Руско друштво се креће ка безбрачности и беспородичности

Русија се већ налази у стању катастрофе институције породице и стабилно иде ка стању безбрачности и беспородичности, а власти својим деловањем само убрзавају овај процес, иако се, чини се, понашају „строго према Уставу.“ Овакав извештај је на семинару клуба Универзум направио председник одбора АНО „Заједница практичара образовних породичних наука“ Михаил Смирнов.

Он је напоменуо да се кризно стање пре свега изражава у физичком стању породичне установе: број породица не одговара размерама земље и потребама друштвеног развоја. Он наставља да опада, расте удео малодетних, а као резултат опада и удео породичних грађана. Али број самохраних родитеља са децом остаје константно висок. Сви ови показатељи постоје у негативном тренду.

Тако се у Русији већ више од 40% домаћинстава састоји од једне особе, а њихов удео се удвостручио у последњих 20 година. Само нешто више од 20% домаћинстава su породице са оба родитеља и децом. У апсолутним бројевима, ово је отприлике 23 милиона породица. Од тога 15 милиона има само једно дете, 6-7 милиона двоје, а само мање од 2 милиона породица подиже троје или више деце. Штавише, од ових 23 милиона, отприлике трећина нису породице у ужем смислу те речи, већ један од родитеља (више о томе у наставку). Смирнов напомиње да је за развој земље потребно 25 милиона породица са 3-4 деце. Док је данас много мање породица са бар једним дететом (око 15 милиона).

 „Анализа показује да се наше друштво де факто постепено развија у стање безбрачности и беспородичности, па се смањује и број породица које се претварају у друштвену мањину.

Према мојим прорачунима, сада је у Русији само око 28% породичних грађана у строгом смислу те речи (41 -42 милиона) Штавише, све до 2000-их тема кризе породице, била је нашироко расправљана, да би је потом у потпуности заменила тема демографске кризе. сведено на демографске показатеље рађања, смртности и очекиваног животног века“, рекао је Смирнов.

Он истиче да установа породице данас нема формалну дефиницију – ни општу ни секторску. И то је веома лоше.

 „Породица уопште нема правни нити било какав легитимни субјективитет. Држава данас заправо штити не породицу као друштвену групу, већ интересе и права њених појединачних чланова – појединаца. Тако је устројен наш систем социјалне помоћи. Породица правни статус супружника-родитеља и породичне деце нема општеобавезујући јавни карактер. Званични подаци о броју породица данас су обрачунске, а не пописне природе. Подаци о броју грађана просто изостају у статистици као класа. Држава нема формално-правни основ за спровођење породичне политике у ужем смислу те речи због непостојања у законодавству субјекта као што је породица. Због тога социјална помоћ није усмерена на саме породице, већ ка деци и родитељима, без обзира на њихов брачни статус“, рекао је стручњак.

 Он сматра да у овом тренутку израз „породица је основа друштва“ није ништа друго до метафора, што ни на који начин није заступљено у законодавству. А демографски трендови и недостатак легитимације породице значе да се загарантовано крећемо ка друштву без породице. А држава тај процес убрзава издвајањем буџетских средстава за то.

 На пример, термин „породица са једним родитељем” није у научној употреби, али је нашао свој пут у владиним документима. А оно што значи уопште није породица, већ, на пример, самохрана мајка. Иако је непотпуна породица одувек схватана као породица, то је са становишта непотпуности њених функција. Ако нема комплетне структуре – родитеља и деце – то уопште није породица. Под непотпуном породицом подразумева се малодетна породица, јер функције родитељства и детињства нису потпуне (деца се међусобно васпитавају, деца васпитавају родитеље).

 „У оквиру социјалне политике консолидује се замена појмова. Зашто? Имамо социјалну државу, а у темељима уставног система стоји да је основа друштва појединац са својим правима. Објекат социјалне заштите је појединац. Дакле, када кажу да пружају подршку породицама са децом, они лажу. Они пружају подршку грађанима појединцима“, нагласио је Смирнов.

На пример, усресређујући се на грађане, а не на породице, саме власти подстичу разводе на Северном Кавказу, који су нагло порасли последњих година. Многи се тамо венчавају по шеријату и за њих није проблем да се разведу у матичној служби ако се тиме отвори пут ка примању дечјих додатака. Породица се заправо не распада, али за државу више не постоји. Али њему то није битно, јер бенефиције не примају породице, већ грађани. Упада се у зачарани круг, сматра стручњак.

 Он је уверен да је земљи потребан заокрет ка политици „Русија је породична земља“. А у наредних 30-40 година породична политика треба да постане срж демографске политике. Само она може државу извући из рупе, а не „циљану“ помоћ, која није чак ни демографска, већ социјална и усмерена на борбу против сиромаштва. Иначе, Накануне.РУ о томе пише већ дуги низ година. Власти демографску политику замењују социјалном, а породична политика уопште има у великој мери антипородични малолетнички карактер, што је и записано у Породичном законику.

Депутат Државне думе Николај Николајев говори о одсуству било каквог правног субјективитета породице. Он напомиње да је дефиниција породице само у закону о егзистенцијалном минимуму. Сходно томе, породица као таква нема никаква права, она једноставно не постоји у законодавству. Тиме се, иначе, ствара терен за малолетнички прогон породица. Ово је прошлог лета изјавила тадашња сенаторка Јељена Мизуљина. Према њеним речима, садашњи Породични законик заправо не оставља места породици.

Други проблем у Русији је развод. Од 100 бракова, 70 се заврши разводом. Под овим условима, не можемо говорити ни о каквој нормалној плодности. Иза тога следи и проблем абортуса. Према званичним подацима, свака четврта трудноћа завршава се уништењем детета, а према подацима потпредседника Државне думе Петра Толстоја и Ане Кузњецове, ситуација је заправо још гора – свака друга. Истовремено, у друштву, судећи по социолошким студијама, генерално постоји висок ниво одобравања абортуса и развода као наводно сасвим прихватљивих и нормалних појава.

Модератор скупа, историчар Андреј Фурсов, на крају је скренуо пажњу да су богате породице веома забринуте за брак и своје потомство, док се за сиромашне промовише идеја да породица постаје прошлост.

 

Аутор: Јевгењиј Чернишов

Превод: Драган Вукојевић

Извори: Накануне / Ћирилизовано

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.