У тем Сомбору српски је на умору

Ако неки од малобројних страних гостију прође главном улицом Сомбора – Краља Петра Првог – неће имати утисак да се налази у Србији. Више од 90 одсто назива продавница исписано је на страним језицима. Ево примера који се могу видети дуж само стотинак метара поменуте улице: „Legend World Wide”, „Opposite”, „Avanguardia”, „LaCity”, „Battery Shop”, „Bonatti”, „Mozzart Bet”, „Extreme Intimo”, „Exterra Schouter”. Међу њима се уочавају само два разумљива назива: „Апотека” и „Мењачница”. Ако прошетате поред излога књижаре у суседној улици, погледајте које се књиге нуде купцима. Видећете низ дела страних и домаћих аутора која су штампана латиницом, а у самој књижари ретко ћете наћи дела наших класика и савременика објављена на ћирилици. У самопослугама и у сомборској пошти купцима се нуди низ књига другоразредних страних аутора (махом Норе Робертс, која је за 40 година написала више од 225 љубавних романа), штампаних латиницом.

Овдашњи живаљ и сам град нагло губе свој идентитет и многу су Сомборци незадовољни овим ударом на српски језик, а стање је слично и у другим нашим градовима. Како спречити ову најезду на наш језик?

Предлажем да се свакој продавници остави право избора назива. Ако се власник одлучи за страни, третираће се као „страна фирма” и за то би требало да плаћа додатни месечни порез у износу од 50 до 200 евра у динарској противвредности, зависно од величине пословног објекта. Они власници који изаберу назив на српском језику ослобађају се тог издатка. Закон о наведеном порезу требало би да донесе одговарајуће државно тело, а сав овако прикупљен новац ишао би у фонд намењен публиковању књига домаћих и међународних класика које би се у 75 процената штампале ћирилицом. Неке од ових књига требало би бесплатно делити ђацима.

Циљ овог мог предлога је неговање српског језика.

Душан Хрњачки,
дугогодишњи пословођа некадашње продавнице конфекције „Жељезничар” у Сомбору

политика.рс