– Ове године нам је по реду десети сабор. До сада смо се окупљали под шатором који смо постављали, а лани смо се договорили да поставимо надстрешницу, односно да излијемо плочу и стубове и да на крају ставимо кров. На том мјесту постављали смо и крст, један је сломљен, други пресјечен па смо сада поново поставили нови. Тај простор је припадао школи – казао је Трипуновић.
На прошлогодишњем окупљану, наводи, били су присутни и начелници Вукосавља и Петрова, који су тада изразили жељу и вољу да им помогну у вези са градњом поменутог објекта.
– Они су и уплатили донацију у те намјене, а остатак новца обезбиједили су Срби поријеклом из Горње Бријеснице. Међутим, у допису инспектора у Лукавцу стоји да смо ми злоупотријебили добијени новац од федералног Министарства за избјегла и расељена лица. Нисмо ми од њих добили нити једну марку. Обраћали смо им се за помоћ, али никада нисмо ништа добили. То нас сада збуњује. Објекат је на рушевини школе, а около нема живе душе – навео је Трипуновић.
Нагласио је да је о овом питању контактирао и градоначелника Лукавца Едина Делића који им је одговорио да дођу код њега и да разговарају о овој теми.
– Тај састанак ћемо вјероватно одржати идућих дана и видјећемо о чему се ради. Не знамо шта је циљ свега и ко је уопште пријавио нелегалну градњу – закључио је Трипуновић.
И у Одбору за заштиту права Срба у ФБиХ огорчени су овим потезом градских власти у Лукавцу.
– Ово је само још један у низу притисака на српски народ озренског краја. Овим потезом шаљу јасну поруку да на Озрену Срби ништа не могу градити нити се окупљати. Такође, земљиште на којем граде објекат је у земљишној књизи уписано у корист Србина – рекао је предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић и додао да су појединци из Лукавца жељни демонстрирања силе над Србима којима су муслимани 1995. године све срушили и попалили.
Попаљене куће
У мјесној заједници Бријесница Горња прије рата живјело је 560 Срба, а данас их нема нити једног. Муслиманска војска је током рата у тој мјесној заједници попалила око 160 кућа и 300 помоћних објеката.
Аутор: Маријана Миљић Бјеловук
Извор: Глас Српске
