Карађорђе није убио оца, а ни брата

Скоро сам набавио једну стару књигу из 1907. године коју је написао Миленко Вукићевић у којој на 1000 страна даје детаље из Карађорђевог живота. Од старих књига које се баве Карађорђем ова је далеко најобимнија.

У њој сам пронашао пар детаља који би могли да промене наш однос према највећем српском јунаку модерне историје. Сматрам да су поједини историчари намерно оцрнили Карађорђа да је убио свога оца и брата како би га народ сматрао свирепим човеком и како би направили отклон од њега.

Карађорђа је народ вековима сматрао за новог Лазара или Немањића и поштовао га као свеца. Данас је мало познато да су Срби славили Ђурђиц славу као датум рођења Карађорђа – ослободиоца Срба од Турака и обновитеља модерне српске државе. Нажалост због политике и савеза са Аустро-угарском црква је ту праксу лагано потисла. Објашњено је да не може бити светац јер је убио оца и брата, а народни обичај је објашњен као ”да се слави пренос моштију св. Ђорђа у Лидију”…

Један величанствен пример српства је био оцрњен, а за то су наравно постојали политички разлози. Ко је то учинио, па сви по мало. Прво Обреновићи, затим црква, па онда мало историчари из доба комуниста, а наравно ко папагаји све понављају другосрбијански историчари данас.

Мотив можемо наћи у потреби да се смањи српски патриотизам како би се потписали тадашњи мировни споразуми, ојачала династија Обреновића, како би се створила Југославија мирењем католика и православаца и на крају како би пацификовали Србе у новом светском поретку.

Горе поменута књига доноси многа разјашњења, па кренимо редом.

Убиство оца

Књига каже да је Карађорђев прави отац Петар погинуо у хајдуцима. Његова мајка Марица се преудала касније за Петронија. Убиство се десило али не онако како нам је објашњено. Прво Петроније му није отац, него очух. Друго није га убио Карађорђе већ је дао миг свом другу да то учини и овај га је убио из пушке. Треће није била Карађорђева одлука већ га је мајка Марица зарекла да то учини јер је претио да ће их пријавити Турцима. У књизи су записане њене речи:

”Сине Ђорђе, сапрла те, да Бог да’, храна моја коју си посисао ако га не убијеш. Волим за њега једнога одговарати Богу, него да нас све заробе Турци.

На то Ђорђе довикне Петронија да се врати, јер ће иначе погинути, али Петроније као и да не чу, шта му Ђорђе говори. Тада Ђорђе даде знак своме побратиму Ђорђу Остојићу из Остружнице, а овај потегне из пушке, те Петронија наместо убије, и одмах га по том закопају у некој Црвеној Јарузи уврх Стојника, више села Дучине. ” То се десило после Ускрса 12. априла 1786. године, а тада је Карађорђе имао око 26 година.

Погибија Карађорђевог оца

Карађорђев отац Петар Мркша био је хајдук и погинуо је приликом састанка са немачким официром у време када се договарала буна против Турака. За овај састанак су сазнали Турци и побили их. Није ни чудо што је Карађорђе касније дизао буну против Турака јер ивер не пада даље од кладе.

Због сличности имена оца (Петра) и очуха (Петронија) настала је цела збрка касније, међутим рекао бих да је то зато што људи не читају књиге, не проверавају изворе, а богами неки историчари и намерно криве истину.

О смрти Петровој још је у оно време певао чувени Сима Милутиновић Сарајлија:

Једва Ђоко (Ђорђе) узрастао момком,
Сустигла га и брат и сестрица,
Ал’ му за њи престави се ћако (тата),
…

Ево детаља погибије Петра, Карађорђевог оца.

Отац му је погинуо око 1781. године, а Сима Милутиновић ове стихове написао 40 година касније. Међутим за истинитост ове тврдње постоји још доказа и историјски контекст који потврђује оваква дешавања. Сам писац је својим очима видео гробове Карађорђевог оца и хајдука у оно време.

Дакле Карађорђев отац је погинуо највероватније 1781. пред организацију Кочине буне. Карађорђе у то време није био присутан већ у служби Фазли паше у Паланци.

О убиству брата

О убиству Карађорђевог брата Маринка у овој књизи од 1000 страна нисам пронашао никакав запис за сада. Треба видети када је та тврдња настала. Могуће је да је то предање његових потомака, Маринковића из Тополе.

Углавном прича иде овако. Карађорђев брат Маринко силовао је девојчицу и за то му је суђено. Отац девојчицин је погинуо као Карађорђев војник, а њена мајка је кроз плач питала Карађорђа да ли је за то њен муж дао живот и борио се.

Прича даље каже да је Карађорђе питао мајку шта да чини ако неко од њему блиских људи прекрши закон да ли да га обесе и она му је рекла да треба да поступе по закону. А затим ју је он запитао да ли се то односи и на најближе чланове породице, а она је потврдила. Брат Маринко је обешен, тако каже предање мада се у овој књизи ништа од тога не помиње.

Дакле, чак и да је ова прича тачна, тврдња да је Ђорђе убио брата је у најмању руку злонамерна. Он га није убио, он је пресудио у корист правде. Маринко је сам себи пресудио када је силовао девојчицу.

Рекао бих да се Ђорђе због овога треба похвалити јер је и поред тога што га је то сигурно болело он пресудио у корист правде. Ето како се чињенице изврћу у нашој историји.

Убиство Дели Мусе због невесте

Када сам написао први текст о убиству турчина због ”права прве брачне ноћи” пар читалаца је говорило како то није тачно и да за то нема доказа. Међутим ова књига управо потврђује ту причу.

Мајка је Ђорђа упозоравала да се не жени.

”Сине, Ђорђе, ти се ожени а доћи ће Турчин Мула-Хусеин, па ће нас оправити куд које, а он ће с младом чинити шта је њему воља… а ти, сине то нећеш трпети, него ћеш га убити, па ће нас поробити и ми ћемо пропасти; већ пре зла хајде да бежимо у Немачку.”

Међутим Ђорђе се оженио али је памтио мајчине речи. Ево шта каже даље у књизи да је записао Сима Милутиновић Сарајлија:

Неки Турчин, Дели-Муса зликовац на гласу тумарао је по селима и отимао имовину и каљао образ жена и девојака. Дошао је код Ђорђа али он није био ту. Викне мајци његовој:

”Дај, бабо, ракије и ужину!” па седе поред огњишта. Ту је јео и попио пар ракија. Служила га Ђорђова жена, а он је нетремице гледао. Рече мајци:

”Море бабо, ја ћу ноћити овде, ћеиф ми је баш с овом невом.”

На што му мајко одговори:

”Лепо ага, лепо. Ти си ноћити вољан али невеста има свога мужа, него питај га, хоће ли ти је дати.”

У то време стигну Ђорђе, поздрави Турчина и када виде како га Јелена служи а овај је гледа, одмах погоди жељу Турчинову. Зато се извини што касни и седе поред њега. Почеше пити заједно, међутим када је Карађорђе видео како је овај гледа узе од жене послужавник да он служи. Турчину то буде криво па поче викати на њега:

”Бре, крмчино дивља, ти ли се нађе судити мени?
Млада служи сад, као и ноћас што ћеш!”.

Карађорђе га погледа па му рече:
”Коекуде, зар не знаш Турчине, да ће Србин за образ убити свакога?”.

”А, шта рече Влашче? Зар још претиш, а како би смео Турчина убити, свога господара и царевог сина?”

Ђорђе потегну пиштољ и у трептају ока Турчину саспе огањ у груди:
”Коекуде, ево овако!”.

Након тога одмах закључа врата, мајци и жени запрети да ништа не причају. Турчина је исекао и закопа испод огњишта, а његовог коња одведе далеко и отера. Турци су овог Турчина тражили скоро годину дана до пред сам Кочин рат.

Да се разумемо није постојало ”право прве брачне ноћи” на папиру како је то постојало код велможа на западу Европе, међутим у Србији су Турци радили шта су хтели поготову у доба буна и после буна и оваква недела нису била неуобичајна.

Зулум је био чест – мучење људи, убијање, силовање жена, отимање имовине или одузимање целог имања. Због тога што су Турци често убијали домаћине зато су мушкарци често бежали у шуме када ови дођу како их не би пронашли кући. Е онда су се неки Турци досетили па су намерно ширили гласине како ће сећи главе да би мушкарци побегли у шуму, а они би ту прилику искористили за силовање жена. Управо о томе говори овај део књиге.

О Карађорђевом пореклу

Отац му је Петар Мркша, мајка Марица Јовановић из села Маслошево на реци Јасеници. Деда му је Јован који се населио у првој половини 18. века у Вишевац село поред Крагујевца. Дошли су из Црне Горе из племена Васојевића или Куча.

Карађорђе је рођен у Вишевцу код Раче крагујевачке.

Понекад се могу чути расправе о ранијем пореклу из Албаније али то су злонамерне и парцијалне тврдње. Не зато што то није тачно, већ зато што је Албанија била српска земља.

Закључак

Карађорђе не постаде светац иако је ту славу свакако заслужио. Нити је оца убио, нити је брата убио. Брату је суђено по закону и мајка је тако саветовала. Пресудио јесте очуху али на молбу мајке.

И ту сада треба да застанемо. Јер њему је отац погинуо када је био момак и остао му узор али мајка је та која је имала највише утицаја. Она се појављује у свим причама где га заветује и саветује шта да учини.

Мајка је та која га заклиње да убије очуха и не дозволи да их изда, мајка га је саветовала шта да ради ако Турчин покуша нешто са његовом женом, мајка је та која је пресудила у за сада недоказаној причи о брату.

Мајке су те које су српство сачувале јер су децу право подучавале. Карађорђева мајка Марица ме је одмах подсетила на речи које је изговорила Његошева мајка на сахрани свога сина:

”Ја ваистину Божију никад за тобом нећу плакати. Када бих то учинила, не бих била твоја права мајка… Треба да плачу оне мајке, које рађају издајнике и погани људске, а не ја! Проста ти сине материнска рана, просто ти српско млијеко. Слава Богу који те је тако љепог узео, барем ће и Он од тебе имати шта тамо да види!”

Неко ће рећи ”па да али књига није примарни историјски извор”. Није, али нису били примарни извори ни при извлачењу закључака да је Карађорђе убио оца и брата већ су такође коришћене информације али из новијих књига. Зато изађимо Богу на истину и срушимо лажне тврдње!

Нити је Ђорђе убио оца, нити је убио брата. То је једно намерно кривљење истине, па када се на то дода његово наводно ”албанско порекло” ствари постају још злонамерније.

Погледао сам одакле потичу овакве тврдње и дошао до имена два модерна историчара Луке Мичете и Александра Маркова. Лукине књиге сам пробао да читам али сам убрзо схватио да је у питању обично смеће. Упркос великим тиражима нема никакве провере информација, понављају се флоскуле из уџбеника. За овог Маркова, професора историје у 8. гимназији, чујем први пут али видим да је активиста Н1 канала и часописа Данас што ми је довољно.

Мало се извуку записи из контекста, промени се по која реч, рецимо ”очух” у ”отац”, ”пресудио” у ”убио”, заборави се по неки део да се исприча и ето ти наслова за жуту штампу и душевне хране за аутошовинисте.

Ипак то ништа није ново јер пре више од века, а богами и сада, у поробљеној Србији свеци и хероји се политички бирају. Зато није светац Карађорђе али ни Дража, а неће бити ни генерал Младић иако су то заслужили јер су своје животе свесно дали за одбрану народа и српства.

Праштајте што сам мало прек у тексту. Баба ми је родом из Вишевца, из породице Петровић, има нека кап и те крви у мени па ме боли лаж.

За крај да вам кажем купујте старе књиге и чувајте их, читајте историју из књига и не дозволите да вам историју обликују Холивуд и продани новинари. И ширите истину даље…