Представљена је књига „Странпутице ране археологије у Босни и Херцеговини“

На Академији наука и умјетности Босне и Херцеговине 31. октобра представљена је књига проф. др Аднана Каљанца „Странпутице ране археологије у Босни и Херцеговини“. Ово је прво од три издања монографије о развоју и почецима археологије у Босни и Херцеговини.

Књига Странпутице ране археологије у Босни и Херцеговини је фокусирана на питање порекла археолошког знања и података на којим данас формирамо наше знање. У том смислу је и њен главни циљ био утврђивање чињеница о начину ко и како је прикупљао археолошке податке у периоду Аустроугарске окупације и Краљевине Југославије. Као и да ли су материјални налази, као археолошки подаци из којих формирамо знање, употребљиви као интерпретативни предмети или су ипак само реквизити.

„Архивски документи показују да је ипак реч о овом посљедњем када се разматра материјал прикупљен у периоду Аустроугарске окупације која је на овим просторима примењивала колонијалну археологију. За разлику од овога подаци из период Краљевине су били изненађујући и из њих сазнајемо да је овај период наше археологије из различитих побуда неправедно обележен као период опадања и стагнације, док је у стварности била реч о повећању квалитета на штету квантитета у прикупљању археолошких података, тачније материјалних остатака прошлости“, рекао је проф. др Аднан Каљанац.

Проф. др Амра Шачић Бећа истиче да је књига кроз критички приступ заснован на анализи архивске грађе те проф. Каљанац с правом пропитује методологију рада великих археолошких ауторитета попут Карла Пача (Царл Patsch) или Ћире Трухелке. Кориштењем квалитативне методе издвојено је тредесетак археолошких истраживања који се примарно односе на праисторијски и антички период. Реч је познатим локалитетима као што је Рипач на Уни, Доња Долина или Могорјело.

„Наша данашња интерпретација најстарије прошлости у великој мери се темељи управо на тезама и хипотезама које су „изродила“ та истраживања стара стотину и више година. Анализа коју проф. Каљанац доноси у овој књизи открива матрицу по којој су функционисала велика истраживања босанскохерцеговачких локалитета, а којој модерна археологија није придавала пажњу“, истиче др Амра.

Методологија истраживања у археологији
Ова књига сасвим сигурно ће отворити нова питања у историји босанскохерцеговачке археологије. Злонамерном читатељу ће се можда учинити да се у књизи жели умањити допронос археолога из аустроугарског периода. Међутим, циљ ове књиге није засигурно негирати место које заслужно у хисторији босанскохерцеговачке археологије имају Трухелка или Пач, већ указати да савремени истраживачи не смеју излазити из оквира археолошке методологије као што су често споменути археолози чинили. Њима су метафорички антикваризма и колекционарства били отац и мајка, а савременим научницима то мора бити методологија.

Књига објективно пружа преглед истраживања, те се први пут уз обиље необјављених докумената презентује и методологија истраживања која је вршена у протеклим периодима. Посебно се може истакнути да књига држи пажњу од прве до посљедње странице, захваљујући начину писања, те интерпретацијом самог аутора, али самим тиме поставља питање порекла нашег знања и његово схватање. Кроз цело ово дело аутор нас наводи да константно постављамо питање из којег извора и којих података потиче наше знање данас, те на који начин су то изворни аутори идеја или хипотеза долазили до закључака.

Из истог извора: Међународни тим археолога открио је 100 насеља из бронзаног доба у Србији

Извор: Све о археологији