Димитрије Голубовић, ученик трећег разреда Гимназије „Бора Станковић”, есејом о Хјумовом цитату победио у конкуренцији представника 49 земаља
Ниш – Велику радост, златну медаљу и титулу првака света у конкуренцији младих филозофа, Србији и Нишу пре неколико дана по завршетку Међународне филозофске олимпијаде у Олимпији, у Грчкој, донео је седамнаестогодишњи Димитрије Голубовић. У постојбини филозофске мисли Платона, Сократа, Хипократа, Диогена, Софокла, Аристотела, Хераклита и многих других на свету најпознатијих филозофа, овај ведар младић, ученик трећег разреда рачунарског смера у нишкој Гимназији „Бора Станковић”, победио је у јакој конкуренцији. Било је на олимпијади више од сто младих из 49 држава света. Да би уопште отишао тамо, крајем марта Димитрије је победио на Републичком такмичењу из филозофије у Пожаревцу, чиме је и стекао право да као представник Србије учествује на највећој смотри младих филозофа света.
– На државном такмичењу победио сам као аутор есеја на Аристотелову тему „Познавање неке чињенице другачије је од разумског познавања неке чињенице”. На олимпијади у Грчкој добили смо четири теме, урадио сам есеј о Хјумовом цитату, који говори о субјективности морала. Есеје смо писали на енглеском језику, а на такмичењу је оцењивано наше филозофско разумевање, колико смо оригинални у одговору на задате теме, какви су наши аргументи, колико је добра структура есеја и много тога другог. Признајем, било је на почетку мало треме, али све је после прве написане стране нестало. Структура есеја захтева пуну концентрацију и мора да се уради довољно добро како би неко ко то чита могао да разуме и да испрати. Истичем да је конкуренција била веома јака и велика. Сви учесници олимпијаде гаје велику љубав према филозофији, изузетно су интелигентни и образовани, и било је уживање дружити се са њима свих дана такмичења. Зато сам пресрећан због успеха и још увек ми је, заиста још увек, невероватно да сам направио овако велики успех – испричао је за „Политику” Димитрије.
Најзанимљивије је да се са филозофијом и најпознатијим филозофским именима талентовани Нишлија није срео током свог досадашњег школовања. Филозофију као наставни предмет имаће тек у наредној школској години, у четвртом разреду гимназије. То му очигледно није представљало проблем.
– У мени се љубав према филозофији родила врло рано. Познато је да је свако дете радознало, да поставља питања о много чему. Неопходно је да му се пружи прилика за то, да му се створи платформа и то вас некако доведе до филозофије. Моја је срећа и привилегија била да сам одрастао и стасао уз мајку, професора филозофије, да она поседује изузетну литературу – уџбенике, филозофска дела, књиге из ове области, нешто што сам увек могао да користим. Свакако и што ми је мајка безрезервно пружала подршку за моја интересовања и усмеравала у избору литературе, помагала у вежбању, у писању есеја. Наравно, велику и значајну помоћ у припреми за такмичења добио сам и од професорке филозофије у мојој гимназији Тијане Ђерговић Антић – истиче наш саговорник.
Филозофија је, каже Димитрије Голубовић, у основи свега. То је први корак ка свом сазнању и без ње нема разумевања оног исправног и истински преиспитаног живота. И додаје да је филозофија врло битна за живот и да одржава живот. А он, првак света међу младим филозофима, своју будућност види кроз студирање и изучавање филозофије.
– Сигурно је да ћу се бавити филозофијом, немам неке велике дилеме, али бих волео да успем и у књижевности… Моја велика љубав је књижевност и надам се да ћу једнога дана бити писац. Мало писац, мало филозоф… Зар Бранко Миљковић није био студент филозофије и филозоф међу песницима. То је свакако могуће – завршио је разговор са нама светски првак у категорији младих филозофа.
Нешто морамо ипак додати: разговарали смо са Димитријем у среду, 17. маја, на дан када је напунио 17 година. Од младића који храбро ступа у живот и плени образовањем, ведрином и срдачношћу сазнали смо и да га филозофија нимало није удаљила од другарица и другова са којима обавезно сваког викенда игра фудбал или кошарку, од музике коју воли да слуша, од читања и симпатије за коју закључује „да је то у овом узрасту нормално, зар не”, од дружења са породицом – са сестрицом Уном, ученицом осмог разреда, братом Никшом, малим матурантом, мајком Бојаном, професорком филозофије, и оцем Бојаном, мастером економије…
Аутор: Тома Тодоровић
Извор: Политика
