До позајмљивања речи долази јер у језику не постоји одређена реч за нови појам, а најчешће се пише и полемише о упливима речи страног порекла, посебно англицизама, у српски језик.
Мало је текстова који се баве србизмима, разлог томе може бити и што их је мало, али и, пре ће бити, што је веома тешко одредити шта би се све то сматрало србизмом. У литератури је забележено да су србизми у друге језике ушли преко превода одређених књижевних дела (реч вила у друге језике ушла је преко превода антологије српске народне поезије), преко стручне терминологије (тесла – мерна јединица у физици, таковит – минерал у Такову [иако је ова лексема у трећем издању Оксфордског речника забележена као кроатизам, сасвим је извесно да се ради о србизму]), преко штампе (четник), а најчешће посредством оних који су писали о животу локалног становништва, о њиховој култури и обичајима. Стога највише србизама представља безеквивалентна лексика (лексика за коју се не може наћи одговарајућа замена у језику-домаћину), односно речи које именују културолошки специфичне појмове, као што су: слава, гусле, опанак, коло, слатко, шљивовица (у трећем издању Оксфордског речника стоји да је последња реч германизам, што значи да је овај србизам у енглески језик ушао преко немачког језика). Када су у питању речи: тамбурица, понор, ракија, наилазимо на различита етимолошка одређења. У Речнику Мерјиам-Вебстер и у трећем издању Оксфордског речника постоји неслагање око порекла речи тамбурица – у првом речнику је србизам, док је у другом кроатизам; за речи ракија и понор у оба речника наводе да је порекло и хрватско и српско.
Занимљива је ситуација и са лексемом паприка, поједини језици бележе да је у питању србизам, док се у појединим језицима наводи да је реч мађарског порекла. А чији ли је онда паприкаш, а тек гулаш који се спрема с паприком? До оваквих ситуација долази јер је некада тешко одредити пут којим је нека реч дошла у одређени језик, па се за порекло наводи језик из којег је реч директно преузета.
Једно је сасвим сигурно србизам: вампир. Ова реч у немачки језик улази половином 18. века, када су бечке новине писале о појави вампира на територији Северне Србије, тада под аустријском окупацијом. Потом је ова реч из немачког језика прешао у друге светске језике (енглески, француски) и тако је вампир постао најпрепознатљивији србизам.
пише: мср Милица Рабреновић
Институт за српски језик САНУ
Литература
Драгићевић, Рајна. Српска лексика у прошлости и данас. Матица српска, 2018.
*
Milinović Hrga, Anđela, Siniša Ninčević. Hrvatsko-engleski jezični dodir – rukovet kroatizama u engleskom jeziku. Rasprave 40/1, 2023, 33–52.
Tomović, Nenad. Srbizmi u engleskom jeziku. У: Милош Ковачевић, Зборник радова са I скупа младих филолога, Крагујевац, 2009, 221–229.
Речници
Priručni etimološki rečnik srpskog jezika 1 A–J, A. Loma (urednik), Institut za srpski jezik SANU, Beograd, 2023.
Merriam-Webster Dictionary, https://www.merriam-webster.com/ приступљено 19. 1. 2024.
Oxford English Dictionary. Third edition, https://www.oed.com/ приступљено 19. 1. 2024.
Извор: Језикофил
