НАРОД ОГОРЧЕН! Филолошка гимназија понижава југ Србије

НАРОД ОГОРЧЕН! Филолошка гимназија понижава југ Србије

Филолошка гимназија у Београду је својим пројектом, који треба да буде на понос и част нашој земљи, понизила српски народ који живи и родом је са простора југа Србије. Наиме, спорна је чињеница да је ова гимназија која има велики углед на овај начин поступила. На Инстаграм налогу „дигитални.буквар“, који је, како нам је у самој гимназији потврђено, пројекат ове гимназије дословно стоји објава: „Имаш ли муке с падежима као људи са југа Србије?“.

После ове срамне јучерашње објаве, ова објава почела је да се дели по Твитеру и изазива брдо коментара, а сви се своде на једно: ово јесте понижавање народа са југа Србије и да је ово брука и срамота.

Не знамо да ли је намера ове објаве требало да буде шала или не, или је медијски инспирисана да изазове пажњу, али оно што је сигурно је то да је недопустиво да једна образовна институција оваквог реномеа ово себи дозволи.

„Навикла је јужна пруга да је шамарају“, „народ са југа није ово заслужио“, „брука и срамота“, још би на Зеленом венцу, код Филолошке, седели турски бегови да није било народа јужне Србије“, „јужна пруга је добра само док даје синове за ратове“, само су неки од коментара на друштвеним мрежама у којима се такође тражи да се обрише спорна објава и упути јавно извињење.

Подсетимо, лингвисти инсистирају на чињеници да ниједан облик говора није сам по себи вреднији од другог и да свака међуљудска комуникација, службена или неслужбена, јавна или приватна, мора да буде толерантна, а да дијалекат, као и језик, представља и обележје колективног идентитета.

За наш портал ову ситуацију је додатно објаснила професорка српског језика и књижевности Александра Срећковић.

– Српски језик обилује богатсвом дијалеката који су своје специфичности развијали током историјског развоја самог језика. Самим тим, могло би се сматрати својеврсним скрнављењем језика негирати значај употребе дијалекатских специфичности у односу на књижевни језик који је нормативни. Одбацивањем дијалеката тзв. некњижевног језика, не само да бисмо тотално урушили структуру језика, већ и одбацили вредна књижевна дела која садрже локални говор – каће Срећковић.

Она објашњава и да лингвисти са катедри за србистику немају недоумица када је значај дијалеката у питању, међутим, у нашем друштву се јављају структуре које из потпуно нелингвистичких побуда, које можемо подвести под елитизам, праве непотребни раздор између различитих језичких појмова и њихових говорника.

– Узгред, треба размислити колико су и сами језички чистунци, иако дијалекатски припадају тзв. стандардним језику. Такође, овоме у прилог, ваља нагласити да је образовни систем једнобразан што се језика тиче, те деца на територији читаве државе образовање стичу у оквиру норме матерњег језика. Стога, непримерено је некоме спочитавати мањак језичке писмености уколико се служи дијалектом свог подручја. А поготово је недопустиво да то чини и више него релевантна институција када је језик у питању, београдска Филолошка гимназија – закључује професорка Александра Срећковић.

Јована Ћирковић

Извор: direktno.rs

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Дигитални Буквар (@digitalni.bukvar)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *