ЗНАМЕЊЕ ВЕЛИКЕ МАЈКЕ

Слободан М. Филиповић
Двојна особина жабе је да се леже из јаја као водоземци и рађа као живоротка, а због особине самозачећа она симболише Апсолут из кога све настаје, а у који се све на крају враћа. Отуда је жаба мистична животиња Европе, преколумбовске културе Америке, Азије и Африке, па је симбол плодности у Подунављу, код Маја, Мисираца, Вавилонаца и афричких народа.
Уметничка представа винчанске вотивне теракоте у облику жабе, симбол је плодности и потврда култног поштовања Велике мајке (М. Мијановић) у неолиту Подунавља. Вероватно је томе највише допринела чињеница, да је жаба везана за нематеријални облик стварања јер може да зачне партегногенезом. 1
Код старих Срба, жаба је била гласоноша богова што стоји у вези бајке о жаби и принцези, када после пољупца у уста жаба постаје принц (А. Манојловић). Да су жабља уста веома необична, сведочи једна од најмањих жаба на свету откривена на Сејшелима (Sooglosus gardineri, Гардинер жаба), која крекеће и чује друге водоземце иако нема бубне опне и средње уво, јер користи уста као слушни апарат! Ова жаба испушта звучне таласе високе фреквенције, које друге жабе помоћу усне дупље преносе до мозга! 2.
Мисирска амајлија жабе од злата, давала је заштиту Хекате богиње зачећа и рађања, која је представљана у облику жабе као жена Хнемуа бога Ствараоца. 3 У многим племенима Африке жене једу жабе због плодности, а мала зелена жаба која претходи поплавама Нила, сматрана је симболом новог живота. Једна сумерска уметничка представа из 2500. ст. е. je животињскa амајлијa у облику жабе, што такође сведочи о овом култу код Сумера, алијас Кимера (В. Баџ).
О поштовању Велике мајке у Винчи сведочи неколико стотина статуета, док се жаба код Срба није смела помињати све до 19 века, а уз помен су обавезно ишле заштитне радње (М. Милићевић, Живот Срба сељака). Минојци су је такође поштовали, па се симбол жабе находи у јелинском култу Хере где је она култна животиња. Како је Хера, жена јелинска бога Неба старином пелашка (тројанска) богиња матрилинеарног култа (Аполоније с Рода), ми овде имамо пример култног континуитета из времена Винче који су Јелини преузели из тројанске културе, каже М. Мијановић, наводећи поред Хере са Самоса исти симбол код ликијске богиње Лето из Срба на реци Србици.
У делу о датовању индијских записа, Херман Јакоби је открио у једном ведском стиху посвећеном жаби, да се почетак кишног периода поклапа с дугодневицом. Луј Рену је то астрономски одредио као „палгуна“ период који одговара констелацији неба на 4500. с.е. (О. Луковић). Реч „палгуна“ је од ариј. палгуна, календарски месец у коме је пун Месец у накшатра палгуни (фебруар-март), што временски одговара главном Дионисовом празнику, док је „накшатра“ од ариј. нáкшатра, звезде, сазвежђа, месечев циклус у вези њих или месечева кућа.
У Ведама, „накшатре“ су месечева лоза станишта богова или побожних предака, односно, део неба под доминацијом Месеца, за који је опште познато да се креће небом 12 пута брже од Сунца. Посматрањем путање сидеричног Месеца у односу на фиксне звезде, настао је календар, а небо је подељено на 27 (28) делова који су постали оличења ведских богова. Један од њих је и Велика мајка с атрибутом жабе, богиња месечеве лозе од које зависи плодност биљака, животиња и људи.
Жаба није само култни симбол плодности за утицај Подунавске културе, већ и важан фонетско стратиграфски доказ у лингвистици. На аријском или архаично српском језику жаба се каже аџамб’а, „безуба“, а ова реч сведочи да аријско писмо на Истоку нема слово „ж“, баш као што ни европска писма немају слово „џ“! Није случајно, што писмо српског језика има оба слова, а овај језички пример је упоредан крилатици Мариа Алинеиа: „Садашњост је кључ прошлости“.
из књиге „Културна колевка холоцена“
1. Партеногенеза је ембрионално развиће које се код неких животиња јавља као нормална појава (нпр. дафнија). Може се изазвати експериментално код организама који у нормалним условима не врше партеногенезу, а негде је под контролом неких животињских врста као што је то случај с женком пацова.
3. Господарица Месеца, магије, бајања и Нава или „хакатског“ царства, ариј. хāтака, рајска река, магијски напитак.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.