У уторак, 12. септембра, у Српској академији наука и уметнсти одржана је конференција за медије на којој је академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, говорио о активностима и програмима Академије до краја текуће године, као и о изборима у чланство САНУ који су предвиђени за 2024. годину.
Академик Кнежевић истакао је да нас у наредна четири месеца очекује веома богат програм у САНУ, који обухвата бројне научне и уметничке скупове, предавања, свечане академије и изложбе.
Из предстојећег програма издвојен је циклус предавања „Вештачка интелигенција” који се у Академији организује у периоду од 19. септембра до 11. децембра ове године, са циљем да се научна и стручна јавност у Србији, као и остали заинтересовани појединци и институције, подробније информишу о ширини и разноврсности ове области. Циклус обухвата осам предавања, као и округли сто на тему „Изазови вештачке интелигенције” (11. децембар). Предавачи су чланови САНУ и професори, који су дали видан допринос у изучавању ове теме.
У наредном периоду САНУ ће у виду свечаних академија и научних скупова обележити бројне јубилеје, посвећене сећању на наше великане. Након успеха изложбе „Милорад Бата Михаиловић. Поводом стогодишњице рођења бунтовника академика“ у Галерији САНУ је 5. септембра отворена изложба „Мића Поповић – сликарство перманентне побуне“, ауторке др Весна Круљац. У години обележавања стогодишњице рођења два велика уметника − Милорада Бате Михаиловића (1923–2011) и Миодрага Миће Поповића (1923–1996), поред изложби у Галерији САНУ, Академија организује и научни скуп „Полемички аспекти српског модернизма после 1945. са посебним освртом на деловање припадника Задарске групе“ (17. и 18. октобар), који има за циљ да додатно осветли значај њиховог стваралаштва за историју српске уметности и културе.
Међународним симпозијумом под називом „125 година од рођења иностраног члана САНУ Хенрија Мура“ (11. октобар) биће обележен јубилеј овог изузетног уметника. На скупу се очекује учешће неких од најеминентнијих стручњака и познавалаца дела чувеног скулптора. Поводом стогодишњице рођења академика Николе Хајдина, чувеног српског инжењера грађевинарства и председника САНУ у три мандата – од 2003. до 2015. године ─ биће организован научни скуп (23. октобар), којим ће се допринос његовог рада сагледати из више углова. Годину Симе Лозанића коју Академија обележава у 2023. затвара изложба у Галерији САНУ, која ће бити посвећена животу и делу овог великог научника. Отварање изложбе планирано је за 26. децембра 2023. године.
У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ биће одржан округли сто „Проблеми становања у ромским насељима и школовање ромске деце“ (2. новембар) и научни скуп „Роми Србије према попису 2022. године – стање и перспектива“ (14 -15. децембар). У оквиру серијала „Филозофија и наука“ најављена је научна конференција под називом „Објашњење и разумевање у филозофији и науци“ ( од 5. до 7. децембра). Богат програм припремила је и Глаерија науке и технике САНУ, која ће реализовати пет изложби до краја децембра.
Кад је реч о изборима у чланство САНУ, који ће бити одржани наредне године, академик Кнежевић је истакао да је предстојећи период − до краја текуће године, посвећен припремама избора и евентуалним променама Статута у циљу унапређења изборног процеса. Он је нагласио да се Академија суочава са падом броја чланова – што је условљено и слабим приливом нових чланова у неколико последњих деценија. Примећено је да је САНУ када је реч о броју чланова у односу на број становника најмалобројнија у региону.
Као један од главних проблема академик Кнежевић је издвојио несразмерно мали број жена у чланству Академије, као и критично мали број чланова у Одељењу друштвених наука САНУ. Овом приликом председник САНУ иразио је наду да ће предстојећи избори у чланство Академије донети побољашање на овом плану.
