Лекс Грин: Превише глупи да би остали слободн

И да јасно кажемо: сваки народ сувише глуп да би био слободан неће ни бити слободан!

Ово што пишем мислим десетљећима, расправљајући о том годинама у приватним круговима са саборцима за слободу, али сад смо најзад стигли до тренутка у историји кад то и јавно морам рећи.

„Ако неки народ у доба цивилизације очекује да буде слободан а при том је састављен од незналица, онда очекује оно што никад није било нити ће бити.“ – Томас Џеферсон

С великог тугом закључио сам послије година истраживања и рада, ударајући главом о зид са свезналицама и незналицама, да је огромна већина америчких грађана просто сувише глупа да би данас остала слободна. За разлику од наших Очева Оснивача, или славних нараштаја из прошлости, садашњи нараштаји Американаца просто више нису саздани за слободу.

Знам – политички није коректно употребљавати израз „глуп“. Али, како сам објашњавао својој дјеци док су одрастала, незнање је одсуство информација и знања. Глупост је кад знаш какво је стање, али и даље поступаш као да не знаш.

То се данас не односи на свакога, већ на већину. Али, ако је тако – ударите се по челу! Нећу траћити вријеме наводећи бесконачан списак примјера – ако не схватите на неколико кључних, онда је заиста тако.

Примјер први

Прије 14 година, млађани никоговић, дошао ниоткуда, с потпуно празним животописом, чак и без ваљаног америчког родног листа, брижљиво је гајен и инсталиран као „први црни предсједник САД“, отворено говорећи да намјерава да „из темеља преобликује Америку“. Све то без обзира што је, према званичном животопису, рођен као полубијелац, са званичним родним листом из Кеније, и што је током живота употребљавао различита имена. До дана данашњег већина Американаца и даље не зна истину о њему, а нико од оних који је знају никад ни прстом није мрднуо да спријечи да се у предсједничким одајама настани непознати страни агент. Као резултат, било који страни агент може се уселити у предсједничке одаје.Глупо!

Примјер други

Ковид-19 Велико свјетско ресетовање пажљиво је завјеренички испланирано добрано унапријед и изведено с великом прецизношћу, да би се уприличило „ванредно стање“ као средство помоћу ког би наша криминално корумпирана савезна влада могла провјерити (или доказати) како је лако испрепадати америчке грађане и натјерати их у самоизолацију и самоуништење, добровољно одустајући од сваке слободе и права за које су икад знали, само зато што је, као у дјечијој игри, он (Фаучи) тако рекао! Већ више од двије године милиони Американаца и даље су толико уплашени од прехладе да се и даље возе у својим аутима с бескорисном маском на лицу, ишчекујући сљедеће тиранско наређење неизабраних бјелосвјетских олигарха који су вам без икаквог увијања рекли да ускоро нећете имати ништа и бићете срећни. Глупаци и даље чекају у реду на своју сљедећу такозвану „вакцину“, иако им не би требале додатне да су претходне дјеловале. Погледајте стварности у очи – читав догађај био је средство да се покраду избори 2020. преваром званом „гласање поштом“ и намјештањем компјутерског пребројавања гласова организованим на међународној разини. Ако нема ковида, нема ни ванредног стања, а тиме ни гласања поштом.

 

Оним сувише глупим да схвате да говорим истину: јесте ли бар укапирали да ће, кад „не будете посједовали ништа“, они посједовати вас?

Глупо!

Примјер трећи

С приближавањем избора за Конгрес и Сенат на средини предсједничког мандата 2022, исти они који одбијају да увиде превару из 2020. или ишта учине по том питању мисле да ће побиједити овог новембра, на изборима који ће извјесно бити предмет још веће преваре него претходни. Докази о крађи избора из 2020. на сваком су кораку и једини који то не виде су они који одбијају да виде. Као резултат, по том питању ништа није учињено, што значи да ће и избори 2022. бити чиста превара. Демократска странка усавршила је умијеће великог варања на изборима, а републиканци умијеће причања о њој, ништа не чинећи да је спријече.

Глупо!

У претходном тексту писао сам да сваки живи Американац читав живот живи под сталним режимом лажи од стране власти, и назвао то смрћу од хиљаду лажи. И пошто су савремени Американци одрасли и још увијек живе у сталној поплави лажи, великој већини је знатно лакше да гутају те лажи него да пронађу истину, нарочито у „култури поништавања“, у којој истини није дозвољено да промили на свјетло дана.

Двије најважније лажи данашњице су преваре о климатским промјенама и ковиду-19. Гунгула о климатским промјенама смишљена је да би несвјесни грађани прихватили убијање недужних људи ради спасавања мајке земље. Превара с ковидом смишљена је ради потпуне контроле становништва сталним утјеривањем страха, наводећи просјечног идиота да се покорава да би се уклопио, и тако до смрти.

 

И једна и друга кориштене су за крађу избора и биће и убудуће кориштене за крађу избора, кад год буде потребно. На изборима 2022. неће бити ништа друкчије. Али, поштено говорећи, изборно тијело нам је сада толико заглупљено и незаинтересовано да варање на изборима убудуће можда неће ни бити потребно.

Фокс њуз јавља да су им студенти Универзитета у Џорџтауну изјавили да су им пред изборе ове године најважније теме ковид-19 и климатске промјене. Двије најопасније лажи на кугли земаљској данас су најважније ставке индоктринисаним бирачима на колеџу пред овогодишње изборе. Замислите!

Бирачима у Америци су ове двије очигледне лажи већи порив него слобода. Глупо!

То Вам је поврат улагања у високо образовање своје дјеце и унука. Пошаљете бистру дјецу на факултет и дате за то лудачки новац, а врате вам људе глупе да не могу бити глупљи. И не само то, већ омладину уче да сте Ви убили мајку земљу и да сте Ви разлог што морају убијати људе да „спасу планету“!

Ови млађи нараштаји су довољно глупи да не схватају да су они ти који морају бити убијени да би се сачувала планета. Ми стари ћемо ускоро нестати, природним одумирањем. Не покушавамо спасти себе говорећи отворено као ја сад, већ вас, будале једне!… такозвану будућност нашег некад славног народа.

Знам, многи од вас сигурно ће сматрати овај текст „увредљивим“. Али, вама је данас свака истина увредљива. Ја, међутим, себи више не могу приуштити да се обазирем кога истина вријеђа – а не можете ни ви!

Посљедњи примјер непоправљиве глупости

Управо ових дана, идеолошки подобни марксисти у властима поново обећавају да ће опростити све студентске дугове, у износу од отприлике хиљаду шестсто милијарди долара. Глупаци једни, требало би да знате да не постоји опраштање дугова – било би то преношење дужничких обавеза с оних који су позајмили новац и њиме се окористили на оне који га нису позајмљивали нити се њиме окористили – пореске обвезнике!

И, ако вам то нико није рекао на предавањима у амфитеатрима, демократе су већ подигле дуг америчких пореских обвезника на више од тридесет хиљада милијарди долара, прије пребацивања ових хиљаду и шестсто милијарди студентских дугова на терет истих тих пореских обвезника. И опет, говорећи вам ове чињенице, не покушавамо спасти себе – људи мојих година већ су на прагу мировине, а ви сте будући порески обвезници! Цех сад иде на ваш рачун!

Како је некад давно мудро рекао Томас Џеферсон: „Ако неки народ у доба цивилизације очекује да буде слободан а при том је састављен од незналица, онда очекује оно што никад није било нити ће бити.“

Ако генији као што сте ви заиста хоће да сазнају на шта излази ваш цијењени социјализам, упитајте милионе оних који од њега тренутно бјеже противзаконито прелазећи нашу јужну границу.

Незаобилазно правило број 1 за идиоте: Ништа на земљи није бесплатно. Ништа!

Правило број 2: На крају ће вас бесплатне ствари коштати свега што имате!

И да јасно кажемо: сваки народ сувише глуп да би био слободан неће ни бити слободан!

Лекс Грин (Lex Greene), историчар. У условима свеопште културе поништавања, овај текст објављује под псеудонимом, да би се заштитило његово право име. Аутор подкаста Radio FREE

С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари

3 thoughts on “Лекс Грин: Превише глупи да би остали слободн

  1. У складу с овим баш добрим текстом с примерима глупости, додајем наш српски пример

    НЕВИЂЕН У ЕВРОПИ И СВЕТУ ПРИМЕР ГЛУПОСТИ И АПСУРДА У НОВОМ ЗАКОНУ О УПОТРЕБИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА

    Па ово је генијално!
    Ето, свуда има глупих људи, али има и паметних. Овај човек је ово паметно рекао. У овоме тексту има лепих примера глупости. Овим добрим примерима великих глупости додао бих наш (домаћи, овдашњи, скорашњи) српски пример глупости. Можда и већи од свих ових овде наведених. Тај велики пример наше, домаће, скорашње глупости тиче се покушаја власти да се спасе српска ћирилица. На личну иницијативу Председника Србије, у Скупштини Србије донет је закон чији назив нико нормалан не може лако запамтити. Морам да га нађем и да наведем назив тог закона, тобож, спасоносног за српско ћириличко писмо, којега све мање има у Србији, тако да се проценат српског писма у Србији данас приближава оном времену када је у окупацији била забрањена ћирилица у Првом светском рату од почетка 1916. до 1918. , после забране ћирилице, када је ћирилице било нула процената, а сменила ју је наређена хрватска абецеда. Данас ћирилице у Србији у писању српског језика има највише до десетак процената. Остало је преплавила хрватска латиница која је достигла 90 одсто. На приговоре појединаца због таквог односа у Србији према миленијумском српском писму, као и после борби више удружења за повратак ћирилице у живот, власт се одважила и решила да „спасе“ ћирилицу, али, ни мање, ни више него на иницијативу самог Председника који мора све да ради у Србији, све мора он да покреће, па и за спас ћирилице. Јер, заиста институције за језик и писмо као да не постоје. Оне постоје само за то да народ плаћа раднике (стручњаке с високим титулама и платама) у САНУ, Институту за српски језик, на катедрама за српски језик и писмо на факултетима, у Одељењу језика и књижевности у Матици српској и, посебно, у Одбору за стандардизацију српског језика и писма, чији стручњаци треба да доносе такву језичку норму и правописно решење питања писма српског језика да би се српски народ међусобно што боље, лакше, брже и ефектније споразумевао, али и да би се, као и сваки други народ. у учевном (књижевном) језику обједињавао. Јер, свакако, језик и писмо су за сваки, па и за српски народ, обједињујућа вредност и језик и писмо су веома важни као чувари идентитета.
    Сваки народ у Европи, али биће тако и у свету, користи за писање свога језика своје писмо, једно писмо, јер по правилу праксе сваком језику је потребно и довољно једно писмо и нико не уводи дупло писмо, нико не уводи конкуренцију своме писму, јер је то баласт. Само је Србима уведено туђе писмо у време наметнутог му „српскохрватског језика“. Циљ је био да се фаворизацијом хрватске латинице (тзв. гајице) изврши постепена замена ћирилице. И тај процес планске замене у Југославији био је извршен до чак 80 одсто. Додатна замена од нових десет процената догодила се у Србији после растурања Југославије, јер су српски лингвисти задржали југословенско двоазбучје за Србе и после укидања српскохрватског језика. У данашњем актуелном Правопису српскога језика Матице српске стоји једна велика лаж због којих српско писмо и данас пада све ниже у процентима. Та велика лаж (коју види свако ко има здраве очи) јесте запис на 15. страни Правописа да „ћирилица у Србији није егзистенцијално угрожена“ и да и даље треба да се српски језик пише двама писмима. Морао је Председник Србије и то да решава. Почео је да, посебно пред недавне нове изборе, спомиње „спасавање ћирилице“. Али, авај, чим је изговорио једну реченицу, ми схватили одмах да од тог спасавања ћирилице нема ништа. Та реченица гласила је: „И латиница је наша.“ Који о томе мало нешто знају, јасно им је да Срби немају никакву латиницу ни било које друго писмо које је за њих састављано. Знају сви иоле образовани у вези са српским писмом да је латиница у окупацијама увек наметана Србима уместо забрањене њихове ћирилице. Очекивало се од Председника Србије да неизоставно спомене Члан 10. Устава у коме у ставу првом јасно пише: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“ Такву одредбу изгласао је народ на референдуму за Устав Србије 2006. Како се он и заклео с руком на Уставу да ће га, као Председник уважавати и његове одредбе спроводити. Нажалост, он то, у вези с ћириличким писмом није никада споменуо.
    Друго, иако је цитирана уставна одредба била императивног, директног садржаја и није по Уставу уз цитирану одредбу споменут никакав нижи акт јер се није имало шта одређивати законом када је највиши акт предвидео и записао нераздвојивост српског језика од ћириличког писма.
    И на крају смо добили, на иницијативу Председника, записане апсурде које у свету нигде не постоје у вези с писмом. Скупштина Србије, и то једногласно, усвојила је вишеструке вансветске глупости и апсурде, од којих ћемо навести само неке, да бисмо скратили ово реаговање: тај закон, под незапамтљивим називом ЗАКОН О УПОТРЕБИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ЈАВНОМ ЖИВОТУ И ЗАШТИТИ И ОЧУВАЊУ ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА, нити спомиње уставну одредбу о српском језику и ћириличком писму нити еј с уставном обавезом усклађен, по том закону грађани (субјекти) нису једнаки пред законом, једни имају обавезу да српски језик пишу српским писмом, други не само ад не морају него могу бити новчано награђени (кроз смањење пореза) ако се ипак одлуче да свој језик пишу ћириличким писмом. Уз то, постоји апсурд да избор писма за писање српског језика зависи од тога у чијем је власништву нека фирма, продавница, банка и сл. Ако је, на пример, РТС, пошто је јавни, друштвени сервис, има обавезу да да српски језик исписује српским писмом, а, на пример, ТВ Пинк и ТВ Хепи, пошто су приватно власништво, могу да користе по жељи писмо, на пример, хрватску или било коју другу латиницу, али и арапско, грчко и било које писмо, пошто није наведено поименце друго писмо. Наравно, те и друге приватне телевизије углавном пишу српски језик, у складу с наметнутом навиком у Југославији, хрватским латиничким писмом.
    Дакле, у Србији је и даље комунистичко Брозово правило да се Устав поштује по вољи, а не обавези.
    ИЗВИНИТЕ, НИЈЕ МОГЛО КРАЋЕ ДА СЕ ОПИШЕ ОВАЈ ПРИМЕР ОЗАКОЊЕНИХ ГЛУПОСТИ И АПСУРДА У ЗАКОНУ, УСВОЈЕНОМ ЧАК ЈЕДНОГЛАСНО, У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ.

  2. Још када би неко могао да објасни, зашто неки ћириличари користе слово П у срПски, а неки „нови“ слово Б у србски? Како ћемо се о било чему усагласити, ако ни по питању слова П и Б нема јединства?

    1. Поштовани господине Млинаревићу,
      Више пута сам на дешавањима у удружењу говорио зашто се ми зовемо са „Б“, али вероватно нисте чули. Наиме као што рекох, моја маленкост има два друга и један се зове Миодраг, а други МиЈодраг. Дакле, ми се тако зовемо и то је то.
      Зашто људи све више и више користе „Б“ уместо „П“, распитајте се код лингвиста, професора и сл.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.