
Природу, ћуд и лепоту камена добро познају мозаичари. Они својим стваралачким импулсима допуштају да камен испољи своју материјалност, па чак и грубост коју вешти уметници знају да укроте. Мозаику је била посвећена и велика изложба, која је од 6.марта до овог викенда, красила галерију РТС-а у Таковској улици. Поставка је уједно била и рођенданаска, што потврђује и њен назив „Пунолетство древне технике – 18 година Мозаика малог формата”. То је ауторски пројекат академског сликара и мозаичара Петра Вујошевића. Овај уметник познат је и по томе што лекције мозаика на радионицама преноси свим генерацијама, па се тако круг заљубљеника у ову ликовну технику из године у годину шири. Вујошевићев однос према камену чудновато је непосредан. Кад говори о камену и његовим бојама, грађи и текстури, стиче се утисак да казује о живом бићу. Он подсећа да је мозаик познат и као „царска техника” коју су у давна времена ценили цареви и велможе, а то је и техника којом су могли да добију оно што су желели, између осталог, то су раскош и сјај.
Мозаик малог формата плени својом лепотом и својеврсном филозофијом, коју свако на свој начин може да тумачи у краткој ликовној причи исписаној у камену.
Овај програм организује се осамнаест година, и како је истакао Петар, утиче на развој мозаика као ликовне технике и на повећање видљивости мозаика на уметничкој мапи, а по томе је Београд сада постао познат.
Вујошевић је за ову поставку одабрао више од седамдесет мозаика малог формата, са претходно одржаних манифестација ове традиционалне смотре, чији су аутори из Србије и Европе. На овај начин у први план се ставља савремена мозаичка пракса, која пружа увид у најновије идеје и кретања у пољу мозаика.
– Пројекат се реализује као годишња изложба, која даје снажан замајац успостављању јаке домаће мозаичке ликовне сцене и утиче на њено позиционирање у европским оквирима кроз унапређивање међународне сарадње – објаснио је аутор пројекта.
Изложба истиче нове, посебно младе, талентоване ауторе и промовише њихово стваралаштво. Петар подсећа, да је прва изложба „Мозаик малог формата” одржана 2006. године. Од свог почетка она окупља уметнике који се активно баве мозаиком, али истовремено и ствараоце којима је мозаик само одмориште у уметничкој пракси.
На афирмацији савременог мозаика је до тада већ више година успешно радила група „Аметист” , а овај пројекат је послужио је као нови покретач на том плану.
Из овог подухвата након десет година створен је „Београдски фестивал мозаика” који је први пут одржан 2016. године у Кући легата.
У свом послу мозаичари су усмерени на очување мозаика као ликовне технике и његовог истицања као савременог ликовног израза. Битно је у ток контексту да се сачува дух уметности, који се кроз мозаик данас најбоље може показати.
–Мали формат је близак скици, брзом реаговању на идеју, што значи директно у материјалу, тако да често представља најаву или слутњу могућег остварења. То му даје свежину и необавезност. И у малом формату видљива је поетика аутора као и његова тренутна преокупација – објашњава Петар. Истовремено, то је неопходни елан уметницима да раде и да се представе јавности, јер је повезаност са публиком од великог значаја. Због тога су током ове изложбе која је била изузетно посећена, организована и вођења. Занимљивости о мозаику и изложеним делима казивали су аутор пројекта Петар Вујошевић, историчар уметности Дејан Вукелић и мозаичарка Ана Јевгенијевић, члан УЛУПУДС-а. – Публика је својим питањима инспирисала ауторе на даље унапређење у раду. Том интеракцијом формиран је ланац за даље деловање – истакла је Ана Јевгенијевић, која је такође имала свој рад на овој поставци, а из истог „мозаичког круга” биле су Тијана Мандарић, Маја Гузина, Миломирка Петровић, такође чланице УЛУПУДС-а, али и мозаичарке Сузана Станишић и Кристина Шарић професорка Рударско-геолошког факулета.
На поставци су, између осталих, место добили и радови професора са Факулета уметности у Нишу – редовни професор мр Катарина Ђорђевић, доцент Маја Ђуровић и редовни професор у пензији мр Славица Ерељановић Цурк.
На изложбама су до сада учествовала 292 аутора из 15 земаља (Аргентина, Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Француска, Хрватска, Израел, Немачка, Пољска, Румунија, Русија, Северна Македонија, Аустралиа, Турска, Шведска). Они су приказали више од 750 дела.
Публика је тако могла да прати нова остварења, као и развој поетика појединих аутора у овој технци у земљи и инпстраству.
Мозаик је заинтересовао и уметнике из других области, па је ова изложба дала могућност да се искористе нови елементе који су карактеристични за њихово примарно опредељење, што је допринело отварању ширег поља мозаика.
Првих година додељиване су три награде (2007- 2013). У галерији „Феникс” је подршку дала власница и кустоскиња галерије Бранка Павић Баста, па је првонаграђени добијао и термин за самосталнио излагање у том простору.
Награда за најуспешнији рад установљена је на изложби пре десет година, а награда за најуспешнији студентски рад уведена је 2015. године, која је годину дана касније, понела име великог мозаичара Борислава Боре Њежића (1933-2016) са намером да његово дело послужи као узор и путоказ у стваралаштву нових генерација мозаичара.
У жири за награде укључени су поред мозаичара и представници других уметничких области, као и теоретичари и историчари уметности, како би се проширило поље међусобних утицаја.
Подсећамо, за најуспешнији студенстки рад на октобарској изложби „Мозаик малог формата“ која је одржана у Малој галерији УЛУПУДС-а, и са које су такође селектовани радови за ову мартвску поставку посвећену пунолетству Мозаика малог формата, изабран је „Пејзаж” који је урадила Наталија Илић, студент сликарства на Факултету уметности у Нишу. Она је понела престижну награду „Борислав Боро Њежић”. А најуспешнији рад на изложби био је мозаик „Фрагемент метаверзума” уметнице Ане Јевгенијевић. Она је у мозаичку причу уткала метаверзум, који заокупља машту технолошке индуструје. Камен који мозаичар на посебан начин осећа и разуме и метаверзум који отвара „врата” виртуелном свету, и још је многима непознат, а у њему може да се дружи, путује, купује…Ана је спојила чудесним везама. Овај запис у камену, где линије нису равне, стиче се утисак лаганог кретања.
Да би се публици, али и ликовним уметницима из других области, који желе да упознају и мозаик, приближила ова тема, организована је од 2016. године радионица мозаика „Камен и лом” коју води Петар Вујошевић. Полазници, али и посетиоци у овој школи на посебан начин уче лекције о мозаику. На радионици се окупљају различите генерације, међу којима има и деце. Они уче и теоријске лекције и развијају таленат. То је још један, широм отворен прозор у свет мозаика који вреди упознати.
Аутор: Александра Куртеш
Извор: Политика
Приредио, свестан блесавости наслова: Администратор