Петар I је својим наследницима завештао да освоје читав познати европски и азијски свет. Уз једну напомену: такво завештање није ни постојало.
Петар Велики је умро, не стигавши да именује наследника и за собом остави тестамент. Међутим, у Француској је 1836. године објављен текст наводно изгубљеног императоровог завештања. Они који су га објавили тврдили су да је овај документ 1757. године пронашао Шарл Д’Еон у тајним архивама Јелисавете Петровне. Занимљиво је да је Д’Еон (1728-1810), авантуриста и тајни агент, који је 1755. године заиста боравио у Петербургу, половину свог живота провео претварајући се да је жена.
Објављени документ је носио назив „Копија плана европске доминације“ и садржао је 14 тачака. Завештање је било састављено у облику упутства наследницима. Између осталог, цар им је, наводно, наложио следеће:
Руски народ треба држати у стању непрекидног ратовања.
Треба поделити Пољску и мешати се у питања Шведске.
Сви руски императори треба да се ожене немачким принцезама.
Треба заузети Црно море са циљем освајања Турске и Персије.
Себе треба прогласити заштитником православних у Пољско-литванској унији, Мађарској и Османској империји, користећи то за потчињавање ових земаља.
Након освајања Турске и Персије, треба тежити ка Индији.
Треба тежити ка уништењу Француске и Немачке и освајању целе Европе.
Генерално текст Петровим наследницима поручује да освоје читав познати европски и азијски свет. Ово „завештање“, наравно, није по форми наликовало на завештања каква су била уобичајена у Руској Империји, није садржало никаква упутства када се ради о имовини и престолу, што само по себи указује на његову неаутентичност. У њему се не спомињу ни за стварног Петра веома важни правци спољне политике, као што су односи са Холандијом и Кином.
Па ипак, „Завештање“ је више пута објављивано и интензивно коришћено као доказ „реалних руских циљева“ за време Кримског рата. И мада је у Русији 1877. године у чланку историчара Сергеја Шубинског доказано да се ради о фалсификату, „Завештање“ је наставило да се повремено појављује у вези са Русијом. Поново је објављено, на пример, за време Првог светског рата и чак преведено на персијски језик.
Аутор: Георгиј Манајев
Извор: Russia Beyond
Ако хоћемо поштено и људски, Немцима би много више користило да су били под Русима па да, на основу руских енергената узрасту у прву економску силу ан свету, јер се разумеју у добру организацију посла, а не што су били под Хитлером и сличним лудацима који су побили милионе других, али су и сами Немци, као вредан народ, после тога у милионима платили тешке авантуре њихових лудака.