РЕШЕЊЕ ИСТОРИЈСКЕ ЗАГОНЕТКЕ: Ево зашто су Банаћани „Лале“

БАНАЋАНИ су Лале, Чачани Гребићи, Параћинце зову Џигерани, Крушевљане Чарапани, Јагодинце Ћурани… Због пољопривредне културе којом се масовно баве, Лесковчанима је прилепљен надимак Паприкари. А сви су Срби, истих корена, само из различитих крајева земље. Сваки надимак има своју легенду или историјску позадину, а порекло шаљивог назива за Банаћане крије посебно занимљиву причу.

Лала је свуда цвет, а само у Банату – и цвет и човек. Одвајкада су Банаћани – Лале, а зашто је то тако, тешко је објаснити. Лала је реч турског порекла и значи домаћин, газда. Постоји много записа, али и прича и легенди о томе зашто су Лале – баш лале.

– Једна од њих потиче из времена када су Турци били на овим просторима, од средине 16. до првих деценија 18. века. Обилазећи газдачке куће, а не знајући имена власника, све су звали Лало. Тако су Банаћани остали Лале – испричала је једном приликом Славица Гајић, етнолог Народног музеја у Кикинди.

Негде на том трагу је и закључак Драгоја Кујовића, аутора многобројних етнографских записа. Кујовић је, детаљно истражујући порекло популарног етнонима, стигао до архива у Истанбулу, на основу којих је закључио да надимак Лала потиче од турског паше Лале Мустафе, који је 1558. загосподарио Темишварским елајетом, дакле, целим Банатом. Остао је Лала Мустафа-паша дубоко урезан у свести православног народа по много чему добром, пре свега по дозволи за слободно исповедање вере, па је као такав остао у колективном сећању Банаћана. Зато су банатски Срби најважније укућане, најчешће главу породице, истиче Кујовић, почели називати Лала. Надимак се брзо проширио и постао назив за све Србе, Банаћане.

Остала је у сећању и прича да су Мађари и Немци, када су долазили у Банат, донели са собом мотив цвета лале, а да су наши људи, опет, одлазили као шегрти у Европу и када су се враћали, као сувенире, доносили су лале. Професор у пензији Драгољуб Бадрљица, иначе Мокринчанин, добро упућен у историју Баната, истиче да бољи зналци од њега кажу да су Лале наши преци који су као војници у Хабзбуршкој монархији под вођством Марије Терезије оставили трагове борећи се за монархију, али и за своје повластице и привилегије. У жељи да им се одужи, царица је организовала смотру, на којој су били Сремци и Бачвани, а Банаћани нису успели да стигну на време. Када је додела ордења била при крају, пристигли су и они. Захваљујући тој околности, они бржи добили су ордене, а спорији само мараме са извезеним лалама… Али Банаћани се нису много једили, у шали су коментарисали како су други добили “гвожђурију”, а они “златне мараме”…

– Један наш Лала, писац и истаживач Кристијан Нађ, у књизи “Земља од блата, крви, зноја и снова” описао је баш тај догађај. Он каже да је Марија Терезија, да би се одужила за херојство, Банаћанима на крају дала највећи орден, од злата извезену мараму са украсима у облику лале. Тако је лала постала симбол достојанства – закључује Бадрљица.


Извор: Нпортал

One thought on “РЕШЕЊЕ ИСТОРИЈСКЕ ЗАГОНЕТКЕ: Ево зашто су Банаћани „Лале“”

  1. У мом родном најлепшем селу на свету (топличкој Сибници) једну породицу су звали Сланинари. Истакли су се у крађи сланине комшијама. Један дечко је преда мном једном упитао једног члана те породице: „Је ли, зашто вас зову Сланинари?“ Одговорио је: „Ех, где то питање нађе? То је давно било, ми смо сад поштена породица.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.