Конститутивна седница Савета за српски језик, чији је задатак да чува ћирилицу као матично писмо, одржана је данас у Министарству културе.
За председника тог тела чланови Савета су изабрали редовног професора Филолошког факултета у Београду Александра Милановића.
Седнице Савета за српски језик ће се одржавати по потреби, најмање једном на свака три месеца, а наредна ће бити одржана у јуну у Народној библиотеци Србије.
Влада Републике Србије је на основу Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма 16. марта ове године донела Одлуку о образовању Савета за српски језик.
Задатак Савета јесте да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера заштите и очувања ћирилице као матичног писма.
Такође, Савет даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења стања у области употребе српског језика у јавном животу.
Извор: Спутњик
* КОЛИКО ТО ЈОШ ДЕЦЕНИЈА ТРЕБА СРПСКИМ ЛИНГВИСТИМА ДА ДОНОСЕ „МЕРЕ ЗА (О)ЧУВАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ“, А ЊЕ ЈЕ СВЕ МАЊЕ“?
* УВЕДИТЕ, ПО УСТАВНОЈ ОБАВЕЗИ, ЈЕДНОАЗБУЧЈЕ, КАО СВИ ДРУГИ ЛИНГВИСТЕ И ОНДА НЕЋЕ ТРЕБАТИ НИКАКВЕ ДРУГЕ МЕРЕ ЗА (О)ЧУВАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ, НЕГО САМО МЕРЕ ЗА НЕГОВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА!
Зашто само у Србији има проблем с једним писмом — само са српском ћирилицом у српском језику?
У овом извештају се наводи: „Задатак Савета јесте да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера заштите и очувања ћирилице као матичног писма.“
Када ће макар и српски лингвисти, ако не и неко ко није лингвиста, да схвате како је настао проблем само са српским писмом у српском језику, ко је изазвао тај проблем и како га је једино могуће решити?
Двадесет година смо убеђивали српске лингвисте да треба да напусте решење питања писма у Правопису српскога језика као у српскохрватском језику из Новосадског договора, да, у складу с целокупном праксом у свим другим језицима, као и у складу са записаном уставном обавезом у ставу првом Члана 10. Устава Србије, и да, једном коначно, поступе, као сви други лингвисти у другим језицима, у давању српској ћирилици значај и улогу какве свако друго писмо има у сваком другом језику. Уведите, поштовани лингвисти, једном нормално ћириличко једноазбучје и у српски језик и онда неће имати шта да се спроводе, после тога, никакве друге „мере за заштиту и очување ћирилице“. А ако их у правопису и струци будете и даље, као до сада, спроводили те мере, никада неће Срби више бити обједињени као сваки други народ, макар у свом писму, а мале су шансе да ће претећи и ових десетак једва живих још процената српског писма у српском језику.
Лингвисти, прочитајте став први Члана 10. Устава Србије, прочитајте макар како су Хрвати решили питање свога писма у свом хрватском језику, као лингвистичкој варијанти српског језика, па не морати онда никакве друге мере да „спроводите за очување ћирилице“, баш као што, на пример, Хрвати никакве мере не доносе да (са)чувају своје писмо. Јер, Хрвати су, као сви други народи у Европи и свету, применили свој Устав о писму и језику, применили су општу праксу и сваки Хрват никад не мења своје писмо у свом језику. Једино српски лингвисти и српске власти ево деценијама доносе „мере за очување ћирилице“, а ње је све мање, нема је данас ни пуних десетак процената остатка у писању језика Срба српским писмом. Ако вама не значи ништа упућивање савета и 20-годишњих молбе из Удружења „Ћирилица“ да нормално, као сви лингвисти других народа, решите питање српског писма, угледајте се, онда, на пример, на Хрвате како су то они стопостотно успешно решили трајност свога писма и нећете ни ви, онда, као Хрвати и други народи, доносити никакве „мере за очување свога писма у свом језику“.