Пишем ћирилицом и чувам традицију

Пишем ћирилицом и чувам традицију

ОБЈАВЉЕНИ ПРВИ ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВУ ПРЕДМЕТА ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА
Публикације су резултат су сарадње просветних завода из Београда и Бањалуке и подршка наставницима да основцима приближе „идентитетске лекције” из српског језика, историје, географије, ликовног и музичког

(Фото ЗУОВ)

Збирке угледних школских примера, путоказа и подршке учитељима и наставницима ка достизању циљева предмета од посебног значаја за неговање културе српског народа и развијање националног идентитета најзад су објављене. Доступне су свим просветним радницима у онлајн формату на сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ). То су два приручника, намењена превасходно професорима разредне наставе, српског језика и књижевности, историје, географије, ликовне и музичке културе у основном образовању. Један је „Неговање културе српског народа и развијање националног идентитета” у издању београдског ЗУОВ-а, а други под називом „Очување националног идентитета у вриједности у контексту основног васпитања и образовања” у издању Републичког педагошког завода Републике Српске у Бањалуци. Обе публикације су плод сарадње поменутих просветних завода.

– Сврха ових приручника је пружање подршке наставницима који предају у основним школама да остваре оне циљеве и исходе из програма наставе и учења који се односе на теме од националног значаја, развиjање личног и националног идентитета, као и на подстицање интеркултуралне свести. Развијањем ових вредности у настави наставници ће помоћи ученицима да познавањем и поштовањем сопственог језика и културног наслеђа стекну поштовање према другим језицима и културама и развију толеранцију и отвореност за сваку различитост – указују у ЗУОВ-у.

У оба приручника дефинисано је седам заједничких тематских подручја: „Мој идентитет”, „Српски етнос”, „Српски језик”, „Доброчинство и завештање”, „Срби кроз историју и српски културни простор”, „Живот рода мог” и „Култура сећања и памћења”. Предложене теме представљају могућа полазишта, међусобно су повезане, прожимају се и надопуњују, а могу се и даље допуњавати и проширивати.

Имајући то у виду, како објашњавају у ЗУОВ-у, определили су се за тематско-интегративни приступ у реализацији наставних садржаја јер он брише границе међу предметима и прати нове програме наставе и учења. Тако утемељени приручници садрже и низ готових припрема за часове, као и смернице за планирање и остваривање предложених тема и садржаја.

– За седам тематских подручја развили смо шеснаест области учења, а за сваку од њих дефинисали јединствене теме, за сваки разред, које повезују предмете од посебног значаја за неговање културе српског народа и развијање националног идентитета. Теме су постављене развојно од првог до осмог разреда основног образовања, у складу с узрастом ученика, пружају низ могућих решења и добро полазиште за даље развијање предложених тема и садржаја – појашњено је већ на првим страницама приручника.

Примера ради, у оквиру тематског подручја „Мој идентитет” од почетног до последњег разреда осмолетке, за ћирилицу, као област учења, предложене теме су: „Пишем ћирилицом” за прваке, „Лепо писање ћирилице” за ђаке другог разреда, „Ћирилица, службено писмо” за трећаке, „Чувамо ћирилицу” у четвртом разреду. Даље, за петаке „Очување ћирилице данас”, за шестаке „Почеци развоја ћирилице, важни ћирилични споменици: Мирослављево јеванђеље”, за седмаке „Ресавска школа и прве штампане књиге на ћирилици” и за осмаке „Историјски развој ћирилице и њено очување у ери савремених технологија”. Или, рецимо, за тематско подручје „Српски етност” под окриљем целине о српском фолклору и обичајима, с првацима би се, по предлогу из приручника, говорило о српским дечјим народним бројалицама, док би осмаци учили о српском нематеријалном културном наслеђу на листи Унеска. Нема неважне теме у спектру понуђених полазишта у приручницима, а међу њима су и: породица као место чувања традиције, приче о доброчинству, животу и делу Светог Саве, споменици сећања, манастири и задужбине српских владара, знаменити српски писци и песници, уметници, научници…

У приручницима су истакнути и очекивани исходи, оно што ђаци умеју, разумеју и могу да објасне, на крају сваког разреда осмолетке, па и на крају основног образовања, захваљујући настави и учењу предмета од националног значаја. Неки од тих исхода су, рецимо, да мали матуранти умеју да наведу примере српске културне баштине на српском културном простору, објасне одраз историјских догађаја и појава у уметничким делима, покажу на карти монументалне споменике и повежу их с историјским контекстом, појасне утицај културне повезаности и сарадње међу српским ствараоцима у држави и иностранству на неговање културе и развијање националног идентитета. Од осмака се, такође, очекује да на завршетку основног осмогодишњег школовања за њих не буду непознанице: настанак, развој и значај употребе ћирилице као дела националног идентитета, да знају да наведу државе у којима је ћирилица службено писмо или је у употреби, као и државе у којима Срби живе у значајном броју и да опишу како они негују и чувају национални идентитет.

Понедељак, 08.11.2021. у 20:32
Миленија Симић-Миладиновић
politika.rs/scc/clanak/491672/Pisem-cirilicom-i-cuvam-tradiciju

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *