ФЕНОМЕН МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Када би неко истраживао однос броја медаља које једна земља освоји с бројем њених становника и ученика, Србија би била у врху. Зато је то једина наша установа од националног значаја и интереса, а још важније сачувала је оно што многи нису – и жељу за успехом и дух заједништва
Њени ученици се истичу у веслању, шаху, драмској секцији, хору, оркестру!
Када би требало одгонетнути о којој школи је реч, ретко да би неко помислио на Математичку гимназију. Али, управо је реч о овој образовној институцији која једина у Србији има статус „школе од националног значаја и интереса”.
Школа је настала пре 57 година по моделу тадашње математичке гимназије у Москви назване по имену чувеног руског математичара Андреја Колмогорова. Руска школа више нема статус елитне, док је ова наша, београдска, успела не само да очува модел наставе који је њеним ученицима донео бројна светска признања, већ и да постане можда и најбоља државна математичка школа на свету.
Математичари су свестрани
Свестраност је једна од важних постулата на којима почива па се тако може објаснити и откуда толико интересовања за уметност и спортске дисциплине међу ученицима којима су синусне и косинусне теореме, и геометријске тежишне линије, што и обичном свету сабрати два и два.
– Наши ученици су талентовани за природне науке, али већина њих иде и у музичку школу. Имамо изузетан хор, којег води професорка књижевности, пошто немамо наставу музичког, као ни ликовног у школском програму – каже директорка Мирјана Катић и с поносом истиче да је хор математичке гимназије био гост на новогодишњем концерту Дечје филхармоније у Комбанк дворани.
И шах се пре две године вратио и у Математичку гимназију. На Светском школском шаховском првенству почетком августа у Kазахстану екипа Математичке гимназије нашла се на деоби од 13. до 19. места у конкуренцији 43 екипе из 40 земаља света.
Поред доброг екипног пласмана, ученик Војин Митровић освојио је треће место за свој појединачни резултат на трећој табли са шест и по поена из осам партија, што је изузетно вредан успех.
Овог лета веслачи су били други на Ади Циганлији, на такмичењу београдских школа, а у „осмерцу” нашле су се и девојке. Спортске снаге одмеравају се и у оквирима школе, фудбал и кошарка најпопуларнији су спортови математичарима, али иако у тој области нема, такмичења и језици им одлично иду. Сви говоре макар по два, а енглески им је као матерњи.
Духовност се ту не исцрпљује, средином августа је група ученика с професором Жељком Лежајом била у посети Хиландару. Прошле године гимназија је потписала споразум о сарадњи с овим нашим најпознатијим манастиром на који ће убудуће одлазити ђаци који буду имали најбоље писмене саставе о духовности на литерарном конкурсу.
Наравно, да додамо у шали, ни математика се не запоставља, а ни друге природне науке. Позиви на такмичења стижу са свих страна. Ово лето било је више него успешно, ђаци из Србије освојили су доста награда на олимпијадама из природних наука. Мина Мијатовић, Вук Хип и Ђорђе Паројчић, Стефан Шебез, Вукашин Пантелић и Гвозден Лапчевић… Матија Вукелић, најбољи ученик Математичке гимназије, завршио је у јуну с школовање, освојивши десетине медаља на најпрестижнијим такмичењима и из математике и из информатике и овогодишњи је добитник Светосавске награде.
Кабинет директорке Мирјане Катић краси педесетак пехара који су поређани на врху дугачког ормара. То је само део онога што су ђаци ове школе освојили у претходних педесет седам година постојања. На ту традицију подсећају и урамљене фотографије на којима су професори и ученици из претходних деценија.
Само на олимпијадама освојено је више од триста медаља, а са свих иностраних такмичења преко хиљаду.
У чему је тајна, да ли је једноставно таленат у питању, амбиција да се припада елити, или нешто треће? Директорка жели да нам одговори кроз један пример. Пре неколико месеци преминуо је чувени академик Мило Марјановић, некадашњи професор ове школе. Међу ђацима била је и садашња директорка. Њено одељење данас је расуто по целом свету, од Шведске и Холандије до Калифорније.
– Ми смо сви и даље у контактима, размењујемо информације, и имамо своју вајбер групу. Када смо сазнали да је наш професор преминуо, иако нам је предавао пре три деценије, осетили смо велику тугу. Волели смо га јер нам је био велика инспирација. Осећала сам да нас је та бол ујединила и да смо и ми данас и после толико година и даље заједно, и у болу и у радости. Осећам да смо и даље једна породица, и то је суштина нашег успеха, закључује директорка Мирјана Катић.
Своју школу не заборављају
А да је тако сведочи још један пример. Многи сјајни ученици после завршених најпризнатијих колеџа на свету настављају сарадњу с Математичком гимназијом. Да ли кроз онлајн наставу, или на неки други начин.
Неки одлуче и да се врате, да се баве научним радом и да предају као професори, као што је то учинио Лука Милићевић, или Теодор фон Бург, по резултатима које је својевремено постигао као ученик, други најбољи математичар на свету.
Дан школе касни 19 дана
Школа је основана званично 19. септембра 1966. године. Овај датум је интересантан и прича је за себе. Зашто не почетком септембра, објашњава наша саговорница.
Иако је школа добила дозволе постојали су велики притисци да она не проради, тадашње власти нису желеле да негују елиту у социјалистичком систему, нису желели талентовану децу да издвајају од осталих. Због тога је требало храбрости и тадашњим ученицима и њиховим родитељима да се определе за Математичку гимназију, па је упис продужен, јер 1. септембра није било довољно ученика.
Из дијаспоре се враћају
Школу с пет одељења по двадесет ученика уписују не само ђаци из Србије, долазе и из Северне Македоније, Црне Горе и БиХ. Последњих година влада интересовање и родитеља талентоване деце која су похађала школе у иностранству.
– Тренутно имамо две сестре из Сан Дијега на школовању, дечака и девојчицу из Швајцарске, очекујемо и девојчицу из Лос Анђелеса, која ће овде живети с мајком четири године, а отац ће долазити повремено. Све су то сјајне приче и биће их сигурно још – тврди директорка.
– Иначе, од укупног броја дипломираних, 80 одсто упише факултете у Србији, а двадесетак одсто најпрестижније колеџе у иностранству као што су Принстон, Харвард, МИТ, Тринити колеџ у Кембриџу, који је похађао и Њутн, и многе друге, а с многима београдска гимназија има уговоре о сарадњи, јер је све више оних који препознају њен квалитет – истиче наша саговорница.
Математичари у финансијама
– Београдске математичаре у новембру очекује онлајн такмичење из примењене математике, које се традиционално одржавало у Москви, а ове године ће бити онлајн. Ученици ће решавати конкретне проблеме и то у области финансија, користећи знање из математике и физике. Последњих година све више математичара се опредељује за рад у финансијама после завршетка школовања. Само пет до десет одсто њих одлуче да се баве научним истраживањима јер је то тежи пут и слабије плаћен – каже директорка.
– Моја генерација је имала више ентузијазма и размишљала срцем, а данас се млади деветнаестогодишњаци руководе прагматизмом и рационалношћу. Већ тада се определе за пут који је њима кориснији – додаје она.
Ми не купујемо ђаке
– На великим светским такмичењима у врху су по броју медаља Кина и САД. Али када би неко истраживао однос броја медаља које једна земља освоји с бројем њених становника и ученика, Србија би била у врху. Математичка гимназија би према тим параметрима вероватно била најбоља државна гимназија на свету. Америка је друга, и то је сјајно, одмах иза Кине, али код њих приватне школе купују на светском тржишту најбоље ученике, доведу и њихове породице, обезбеде им најбоље услове и они за САД освајају признања на великим такмичењима. Ми стварамо ученике, не купујемо готове. Наш систем школовања смо створили ми сви заједно, и као држава, и ми овде, наставници, и професори који предају с великом љубављу и ентузијазмом. Све је то дело нашег труда и талента – истиче наша саговорница.
Аутор: Драгољуб Стевановић
Извор: Политика
