Ако желимо да сви једнако користе интернет као платформу која уједињује свет, морамо радити на томе да сва писма буду на њој једнако употребљива, каже за „Политику” Душан Стојичевић, председник УО РНИДС
Од 6,5 хиљада живих језика на свету, највећи део популације користи кинески, затим шпански језик, док је на трећем месту енглески. И то само мало испред арапског. Упркос чињеници да највећи број људи не познаје алфабет, интернет говори матерњим – енглеским језиком. И та језичка баријера један је од разлога због којих чак 2,6 милијарди људи никада није сурфовало веб пространствима. Никада није било онлајн.
На ком језику и писму ће убудуће две милијарде људи користити интернет? На којим и каквим називима домена ће приступати садржајима? Какве ће бити њихове имејл-адресе? Ово су теме о којима ће свет данас разговарати на скуповима организованим поводом Међународног дана универзалне прихватљивости. То ће бити тема и стручњака који ће се овим поводом окупити у 10 сати у београдском хотелу „Краун плаза”.
– Ми морамо да скренемо пажњу на то да већина људи на свету не пише и не чита енглески алфабет, што је основа интернета. Ако желимо да сви једнако користе интернет као платформу која данас уједињује свет, морамо радити на томе да сва писма на свету буду једнако употребљива на интернету. Тако је Ајкан (ICANN) још 2016. оформио групу за Универзалну прихватљивост која једном годишње обележава свој дан како би цео свет подсетила на ове проблеме. Свакако, то није само дан, већ серија манифестација, јер свака земља има свој Дан универзалне прихватљивости (УА дан). Рецимо, наш је за Светог Саву, док је данас догађај за цео свет. Све очи људи који се баве овим проблемима упрте су данас у Београд – објашњава за „Политику” Душан Стојичевић, председник Управног одбора Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС).
Шта подразумева универзална прихватљивост на интернету?
– Како је интернет настао у Америци, тако је латиница на њему природна. А то првенствено значи да сва остала писма, арапско, хебрејско, кинеско, па и наша ћирилица, нису природни и нису нормално прихваћени на интернету. Од настанка смо се сви довијали како на компјутеру да добијемо подршку за латиницу са дијакритичним знацима (YUSCII) и ћирилицу, у ствари како бисмо успели да натерамо компјутере да говоре наш језик. Та тенденција локализације се проширила на интернет.
Сви проблеми који се јављају са доменима и на интернету усред локализације су, заправо, универзално прихватљивост. Најбоља дефиниција овог рогобатног општег термина је проста: сви домени и све имејл-адресе треба да буду прихваћени на свим платформама и софтверу, било да се ради о мобилним телефонима, компјутерима, таблетима. Можда је боља моја дефиниција у ширем смислу која каже: кориснички интерфејс треба да буде потпуно на локалном писму и локалном језику – појашњава Стојичевић.
Још 2013. су, каже наш саговорник, све значајне светске организације донеле сет стандарда који решавају све проблеме са којим се суочавају неенглеска писма на интернету. Али проблем је њихова примена – потребно је ажурирати сваки софтвер на свету на свим серверима и рачунарима на најновије верзије. А то није лак посао.
– Као бумеранг, ови проблеми сами отварају сасвим друге проблеме. Пошто је потребно време за примену свих нових стандарда, домени и имејл-адресе не раде баш како треба свуда у свету, па то проузрокује да корисници одустају од оваквих домена. Тиме имамо привид да се, на пример, ћирилични.срб домен много мање тражи у односу на латинични.rs, те је разбити ово коло између „проблема” и „мање тражње” задатак за Ајкан, националне регистре попут РНИДС и за све релевантне радне групе које раде на овом послу.
Подсетићу само да .срб „не прича” само нашу ћирилицу, већ и руску, украјинску, македонску, бугарску… Ни .rs не прича само латиницу, већ подржава писма наших националних мањина као и .срб – додаје Стојичевић.
Аутор: Вишња Аранђеловић
Извор: Политика