Oкупили смо се у формату Округлог стола са темом: „СРБИЈА ПО УСТАВУ“ у разматрању следећих тачака:
– да не признајемо изборе који су противуставно расписани и проведени 3.4.2022.
– објављујемо да је Александар Вучић противуставно проглашен за кандидата за Председника Србије и да је противуставно изабран за Председника Србије,
– објављујемо да Александар Вучић није Председник у складу са Уставом
– не признајемо ни један противуставни акт садашње и новоизабране све три гране власти у име Републике Србије и/или њених држављана,
– Сабор Универзитетских Професора предлаже оснивање институције Владе националног спаса која би се формирала из чланства Сабора и других чланова (интелектуалаца и других грађана) на позив појединих чланова Сабора,
– због уставне кризе, а ради очувања Републике Србије прузроковане противуставном владавином Александра Вучића и због потребе мирнодопског решења уставне кризе захтевамо да се без одлагања конституише новоизабрана Народна Скупштина која треба:
а) да усклади Закон о избору народних посланика по Уставу,
б) да усклади Закон о избору Председника Републике Србије са Уставом ( да кандидат за Председника добије 50% + 1 глас од укупног броја бирача),
в) да се среде бирачки спискови и да буду транспарентни јавности
Ово је почетна фаза организовања и наступања у кризи која има потенцијал да разруши опстанак српске државе и српског народа. У урушеним институцијама је готово немогуће променити криминалне оквире и процесе, зато Сабор промовише институцију Владе националног спаса и наступа са предлогом које би било прелазно решење у оквирима грађанског политичког окупљања са тачно дефинисаним циљевима и задацима које би у наредном периоду формулисали.
Гордана Кангрга-Микулић
НЕ ПОСТОЈИ НИ У ЈЕДНОЈ ВИШЕ ДРЖАВИ НА СВЕТУ, ОСИМ У СРБИЈИ, ТАКАВ НЕУСТАВАН ЈАВАШЛУК У НЕУСТАВНОМ ПИСАЊУ МАТИЧНОГ (СРПСКОГ) ЈЕЗИКА СРПСКОГА НАРОДА У МАТИЧНОЈ ДРЖАВИ ТОГА НАРОДА
Најречитији доказ да се у Србији 16 година избегава примена става првог Члана 10. Устава Србије. У том ставу тога члана изричито, експлицитно, јасно за свакога ко имам иоле здраву мисао пише: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“ То је цео став садржан у једној елементарно јасној реченици. Дакле, српски језик (језик Срба) потпуно јасно нераздвојан је од ћириличког писма. Дакле, нема никаквог другог писма којим Устав дозвољава писање језика Срба. У пракси, у српској јавности, међутим, практикује се нешто сасвим друго: српски језик у Србији пише се 90 одсто другим, туђим писмом које је писмо једне националне мањине у Србији. А у многим областима употребе писаног српског језика нема нис слова ћириличког писма. Такав неуставан неред, кад је реч о језику и писму матичног народа не постоји нигде више на свету. Само у Србији.
Зашто баш само у Србији? Зато да би се, у неуставном нереду, довршило давно планирано полатиничавање Срба да би изгубили свој идентитет и тако лакше постали у будућности подложни асимилацији и нестајању.