Скандалозна акција из ЕУ: Забраном Спутњика за српске студенте „уводе“ санкције Русији у – Србији

Због санкција које је ЕУ увела Русији, српски академци немају приступ сајтовима Спутњик Србија и РТ Балкан. Њима је немогуће приступити са било ког рачунара који је у власништву Универзитета у Београду. Нико о овоме није обавештен, нити је стигао било какав допис, па тако ни у самом Ректорату за ово нису знали.

Компјутери који припадају Универзитету умрежени су преко Академске мреже Републике Србије (АМРЕС) која повезује више од 300 научно-истраживачких и образовних институција и више од 150.000 корисника.

То је јавна информационо-комуникациона установа која обезбеђује приступ и коришћење интернета у земљи, као и везу са националним и интернационалним мрежама за образовне и научно-истраживачке организације. Основала ју је Влада Републике Србије ради изградње и развоја научно-истраживачке мреже у Србији. Сви рачунари који се користе у образовно-научне сврхе, дакле, имају заједничко „чвориште“ и свима њима је онемогућен приступ сајтовима Спутњик Србија и РТ Балкан.

Одлуку о цензурисању ових сајтова није донео нико из АМРЕС-а, нити из Србије уопште. Она је потекла из Европске академске мреже (ГЕАНТ) и о њој нико у Ректорату, па ни у Србији није био обавештен.

Противправно, неморално и потпуно европски

Адвокат Бранислав Тапушковић и професор Бранко Ракић
© Sputnik / Радоје Пантовић

Професор на Правном факултету Универзитета у Београду Бранко Ракић, ово оцењује као нечувен, противправан и неморалан чин, који удара директно на свима загарантовану слободу информисања.
„Постоји слобода информисања која би требало да се поштује и која је загарантована како нашим Уставом, тако и међународним документима, тако да је ово нешто што је и правно и морално и са тачке гледишта интереса грађана нешто што апсолутно није у реду Наша земља, срећном, није, а надам се и да никада неће, да уведе санкције било које врсте Руској Федерацији. Ако постоји ограничење у могућности да се преко система електронског повезивања који се користи на Универзитету приступи информацијама Спутњика, онда ја једино могу да претпоставим да се ради о нечему што је у „европским рукама“, изјавио је за Спутњик професор Бранко Ракић.
Он напомиње да Универзитет у Београду, упркос бројим притисцима, успева да задржи професионалан, научни и непристрасан став када је реч о сарадњи са научницима и истраживачима из Руске Федерације.

Капетан Мишино здање где се налази Ректорат Универзитета у Београду
CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/Julian Nyča /

„Знам да је Универзитет у Београду под различитим притисцима западних амбасада и сличних структура које траже прекид неких облика сарадње, чему, наравно, Универзитет пружа отпор. Правни факултет, примера ради, одржава све досадашње везе. Баш смо недавно имали и конференцију са једним руским Универзитетом и наша сарадња се ни у ком смислу не прекида„, рекао је он.

Из АМРЕС-а истичу да нико није донео никакву одлуку о суспензији ових домена, већ је европски ГЕАНТ то учинио у оквиру шестог пакета санкција ЕУ Русији. У њиховом саопштењу пише да су „у обавези да блокирају руске научне институте“, али су, изгледа, своја овлашћења самостално проширили и на српске научне институте, забрањујући нашој јавности да се информише путем руских медија.

Које државе су увеле санкције Русији
© Sputnik

„АМРЕС не суспендује, не блокира и не филтрира наведене домене РТ Балкан и Спутњика, тако да не постоји поступак, процедура или пракса којом АМРЕС врши или би вршио наведене радње. Не добијамо информације и захтеве о санкционисању било ког домена од стране ГЕАНТ-а, нити спроводимо одлуке о санкционисану домена ГЕАНТ-а, нити постоји регулатива у том смислу“, рекли су из Академске мреже Републике Србије.
Из АМРЕС-а су за Спутњик потврдили и то да се већ ради на отклањању ове препреке. У сарадњи са ИТ сектором РТ Балкана и Спутњика, тражи се могућност како би се, потенцијално путем Телекома, пружила могућност српским академцима да се слободно информишу.

Све емисије Спутњика гледајте на слободној платформи Одиси, а најважније информације на Телеграму

Аутор: Милица Тркља

Извор: Спутњик