У дворишту бивше фабрике Рог у Љубљани, која ће обновом зграде бити претворена у нови парк, Парк избрисаних, након 31 године од брисања скоро 26.000 људи из регистра сталног становништва, од крајем године биће постављен споменик по идејном решењу Вука Ћосића, Александра Вујовића и Ирене Воелле. Изгледаће као горњи део слова ћ, које је после осамостаљења избрисано из презимена регистра становништва и замењено тврдим ч, а уједно ће бити типографски медитативни инструмент намењен игри, одмору и размишљању. на друштво.
У једној од помоћних зграда некадашњег комплекса Рог скоро две деценије деловала је Грађанска иницијатива избрисаних активиста, а иницијатива за Парк избрисаних активиста, како га је Град Љубљана одлуком Градског већа већ назвао поднео заједно са Амнести Интернатионал Словенија.
У знак сећања на незаконито брисање 25.671 особе, укључујући 5.630 деце, из регистра сталног становништва Словеније, што су словеначке власти учиниле 26. фебруара 1992. године, Центар Рог је расписао јавни конкурс на који је пристигло дванаест идејних предлога, а деветочлана стручна комисија била је најувереније идејно решење архитекте и сценографа Александра Вујовића, интернет уметника Вука Ћосића и дизајнерке и еко-активисткиње Ирене Воелла, преноси Дело.
Извор: Политика
Лепо је што је то дозволила Словенија да се искупи, макар, мало за лош однос према Србима у време разбијања Југославије и за нелегално признавање привремено силом отцепљеног од Србије српског Косова и Метохије.
Наравно, у нашем српском језику и нашој азбуци „ч“ није тврдо, јер ад је тврдо, постојало би и „меко ч“. Код нас је ч — ч, а ћ — ћ.
У словеначком језику и њиховој абецеди (најсличнијој хрватској абецеди) не постоји слово „ћ“, па су српска презимена на ћ зато завршавала на ч. Пословенчана су. Они када пишу њиховим језиком не могу друкчије ни да их напишу. Проблем је што су они у то време у ствари хтели да људе с презименом на ћ (углавном Србе) асимилују, да их пониште. И у српском језику се страна имена и презимена у српском језику пишу по правилима српског језика и писма, али се, за разлику од других, Срби и српска држава нису никада понашали на асимилаторски начин, тј. на начин да се други поништавају и затиру.