Редови верника чекају да се поклоне Светој Петки

БЕОГРАД – Српска православна црква и њени верници облежавају данас празник Свете Петке, а испред капеле посвећене овој светитељки на Келемегдану редови верника чекају да се поклоне овој светитељки, која је заштитница жена свих вера, али и заштитница Београда.

Свештеник, протојереј Љубивоје Стојановић, каже да Света Петка спада у један од највећих празника, који многи обележавају као крсну славу.

Свештеник је казао да се ова светитељка сматра заштитницом Беогарада и да су некада њене мошти биле у српској престоници, док се данас у храму посвећеном њој чува део моштију, односно њена два прста, којима верници могу да се поконе.

„Нека је благословен празник и срдачне честитке свима који славе крсну славу, а Света петка је и заштитиник нашег града. Њене мошти, извор и храм и вековно искуство исцељења које овај свети храм сведочи дају нам за право да своју веру непрестано исповедамо, показујући добронамерност према свима“, рекао је протојереј Стојадиновић за Танјуг.

Интересантно је за Свету Петку, каже он, то што су се вековима догађала чуда везана за њено име и празник.

“ Многи људи којима нису испуњене жеље на крају долазе овде. Многи иду на десетине и стотине километара далеко у светиње које су проглашене да се тамо догађају чуда, али се ипак на крају врате у своју Свету Петку, која је благослов Београду , још од 15. века“, рекао је он.

Протојереј објашњава да је свима који долазе на поклоњење потребно стрпљење.

„Погледајте ове непрегледне редове људи, који стрпљиво чекају. Похвалио бих наш верни народ који показује истрајност у вери“, рекао је свештеник.

Он је додао да Света Петка и храм посвећен њој трају кроз векове и да су гарант, не само тога да српски народ има будућност, већ да има и вечност.

Грађани који су дошли да се поклоне светитељки у редовима чекају стрпљиво да дођу на ред, а како су Танјугу рекли, да би се ушло у цркву чека се од пола сата до сат времена.

Верица из Београда каже да је за њу празник Свете Петке посебан дан и да долази на поклоњење када год је у прилици.

„Није тешко устати рано, стајати у реду да се поклоните моштима. Чекали смо сат и по, али вреди за осћај који имате“, каже Верица.

Љубица Стојановић наводи да је за њу Света Петка посебно значајна светитељка, јер јој је, како каже, долазила у снове.

„Пре 30 година сам сањала Свету Петку у њеној одори. Озарена сам на овај празник и сваке године долазим. Прошле године сам у пола пет ујутру била у цркви и чекала сам два и по сата, ове године сам такође дошла да посветим пажњу овом великом празнику“, каже Љубица.

Бисенија Бојић из Београда каже да је за њу овај празник изузетан.

„Уснила сам сан, нека пећина у којој је се појавила жена у црном и питала ме имам ли неких проблема. Рекла сам јој да ми је дете болесно, а ја немам посла. Она ми је рекла да се не секирам да ће дете оздравити, а да ћу ја посао добти. Од тада Света Петка је за мене заштитница“, каже Бисенија.

Она додаје да су сви празници значајни, али да јој овај празник даје посебан осећај.

Гордана Тодоровиц, која како каже, годинама долази на поклоњење Светој Петки на овај празник, каже да је приметила да је ове године мање људи него претходних година.

„Гужве су биле толике да се чекало сатима, до воде није могло да се дође по два сата, сада је много мање људи“, каже Горана и истиче да је за њу овај празник изузтено важан и да су се Светој Петки моли сваког дана.

Света Петка, заштитница жена свих вера и нација

Српска православна црква и верници славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познат као Света Петка. Светитељка ужива велико поштовање, не само у нашем народу, већ и код других православних народа, па и припадника других вера. Њој су посвећени и бројни српски храмови. Многи је прослављају као крсну славу.

Света Петка рођена је крајем 10. века у Византији, у граду Епивату, у имућној и веома побожној породици. Након смрти родитеља, поделила је сиротињи све што је имала и замонашила се у Цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

Током времена, њене чудотворне мошти преношене су много пута. На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, по мишљењу једних, отео, а по мишљењу других, пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Када су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу, који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.

Света Петка посебно је поштована као заштитница жена свих вера и нација, мајки и породиља. Слави се и као крсна слава.

И данас, велики број људи обраћа јој се молитвом за помоћ и спас у болести и невољама. Светица се често јавља људима у сну и говори им шта да раде.

Обично се поред храма посвећеног Светој Петки или у непосредној близини налази извор лековите воде.

 

Извор: РТВ Војводине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.