Курта И Мурта постали су симбол непроменивости, најпре у дословном ропству, а онда и у разним видовома подређености током владавине Турака на нашим просторима.
Да ли понекад имате утисак да се у овој нашој збиљи ништа не мења и да стално један те исти Мурта смењује једног те истог Курту? Ако имате, онда сте се можда и запитали ко су ти антологијски Курта и Мурта који злоупотребљавају истог коња, кад је ситуација таква да један мора да сјаше да би други узјахао.
Често коришћена изрека, а да ли знате шта заправо значи?
„Сјаши Курта да узјаши Мурта“ употребљава се у случајевима када треба закључити да се променама конкретних протагониста власти и моћи ништа не мења. У Речнику САНУ под одредницом Курта налазимо дефиницију овог израза: каже се када смена личности на власти, на каквом положају уопште, друштвена или политичка промена не представља суштинску промену односа, не доноси побољшање прилика и сл.
О овом фразеологизму писали су Егон Фекете и Мато Пижурица. Фекете га је сврстао у категорију фразема у којима антропоними (дакле Курта и Мурта) немају никакву анегдотску или историјску подлогу и не односе се на конкретне личности, но егзистирају из силабично-метричких разлога, као нпр. и фразеологизми тата-Мата, Циле-Миле, хајде Јово наново и сл. Дакле, само рима и понављање гласова условило је избор Курте и Мурте.
Пижурица додаје да Курта (у значењу вук) и Мурта (хип. од Мурат) очигледно припадају корпусу препознатљивих оријенталних имена турског порекла, те да се њихова употреба овде може разумети као проклетство непроменивости, најпре у дословном ропству, а касније у најразличитијим видовима подређености и обесправљености.
Да закључимо:
Изрека „Сјаши Курта да узјаши Мурта“ користи се када се на друштваном положају суштински не дешавају ни промене, ни бољитак, него се само смењују личности (на пример на власти).
Курта (од турског курт – што значи вук) и Мурта (од имена Мурад – пожељан или Муртеза – одабран, задовољан), препознатљива су отоманска имена.
Курта и Мурта нису били стварни ликови, него су одабрани због риме (као и тата-мате, Јово – наново, Циле-Миле).
Тако су Курта И Мурта постали симбол непроменивости, најпре у дословном ропству, а онда и у разним видовома подређености током владавине Турака на нашим просторима.
Извор: Хронограф
