И ЗАТВОРОМ КАЖЊАВАЈУ СРПСКИ ЈЕЗИК : Да ли примена Закона о родној равноправности уводи својеврсни вербални деликт

КАДА Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац дужности, већ ће морати да буде вршитељка дужности, шефица катедре, професорка, пешакиња, војникиња, вештакиња… Родно осетљив језик мораће да се користи у средствима информисања, у области образовања и васпитања, у науци, у уџбеницима и другим областима образовног и васпитног рада. Неће постојати могућност одабира, јер то повлачи и високе новчане казне – од 50.000 до два милиона динара, уколико се тај језик не примењује. Овим чином не само да је уведен вербални деликт, него је доведена у питање и сврха постојања институција чије је примарно поље проучавање српског језика и језичко планирање.

На ово је упозорила професор др Исидора Бјелаковић на научном скупу „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“ који је одржан пре два дана у Народној библиотеци Србије, а организовали су га Матица српска и СПЦ. Бјелаковић је подсетила да је скоро у исто време кад и Закон о родној равноправности донет и Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити ћирилице.

– Та два закона се потиру. Под чувањем језика наводи се заштита од утицаја идеолошких и политичких покрета на његову стандардизацију, а са тим се суочавамо када је реч о родно сензитивном језику. Употребом родно сензитивног језика укида се општост која је карактеристична за српски језик, а уводи беспотребно морфолошко нагомилавање којим се ствара тешко проходна и гломазна реченица.

Виктор Савић

Професор др Виктор Савић сматра да се коришћењем родно сензитивног језика задире у приватну сферу, што је израз тоталитаризма, јер присиљава све да, без обзира на убеђења, приступе одређеној идеологији:

– Под изговором бриге за равноправност џендера, родно осетљив језик подразумева раздвајање људи на основу различитих критеријума који се по правилу косе са начелима људских права и слобода. Реч је о вештачком произвођењу неологизама који су маркирани и не могу постати део српског језика.

Противе се, а користе

ИСИДОРА Бјелаковић је навела да поједини аутори већ користе родно сензитивни језик, иако му се противе, како им уџбеник не би био одбијен:

– Вртимо се у зачараном кругу, а питање је хоћемо ли оваквом употребом језика заиста допринети бољем положају жена у нашем друштву.

Родно сензитивни језик је уведен због појединаца који припадају одговарајућој идеологији, а сви ми који нећемо у томе да учествујемо сада морамо, наглашава доц. др Катарина Беговић и додаје:

– Законом је родно осетљива употреба језика обавезујућа. Нигде у Европи није тако. Србија ће бити преседан. Дакле, намеће нам се како да говоримо, а како је веза језика и мишљења реципрочна и нераскидива, јер сапијенс језиком артикулише мисао, а заузврат језик у једној мери и на одговарајући начин утиче на људску свест, намеће се и ментални дискурс у оквиру којег смемо да се крећемо. Овакав преседан је увод у орвеловску визију света. Према 73. члану овога закона ја морам да будем докторка наука, што значи да не смем да будем доктор наука. Крше се грађанске слободе, уводи се цензура као један од механизама такозване кенсел културе, чијој експанзији сведочимо. И изнова се мора потцртавати да је облигаторност прописана законом нечувена, и да човек као мислеће биће против таквога остракизма мора устати.

Катарина Беговић је као један од проблема издвојила то што се у Закону као некакви синоними користе термини пол и род, а родова као друштвених конструката може бити таман онолико колико се договоримо да их буде.

– Хипотетички, такозвани родно осетљив језик може укључивати и друга џендер одређења, што би у језику попут српског, довело до разарања реченичне структуре. Банализација у којој се граматички род у језику поистовећује са полом бића која именица означава јесте манипулативна замена теза. Не значи да ће женама бити боље ако више користимо речи женског рода. То је као да верујем да ћу оздравити кад изговорим бајалицу када сам болесна. Делује логично, али не мора да значи. Нема доказане узрочно-последичне везе у родно осетљивој употреби језика и положају жена у друштву. И због нечега што није доказано треба неповратно да уништимо два века брушен језички израз вуковскога језика, а да притом постоје различите врло конкретне друштвене стратегије којима се много учинковитије може помоћи угроженим женама.

Зашто Марко не може да буде лекарка?!

– НЕ постоји научна аргументација која каже да када изговоримо „грађани“, мислимо само на мушкарце – каже Катарина Беговић. – Када кажем драги студенти, мислим и на момке и на девојке, а у мојој учионици девојака је више него момака. И девојке то не вређа. Оне су студенти једнако као момци. Како је могуће да је Ана лекар исто као и Марко, а да Марко никада не може бити лекарка? Пример који често понављамо у овим разговорима је језик племена Масаија, у којем је општи род управо женски, а положај жена врло лош.

Адвокат мр Момир Радић истиче да наш Устав познаје само пол, да наш језик познаје појмове „мушки и женски род“, као биолошке, док је појам „род“ нејасно и неодређено дефинисан, „родни идентитет“ уопште није законски дефинисан, а за „родно осетљив језик“ не постоје речници и граматике:

– Правила нема, али постоје велике новчане казне до два милиона динара и затворске до пет година уколико је дело почињено због повреде родног идентитета. Полазећи од могућности настанка општег хаоса и немогућности рада судија, судских преводилаца, судских тумача, јавних бележника, адвоката, уз истовремени нестанак идентитета, наше културе, наше традиције, наше породице, наше религије, затражили смо од Уставног суда да примену закона обустави, и да отвори јавну расправу. Отварање јавне расправе затражено је јер је у поступку доношења закона констатовано ограничење форме јавне расправе „због епидемиолошке ситуације“.


Аутор: Д. Матовић

Извор: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.