Наиме, на захтев Министра просвете од 22.10.2021. године, Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), као законски предлагач, израдио је и 8. јула 2022. године предао Министарству „Предлог Стандарда квалитета уџбеника“.
Овим Предлогом ЗУОВ-а уводи се обавеза да сви уџбеници и друга наставна средства до 24. маја 2024. године морају да буду написана „родно осетљивим језиком“. На тај начин, почев од школске 2024. године, почела би примена „родно осетљивог језика“ у предшколском, основном и средњем образовном систему. Више неће моћи да се користи школска и друга литература, уколико није написана „родно осетљивим језиком“. Национална, градске, школске и све друге библиотеке мораће да изврше издвајање књига које нису написане „родно осетљивим језиком“. Кинотека, биоскопи, радио и ТВ станице, као и сви други емитери, мораће да прегледају све филмове и прилоге како би издвојили делове који су супротни „родно осетљивом језику“…
Уколико се не прилагоде „родно осетљивом језику“, вероватно ће постати сувишне најважније националне институције попут: САНУ, Института за српски језик САНУ, Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика. Вероватно ће престати и примена: Закона о речнику САНУ, Закона о српској енциклопедији, Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма. Извршиће се промене назива квалификација, професија, лиценци, сведочанстава, образаца а све у складу са „родно осетљивим језиком“. Договорена сарадња Србије и Републике Српске у очувању српског језика и издавању заједничких уџбеника из српског језика и историје, вероватно ће обухватити „родно осетљив“ – уместо српског језика.
Објављивањем наведених стандарда у Службеном гласнику ти стандарди постаће обавезујући, са законском снагом – за све будуће ауторе уџбеника и других наставних средстава, као и за све издаваче. ЗУОВ, као једини законски предлагач уџбеника, прегледаће све будуће уџбенике, и Министру ће предложити за употребу у образовно-васпитном систему само уџбенике писане „родно осетљивим језиком“…
Адвокатска канцеларија Радић
ЗАКОН О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ЋИРИЛИЦИ ИЗ 2021. ГОДИНЕ ПРИМЕРЕН РОБОВЛАСНИЧКОМ ДОБУ У ВЕЗИ С ЋИРИЛИЦОМ
Ако се укине овај (овде споменути) Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма, то би једино у свему овоме било корисно. Јер, овакав закон, усвојен 15. септембра 2021. године у Скупштини Србије (и Српске), нема никакве везе с оним што, као уставна обавеза, у вези са српским језиком и очувањем ћирилице, поготово, пише у ставу првом Члана 10. Устава Србије. А свако нормалан зна да не може закон за данашњу цивилизцију да буде надређен Уставу, него мора бити обратно: сваки закон мора да буде у складу с Уставом. А посланици бивше Скупштине Србије изгласали су, и то чак, једногласно, закон који је не само противуставан него и цивилизацијски апсурдан, јер у њему немају сви грађани иста права и обавезе по том закону, што је важило у старим временима робовласништва, када закони нису важили на исти начин за робове и робовласнике.