Изазови вештачке интелигенције и права интелектуалне својине

​ Налазимо се тек на почетку једног света за који не можемо ни да замислимо како ће изгледати

Аликанте – Неки би рекли да је прича о вештачкој интелигенцији (ВИ) сада већ достигла ниво када је људима мука да слушају где се све појављује и какве све промене доноси. Но суштински налазимо се тек на почетку једног света за који не можемо ни да замислимо како ће изгледати. За почетак, сасвим је јасно да ће немали број занимања нестати са тржишта рада и да је човек као биће већ принуђен да тражи простор за себе и своју креативност који машине не могу да освоје. Ако тога уопште и даље има…

Колега Урош Ћемаловић и ја налазимо се ових дана на студијском боравку у дивном шпанском граду Аликантеу, смештеном на мору, на два сата вожње од Валенсије као центра ове области. Наше одредиште је један врло занимљива институција која се зове Канцеларија Европске уније за интелектуалну својину (ЕУИПО). Реч канцеларија не треба да вас заведе јер се ради о највећој од агенција Европске уније, која обухвата око 2.000 запослених уз обично бар још стотинак особа које се налазе на пракси или стручном усавршавању. Ово је наиме најважније тело у ЕУ за питања интелектуалне својине, спорове, политике, а ускоро и за патенте. Настало је пре петнаестак година као Канцеларија за хармонизацију у овој области да би се постепено трансформисало у веома снажну институцију која комплетно саму себе финансира, има своју образовну академију и опсерваторију. Главни извор прихода су таксе које наплаћују за издавање потврда о свеевропској валидности одређених интелектуалних решења. Занимљиво је да су трећи по броју захтева кинеске компаније и да се ради о тенденцији која је у порасту.

Наш домаћин овде је господин Стефан Мартин, члан Већа за спорове око интелектуалне својине. Ради се о човеку који је двадесетак година радио у МО-Монтреалу као адвокат за питања патената и интелектуалне својине да би од пре тринаест година био постављен на место на коме се сада налази. Осим тога предаје на неколико универзитета у Француској и Италији који се баве овом тематиком, а ради и као консултант, са озбиљном експертизом за вина и жестока алкохолна пића (спиритс). Ради се о човеку који изванредно познаје ову материју, али и савремене тенденције и кретања која у њу уноси увођење вештачке интелигенције. Они је већ користе као оруђе за испитивање оригиналности или нивоа „позајмљивања” код ових интелектуалних решења и оног што се подноси за заштиту. Но од њега и колега смо чули много тога новог што нас убудуће очекује.

Наиме наше истраживање, које подржава Фонд за иновациону делатност Републике Србије, покушава да истражи етичке и правне оквире и последице увођења вештачке интелигенције у разне области, а затим да покуша да осмисли и направи решења која би бар једној групи стваралаца помогла да заштити свој рад и своју креативност. У том смислу за нас је веома важно што ЕУ управо ради на првом озбиљном покушају увођења правних оквира за деловање и употребу вештачке интелигенције. Савет министара је недавно прихватио овај нацрт закона и очекује се да ускоро буде и званично усвојен уз планирано одложено време до ступања на снагу од две године.

Ради се о револуционарном кораку који би требало да постави оквире и за будуће покушаје глобалног регулисања ове материје и пре свега заштите људи од низа потенцијално штетних ефеката увођења ВИ. Акт нпр. забрањује увођење на тржиште продуката који ће неограничено користити податке добијене камерама за препознавање лица и њихову даљу обраду без дозволе. Ту је затим и слична одредба за биометријске податке и њихову категоризацију, као и за употребу у систему примене закона. Посебно се води рачуна о спречавању да се као последица употребе ВИ таргетира одређена етничка, расна ИТД група као потенцијални извор криминала нпр. Најважније су одредбе које појединца штите од могућности директне манипулација и употребе његових одлика. Дакле употребе вештачке интелигенције да људима припише изјаве које нису рекли, да вас прикаже голог или да себе видите у порно филму нпр. биће забрањена и строго кажњива. Вештачка интелигенција се већ увелико користи као оруђе у правосуђу, па ће због тога и тај процес морати детаљније да се регулише и уведе забрана обраде одређених података.

Мартин је скренуо пажњу на убрзано кретање у једном од основних праваца етичке проблематичности ВИ. Наиме, највећи технолошки играчи попут „Гугла” су у огромној предности због своје базе података коју могу слободно да користе у односу на друге који морају да плаћају или имају ограничен домена података. Стога њихова оруђа брже напредују и то почињу да наплаћују. Оруђа за примену ВИ у почетку су била бесплатна, да би сада сваке године драматично скакала цена лиценце коју морате да платите. Све то је наравно повезано и са питањима безбедности, шпијунирања, контроле података које убацујете у њихово лиценцирано оруђе итд. Ту је наравно и део који се односи на употребу ВИ за полуаутономне и аутономне ратне машине (дронове и роботе) и могућност да ВИ сама бира циљеве.

Сусрет са овдашњим колегама заиста је помогао да стекнемо сасвим нова знања о убрзаном напредовању проблематике на пољу вештачке интелигенције и покушајима да се законски ограничи могућност злоупотребе.


Аутор: Миша Ђурковић

Извор: Политика

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.