ТРЕНИРАЊЕ ЈЕЗИЧКЕ СТРОГОЋЕ: Да ли су родно неприкладне речи уистину опасне

ИДЕЈА о родној равноправности је несумњиво племенита, али да ли је могуће постићи истинску једнакост „дисциплиновањем“ језика и кажњавањем сваког одступања?! Да ли су „родно неприкладне“ речи уистину опасне или је мач превише оштар? Наметање бирократске инвазије родно осетљивог језика, уз велике казне за непоштовање његове примене, задире у срж слободе, па и лепоте говора, а довела је у питање аутономију институција које проучавају српски језик.

Сведоци смо еволуције српског језика под притиском закона. Изгледа да ће својеврсна инквизиција речи само потпирити ватру неспоразума. Коришћењем родно сензитивног језика, ризикујемо да изгубимо део културне и језичке баштине. У лавиринту крутости и тренирања језичке строгоће речи ће морати да се користе опрезно, док ће у медијима свака реч бити потенцијални кршитељ правила, а слобода изражавања постаће талац казнених одредаба.

Подсетимо, снага језика је у његовој слободи, а не у наметању ограничења. Каква је његова будућност у окружењу присиле и колика ће бити цена овог експеримента? Не треба прво мењати језик да би се променило друштво. Треба мењати односе у друштву а језик ће сам то регистровати.

Закон о родној равноправности не задире само у српски језик, већ и у историјски идентитет српског народа. С разлогом се јавља сумња шта може бити циљ овог закона: да ли да се нормирају постојећи друштвени односи или да се у Србији и свуда где се говори српским језиком креира нека нова, а ко зна где пројектована реалност.

Накарадни покушај интервенције у језику наишао је на оштра реаговања многобројних стручних институција и лингвиста. Најновије упозорење стигло је с адресе Вукове задужбине у којем се подсећа да је језик родно место нашег бића, а да се законским одредбама о родно сензитивном изражавању уводи на механички и ауторитаран начин спољашња арбитража. Подобан језик је упреподобљен језик. Истовремено, противљење оваквом закону о родној равноправности не значи и противљење родној равноправности.


Аутор: Драгана Матовић

Извор: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.