Родно осетљив језик за медије је само препоручен

КО ЋЕ БИТИ КАЖЊЕН ПРЕМА ОДРЕДБАМА ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ

Санкције за кршење овог закона односиће се на прекршаје органа јавне власти, као и на послодавце у делатностима образовања, васпитања, науке и технолошког развоја, кажу у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог

Када је Ђорђа Мелони, прва жена на челу владе Италије, одлучила да себе назива премијером уместо премијерком, њен потез изазвао је дебату широм Европе. Критичари су јој спочитали да се огрешила о политичку коректност и напоре да се и на језичком нивоу оснажи положај жена у друштву.

Сличне теме и дилеме у жижи су и наше јавности, али не због случаја италијанског премијера/премијерке, већ због приближавања 1. јуна, када ће почети примена Одредби о родно осетљивом језику, то јест дела Закона о родној равноправности, који је ступио на снагу још 2021. Тачније, почеће изрицање и наплата новчаних казни за огрешење о родно осетљиви језик. Наравно, не за све и у свакој прилици.

Рецимо, Новак Ђоковић ће и после 1. јуна моћи да говори о Јелени Генчић као о свом првом тренеру, без страха да ће платити глобу што је није назвао – тренерком.

Како су у изјави за „Политику” прецизирали из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, казне за кршење овог закона односиће се на прекршаје у делатностима образовања, васпитања, науке и технолошког развоја.

– Закон је предвидео примену само у наведеним областима, а нетачне су тврдње које се могу чути у јавности да ће у Србији свака жена бити кажњена јер не користи родно осетљив језик за назив своје професије, звања и занимања и те тврдње збуњују грађане – нагласили су из министарства, што је свакако добра вест за све жене у нашој земљи које се одлуче да следе пример Ђорђе Мелони.

Органи јавне власти, као и послодавци који обављају послове у наведеним областима дужни су да користе родно сензитивни језик, који је у складу са граматичким родом, у уџбеницима и наставном материјалу, у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада. То значи да жена у званичним документима више није нпр. мастер инжењер, већ мастерка инжењерка, али ће за себе моћи да каже да је мастер и инжењер.

Када је реч о медијској области, закон прописује да су „средства јавног информисања дужна да приликом извештавања користе родно осетљив језик и да развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању родних стереотипа, друштвених и културних образаца, обичаја и праксе засноване на дискриминацији на основу пола, рода и других личних својстава, као и родно заснованог насиља, насиља у породици и насиља према женама”.

– За непримењивање ове одредбе закона није запрећена казна, али пратећи средства јавног информисања, у већини медија се ова одредба већ сада примењује. Надзор над применом Закона о родној равноправности у целини врши Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Надгледање у појединим областима од значаја за употребу родно осетљивог језика обављају друга надлежна министарства и инспекцијски органи – објаснили су за наш лист из ресорног министарства, додајући да је РЕМ упутио препоруке електронским медијима о коришћењу родно сензитивног језика. Такође истичу да цене улогу „седме силе” у афирмацији ове теме у јавности, под условом да извештавање није сензационалистичко, непотпуно и нетачно.

– Због кршења одредби овог закона запрећена је казна од 5.000 до 150.000 динара за одговорно лице у органу Републике Србије, територијалне аутономије и локалне самоуправе, али није предвиђена новчана санкција за правна и одговорна лица у средствима јавног информисања ако не поступе по обавезама наведеним у члану 44, који се тиче родне равноправности у области јавног информисања – поручују из Министарства за људска и мањинска права.

Према мишљењу адвоката Мирослава М. Николића, упитна је оправданост увођења нових термина у језичку употребу кроз државну интервенцију, тим пре што решења из овог закона немају довољно упоришта у Уставу Србије и Европској конвенцији, као ни и у широј друштвеној клими. То се одражава и на недовољну спремност да се прихвати и поштује оно што је прописано.

– Слобода мишљења и изражавања је уставна категорија, па оваква пракса указује на несумњиву повреду уставом зајемченог права. Када се на овакав начин поставе циљеви, не чуди што се у њиховом постизању игноришу лингвистички формирана решења и вековна пракса у примени језика. Поједини појмови и одредбе овог закона могу се различито разумети и применити због изосталог или неразумљивог дефинисања. То се, пре свега, односи на појам рода – рекао је Николић за „Политику”.

Према његовим речима, занемарене су друштвене групе које у односу на овај пропис имају другачије ставове према језику.

– Тиме је створен простор за неспоразуме и продубљивање напетости у друштвеним односима. Ово се посебно односи на примену родно осетљивог језика у односу на верске заједнице – напомиње адвокат Николић.

Како истиче, поједине одредбе су позитивне и корисне. То се посебно односи на дужност медија да приликом извештавања поштују начело забране дискриминације на основу пола, рода и других личних својстава.

– Ипак, примена овог закона у области јавног информисања створиће низ потешкоћа у обављању посла, не само новинарима и уредницима већ и стручним службама. Законом се не могу тек тако мењати правила у примени језика, иза којих стоји струка. То се посебно не може очекивати када су у питању језик и људи који се њиме служе – закључио је Николић.

Ако је смисао правног акта да уреди друштвене односе, чини се да је овај отворио простор за нове поделе. Потврда тога је и недавни „чеони судар” Српске православне цркве, Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика са креаторима законских одредби о родно осетљивом језику. У заједничком закључку после научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности” недвосмислено је истакнуто „да су одредбе које се односе на језик неприхватљиве и за већину грађана”. Део оштрих примедби се односи и на казнене одредбе, уз истицање да ће о трошку буџета, тачније пореских обвезника, „више од 10.000 повереника, односно комесара, пратити примену овог закона”.

Језички парадокс

Београђанин Драган Марић 2017. године у жалби коју је написао на пресуду којом је одбијен његов захтев против Канцеларије за људска и мањинска права, судију престоничког Вишег суда Ирену Гарчевић девет пута је ословио речју „судијица”. Пошто је оценила да је намерно користио деминутив и да је на овај начин вређао и увредио суд, судија је казнила Марића са 20.000 динара.

Препорука и обавеза

Како су лани навели из Министарства за европске интеграције, доношење Закона о родној равноправности не представља обавезу према ЕУ, већ изражава тежњу Србије да у процесу стицања пуноправног чланства у унији унапреди положај грађана, гарантујући свима једнаку заштиту.

„Оно што су заборавили да кажу јесте то да је у земљама ЕУ само препоручена, a не и обавезна употреба родно инклузивних речи”, указао је проф. др Виктор Савић, виши научни сарадник САНУ, у оквиру дијалога представника академске заједнице, цивилног друштва и државне управе о овој теми.


Аутор: Василије Филиповић

Извор: Политика

 

2 thoughts on “Родно осетљив језик за медије је само препоручен

  1. Предлажем нашим драгим дамама које воле да за себе кажу да су, на пример, „професор“, а не „професорка“ (у женском роду) да буду језички доследне себи па да не говоре, на пример: „Ја сам стигла на посао“, него: „Ја сам стигао“ на посао.“
    А мушким језичким стручњацима који подржавају оне жене које воле да се зову „професор“, а не „професорка“ — предлажем да они кажу за себе да су „професорка“, а не „професор“. Ако жене хоће да су „професори“, зашто неки мушкарци не би онда себе одредили као „професорку“?

  2. Невероватно. Какав је то закон који једне повлашћује или потцењује, а друге узвисује. Зашто је овај закон вероватно потценио медије? Ваљда се на њих („јадне“) сажалио, па, ваљда, кажу законодавци, хајде ох „не малтретирамо“ још и законом. Нека медији, је ли тако, раде „на дивље“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.