Попис и око пописа

У октобру се обавља попис становништва у Србији. То је законска обавеза свих грађана Србије и требало би да се одазову овој својој обавези. То није спорно.

Шта је спорно?

  1. У заглављу пописне листе стоји препознатљива ЕУ плава застава са звездама и порука ЕУ за тебе. Ако се има у виду да је ЕУ финансирала са око 40% овај попис у Србији која и није члан ЕУ, и да се упадљиво истиче на пописним листама, имам неки нелагодан осећај да ће нас тих 40% скупо коштати, у ближој или даљој будућности, само још не знам како. Такође, иако је Влада Републике Србије уложила већинских 60% средстава, на пописним листама пише да је она кофинансијер и стављена у подређен положај у односу на првоистакнуту ЕУ.
Изглед листе за попис становништва у Србији 2022. године (и попред најбоље воље није нађена ћирилична на интернету)

2. Осим тога имамо једина три питања од највеће важности за национални идентитет за која је истакнуто да не морамо на њих да одговоримо: држављанство (ако се изјасните уписаће Република Србија, никако српско), националност и вероисповест. У Републичком заводу за статистику, на питање зашто није обавезно одговорити на та питања и ко је то одлучио, добили смо одговор да је то због ”остељивости других националности и вероисповести, да се не би осећали угроженим”, што би значило и да се у Србији поново веома пази на осећања верских и националних мањина, али су осећања Срба православне вере у Србији потпуно неважна.

А ко је одлучио да су та три питања необавезна? Па још давно Устав Републике Србије и то чланови 43 и 47 Устава Републике Србије. По тим члановима нашег устава ”нико није дужан да се изјашњава о својим верским уверењима (члан 43) односно о својој националној припадности” (члан 47). Још једном, веома пажљив устав према мањинама сваке врсте.

3. На крају, али не и мање важно, на питање зашто пописивачи попуњавају латиницом један службени акт који је уредно исписан ћирилицом, иако они представљају државне службенике једне државне институције, у Републичком заводу за статистику је речено да су им тастатуре прилагођене латиници вероватно и због пописивања на територији Војводине где има доста Мађара и слично. Поново су јако важна осећања мањина (у мањем делу Србије), само не Срба у целој Србији!?

Шта можемо закључити да ћемо добити овим пописом у Србији?

Мноштво националних мањина и разних вероисповести које ће с пуним правом тражити слободу изјашњавања свог националног и верског идентитета (они нису необавезни према својим верским и националним питањима), као и неидентификованих држављана и верских конфесија (у суштини православни Срби који се осећају ”грађанима света”) и нешто мало православних Срба који ће инсистирати да им се упише њихова верска и национална припадност и тако постати национална и верска мањина у сопственој земљи. То су нам ЕУ и Влада Републике Србије омогућили.

 

Весна Арсић

One thought on “Попис и око пописа”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.