновић, лично изабрао   Принципа за извршиоца атентата јер је увидио да је овај `спреман на све`? Тог Гаћиновића  су силе мрака отровале по наређењу Аписовом[17] или Бијеле руке (не искључује се ни аустријска и француска обавјештајна служба), 1917. године, да би му  некролог писао нико други до  Лав Троцки, рушилац Свете Русије и највећи свјетски  русофоб који је знао како да пројектовано уведе  Русију у свјетски рат након кога је пала у стогодишње јудеобољшевичко ропство.

%

Мој одговор, министре Кац, на ваш покушај  да моју студију “Иза зидина тајни” етикетирате за   антисемитску и тако спријечите ревизију сарајевског атентата у свјетлу нових историјских доказа који говоре да се радило о убиству с предумишљајем  у коме је пострадао, како рече  Кустурица[18],  један антисемита,    надасве је  кратак и гласи:

– Само ви, господине, радите свој посао!

 

Да би лакше пратили овај чланак празите везу: Борба за истину

Ваш СКЦ „Ћирилица“ Београд

 

[1] За потребе овога публиковања текст  је додатно редигован.

[2] Оптужена за изазивача рата, Србија  је мобилисала 90% Срба, а Аустроугарска 95% Срба из Босне и 90% Срба из Хрватске против Србије и Црне Горе.  У том рату Србија је имала 33%  мртвих од укупног броја становника и преко 56%  мртвих мушких становника.

[3] Поред залагања за Југославију у првом свјетском рату, била је то друга велика грешка владике Николаја  и самог српског патријарха Дожића као аутора демонстрација против Тројног пакта које су по посљедицама на националну исторју српског народа биле фаталне.  Упамћене су патријархове ријечи на радију:  „Пред нашу нацију у ове дане судба је поново била ставила коме ће се приволети царству. Јутрос у зору на то питање дат је одговор: приволели смо се царству небеском, тј. царству Божје истине и правде, народне слоге и слободе….», додајући: „Бог правде који нас је до сада чувао од пропасти, чуо је глас и молитве наше и поново нас је спасао од стрнпутица непроменљивог историјског пута. Слава и хвала Богу!“ У прогласу патријар је позвао  `све Богу предане и Краљу одане, загрљене и збратимљене, уздајући се у Божју помоћ да брод нашег народног и државног живота срећно преброди буре садашњег времена`. Тада није ни слутио да ће судбина хтјети, које ли ироније,  да све заслуге за подизање демонстрација  припадну Титу који је  преотео славу пучистима 1945. године у говору са балкона Народног позоришта у Београду.

[4] У то мартовско  јутро 1941.  док је српски патријарх позивао вјерујући народ   у невиђено страдање, у исто вријеме се у  британском посланству у Београду славило уз шампањац и повике:“Успјели смо!“. У чему ако не у томе што су преко наше Цркве и енглеске агентуре у војсци и политици, завјереничке  групице корумпираних високих официра и политичара, српски брод увели у бродолом за циглих 500.000 фунти колико је Енглезе укупно  коштао војни пуч изведен тог 27. марта 1941. године. Иза војног пуча стојала је британска обавјештајна служба која је још једном употријебила српски патриотизам и саму СПЦ са свим њеним архијерејима и самим патријархом. Реченица Ситона-Вотстона о томе најбоље говори: „Ми смо улазак Југославије у рат платили пола милиона фунти  па не дугујемо Србима ништа.“ Слично је изјавио и Вилијам Донован, амерички обавјештајац и отац ЦИА-е: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941. године јер смо ми ту револуцију купили.“ За британску владу успјех пуча  био је од животног значаја јер је за посљедицу имао отварање новог фронта на коме ће Хитлер трошити своје снаге умјесто искучиво на Енглезе. На вијест у подне 27. марта да је пуч дефинитивно успио, Винстон Черчил је изјавио: „Југословенска нација је рано јутрос пронашла своју душу.“ Ни помена о томе да се није радило ни о каквој југословенској већ управо (само)жртвованој српској нацији која је још једном постала пијун у рукама англосаксонких елитиста. Тако се о Србима изјаснио онај којем је било најважнији `да се увуче Југославија у рат на било који начин`. Није ни чудо што је према ријечима Лидл Харта, предсједника енглеске владе, Черчил «постао велики само зато што је умио да за живот једног Енглеза жртвује читаве народе што је иначе црвена нит британске спољне политике.»

[5]П. З. Петровић, Избрисати српски вирус, Чигоја, Београд, 2002, 26.

[6]Исто, 54.

[7]Н. Чомски, Нови милитаристички хуманизам: лекције Косова, Филип Вишњић, Београд, 2000, 109.

[8]Митеран Ф, Визел Е: Мемоари у два гласа, Паидеиа, Београд, 1996, 79.

[9]Исто, 20.

[10]Исто, 97.

[11]Исто, 111.

[12]Исто, 115.

[13]Исто , 131

[14]Дани, бр. 104, 1999

[15]Н. Чомски, нав. дело, 124–125.

[16] Је ли и то ректоров задатак да  лично, путем телефона, издаје наређује  власнику сајта Јадовно Душану Басташићу у позне ноћне сате, након што је кренула медијска хајка на мене, ријечима:  «Бриши студију са сајта. Имаш шесторо дјеце»?  Овај је, схвативши тежину пријетње и не желећи, како признаде,  «да доведе егзистенцију своје породице у питање», притом, сигуран да ћу  да изгубим посао на факултету,  побрисао («повукао») студију “Иза зидина тајни”. Кад сам то накнадно схватила, тражила  сам  да избрише  и остале моје текстове. Међутим, све то  није помогло да и удружења «Јадовно 1941»   такође не буде оптужено за антисемитизам, упркос томе што је својевремено  његов предсједник био специјални гост Јад Вашема у коме је излагао случај «Јадовно1941» којом приликом га је примио и Ефраим Зуроф.  У прању од те кужне етикете која  му је  прилијепљена, укључио се и  Александар Нећак, предсједника Савеза јеврејских општина Србије.  Не желећи да због мене страда, понудила сам му властиту аргументацију у чињеници да се ради о студији старој шест година и претходно штампаној  у рецензираном зборнику радова и, потом, мојој монографији. Самo Удружење је било  финансијски санкционисано  тако да су дотадашњи спонзори  из Републике Српске   отказали  помоћ, од  кабинета предсједника Републике Српске, Владе и министарстава.

И сада, након добијеног судског спора  против Универзитета у Бањој Луци,  који ме је јавном опоменом био осудио због тобожњег антисемитизма, теорије завјере и говора мржње, о чему сви  медији мудро  ћуте, одговорно  тврдим да је ова студија само једним дијелом била камен спотицања.  Трн у оку јеврејским свеокупационистима на челу са Израелом Кацом  и њиховим прислужницима из Републике Српске било је  моје представљање књиге Василија Крестића «Геноцидом до велике Хрватске» које је  први пренио управо сајт Јадовно, поред осталог и  зато што сам користила термин «покољ» за злочин геноцида према Србима од стране НДХ, за који се и они залажу. Наслов мог изладања на промоцији у Бањој Луци крајем 2019. године гласио је «Великим покољем до велике Хрватске», у коме сам обзнанила тајну историју усташтва и ко су то били идеолози усташтва, тзв. «франкофуртумаши» изнијевши семиогенезу овога појма. Управо до франковаца  стигло је и Крестићево  истраживање геноцида над Србима у НДХ да би се из њему знаних разлога, он на томе зауставио. Тумачим ту задршку  бојажљивошћу да у дубоким годинама као лиценцирани  истраживач геноцида над Србима у НДХ  не заради атрибут антисемите и тиме упропасти своју високу сануовску позицију, до које није држао један други академик, Милан Будимир, кад је својевремено не осврћући се на посљедице исказао   истину о  Србима па му  САНУ заузврат ни комеморацију није одржао.  Та Крестићева недореченост у књизи која је просто бола очи нагнала ме је да као промотор на маргинама његове књиге испишем тајну историју усташтва и обзнаним  да су идеолози усташтва, франковци,  били одреда јеврејског поријекла.

Онај који  се окомио на моју студију о сарајевском атентату имао је посредно  у виду управо ову моју интерпретацију која  није била по вољи ни самом аутору, што сам сазнала од Лазара Косановића, предсједника Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца  из Београда и једног од уредника «Добровољачког гласника» чији сам члан редакције, а коме сам понудила да штампа овај мој приказ. Косановић  га је однио Крестићу на својеврсну експертизу на шта је он одговорио да ја нисам историчар и да не треба да штампа мој  текст. Наступивши као цензoр, спријечио је да се приказ његове књиге објави у овом часопису,  на шта је Косановић тражио моје разумијевање  јер  им је наводно запријећено да ће  «Добровољачки гласник»  бити укинут тиме што ће престати суфинансирање од стране државе буде ли се штампао мој приказ, у чему видим прсте јудеократије. Требало је ваљда да  повјерујем да ће српска држава укинути часопис који излази од 1928. године као најстарије гласило ветерана Србије и удружења основаног чак 1903. године – због једног приказа!? Та иста држава ће потом да широм отвари врата своје Скупштине овом  кооперативном удружењу, уцијењеном једним приказом и да на највишем нивоу  промовише  «Добровољачки гласник» 28. јула 2021. године у организацији посланичке групе пријатељства са САД уз главног говорника Ивицу Дачића,  амбасадорку Љиљану Никшић и самог Лазара Косановића. Након свега  преостало ми је да  заувијек прекинем   вишегодишњу  сарадњу са овим, мишљах,  слободарским гласилом чију је промоцију у Скупштини Србије директно из Америке преко линка подржао оркестар Вест Поинта свирајући «Хајде Јано…». Раскинуло се тако и ратно пријатељство са   пуковником Косановићем на чији позив сам као српски добровољац  прихватила да будем  професор Центра војних школа у Бањој Луци 1993. године са још неколико колега са факултета.

Мој тужилац који ме је пријавио  Израелу Кацу, министру иностраних послова и безбједности, а сада  министру финансија Израела,  тај, мишљаше, анонимни  «Непознат Неко», био је  Јован Ћулибрк,  јадвашемовац и носилац ордена Голде Мејер,  епископ Српске православне цркве;  који стоји «на челу седам кључних институција  које се баве сјећањем на Покољ», а које су, према тврдњама Душана Басташића, предсједника Удружења «Јадовно 1941» одреда приватизоване. Управо  је Ћулибрк, према  његовом напису, `звао министра ностраних послова Израела због текста на порталу удружења, а онда као владика СПЦ и низ дипломатско-конзуларних представништава Србије упозоравајући их да је Басташић антисемита`. Предсједник удружења Јадовно оптужио је Ћулибрка, с којим је једно вријеме блиско сарађивао. да  «у култури сјећања фаворизује јеврејске интересе до мјере да се наставна јединица у нашим школама зове «о холокаусту и другим геноцидима»,  тако да   `нигдје не помиње Србе  већ смањује број српских жртава, а јеврејских не`.

                  Накнадно сам сазнала да је  издавачу Крестићеве књиге о геноциду над Србима,   београдском удружењу за одбрану  ћирилице « Добрица Ерић», које мe је позвало као дугогодишењег сарадниика да будем представљач и на самој промоцији наградило Благодарјем за допринос и подршку на очувању српског језика и ћириличког писма; да им је спонзор  био најбогатији Србин свијета Филип Цептер, док им га Басташић, за корист свога удружења,  по личном признању,  није «преотео». У свеопштој пометњи ко су цептеровци, а ко пак они на јаслама дубоке државе,  када је у питању  спонзорисана  српска патриотска сцена,  на којој сам требало да пострадам као колатерална штета, знам само једно: среброљубље је и Христа издало.

Ова фуснота додата је специјално за  читаоце  како би стекли увид у  шири контекст у коме сам била процесуирана од стране марионета јудеократије постављених на челне позиције у нашој цркви, науци, политици и култури како би проводили њене закулисне интересе.

[17] Смрт Гаћиновићева се подудара са стријељањем пуковника Драгутна Дмитријевића Аписа,  по поријеклу Цинцара, какав је био и Никола Пашић.

[18] Позната је Кустуричина изјава да Стари завјет зна скоро напамет. Са знањем Новог завјета се досад није хвалисао.

1 КОМЕНТАР

comments user
Драгољуб Збиљић

Да има нормалних, храбрих, честитих и истинитих Српкиња, птврђује нам свима овај текст.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *