Хо­ће ли ин­тер­нет да про­го­во­ри срп­ски

Ако же­ли­мо да сви јед­на­ко ко­ри­сте ин­тер­нет као плат­фор­му ко­ја ује­ди­њу­је свет, мо­ра­мо ра­ди­ти на то­ме да сва пи­сма бу­ду на њој јед­на­ко упо­тре­бљи­ва, ка­же за „По­ли­ти­ку” Ду­шан Сто­ји­че­вић, пред­сед­ник УО РНИДС

Од 6,5 хи­ља­да жи­вих је­зи­ка на све­ту, нај­ве­ћи део по­пу­ла­ци­је ко­ри­сти ки­не­ски, за­тим шпан­ски је­зик, док је на тре­ћем ме­сту ен­гле­ски. И то са­мо ма­ло ис­пред арап­ског. Упр­кос чи­ње­ни­ци да нај­ве­ћи број љу­ди не по­зна­је ал­фа­бет, ин­тер­нет го­во­ри ма­тер­њим – ен­гле­ским је­зи­ком. И та је­зич­ка ба­ри­је­ра је­дан је од раз­ло­га због ко­јих чак 2,6 ми­ли­јар­ди љу­ди ни­ка­да ни­је сур­фо­ва­ло веб про­стран­стви­ма. Ни­ка­да ни­је би­ло он­лајн.

На ком је­зи­ку и пи­сму ће убу­ду­ће две ми­ли­јар­де љу­ди ко­ри­сти­ти ин­тер­нет? На ко­јим и ка­квим на­зи­ви­ма до­ме­на ће при­сту­па­ти са­др­жа­ји­ма? Ка­кве ће би­ти њи­хо­ве имејл-адре­се? Ово су те­ме о ко­ји­ма ће свет да­нас раз­го­ва­ра­ти на ску­по­ви­ма ор­га­ни­зо­ва­ним по­во­дом Ме­ђу­на­род­ног да­на уни­вер­зал­не при­хва­тљи­во­сти. То ће би­ти те­ма и струч­ња­ка ко­ји ће се овим по­во­дом оку­пи­ти у 10 са­ти у бе­о­град­ском хо­те­лу „Кра­ун пла­за”.

– Ми мо­ра­мо да скре­не­мо па­жњу на то да ве­ћи­на љу­ди на све­ту не пи­ше и не чи­та ен­гле­ски ал­фа­бет, што је осно­ва ин­тер­не­та. Ако же­ли­мо да сви јед­на­ко ко­ри­сте ин­тер­нет као плат­фор­му ко­ја да­нас ује­ди­њу­је свет, мо­ра­мо ра­ди­ти на то­ме да сва пи­сма на све­ту бу­ду јед­на­ко упо­тре­бљи­ва на ин­тер­не­ту. Та­ко је Ај­кан (ICANN) још 2016. офор­мио гру­пу за Уни­вер­зал­ну при­хва­тљи­вост ко­ја јед­ном го­ди­шње обе­ле­жа­ва свој дан ка­ко би цео свет под­се­ти­ла на ове про­бле­ме. Сва­ка­ко, то ни­је са­мо дан, већ се­ри­ја ма­ни­фе­ста­ци­ја, јер сва­ка зе­мља има свој Дан уни­вер­зал­не при­хва­тљи­во­сти (УА дан). Ре­ци­мо, наш је за Све­тог Са­ву, док је да­нас до­га­ђај за цео свет. Све очи љу­ди ко­ји се ба­ве овим про­бле­ми­ма упр­те су да­нас у Бе­о­град – об­ја­шња­ва за „По­ли­ти­ку” Ду­шан Сто­ји­че­вић, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Ре­ги­стра на­ци­о­нал­ног ин­тер­нет до­ме­на Ср­би­је (РНИДС).

Шта под­ра­зу­ме­ва уни­вер­зал­на при­хва­тљи­вост на ин­тер­не­ту?

– Ка­ко је ин­тер­нет на­стао у Аме­ри­ци, та­ко је ла­ти­ни­ца на ње­му при­род­на. А то пр­вен­стве­но зна­чи да сва оста­ла пи­сма, арап­ско, хе­бреј­ско, ки­не­ско, па и на­ша ћи­ри­ли­ца, ни­су при­род­ни и ни­су нор­мал­но при­хва­ће­ни на ин­тер­не­ту. Од на­стан­ка смо се сви до­ви­ја­ли ка­ко на ком­пју­те­ру да до­би­је­мо по­др­шку за ла­ти­ни­цу са ди­ја­кри­тич­ним зна­ци­ма (YUS­CII) и ћи­ри­ли­цу, у ства­ри ка­ко би­смо ус­пе­ли да на­те­ра­мо ком­пју­те­ре да го­во­ре наш је­зик. Та тен­ден­ци­ја ло­ка­ли­за­ци­је се про­ши­ри­ла на ин­тер­нет.

Сви про­бле­ми ко­ји се ја­вља­ју са до­ме­ни­ма и на ин­тер­не­ту усред ло­ка­ли­за­ци­је су, за­пра­во, уни­вер­зал­но при­хва­тљи­вост. Нај­бо­ља де­фи­ни­ци­ја овог ро­го­бат­ног оп­штег тер­ми­на је про­ста: сви до­ме­ни и све имејл-адре­се тре­ба да бу­ду при­хва­ће­ни на свим плат­фор­ма­ма и софт­ве­ру, би­ло да се ра­ди о мо­бил­ним те­ле­фо­ни­ма, ком­пју­те­ри­ма, та­бле­ти­ма. Мо­жда је бо­ља мо­ја де­фи­ни­ци­ја у ши­рем сми­слу ко­ја ка­же: ко­ри­снич­ки ин­тер­фејс тре­ба да бу­де пот­пу­но на ло­кал­ном пи­сму и ло­кал­ном је­зи­ку – по­ја­шња­ва Сто­ји­че­вић.

Још 2013. су, ка­же наш са­го­вор­ник, све зна­чај­не свет­ске ор­га­ни­за­ци­је до­не­ле сет стан­дар­да ко­ји ре­ша­ва­ју све про­бле­ме са ко­јим се су­о­ча­ва­ју не­ен­гле­ска пи­сма на ин­тер­не­ту. Али про­блем је њи­хо­ва при­ме­на – по­треб­но је ажу­ри­ра­ти сва­ки софт­вер на све­ту на свим сер­ве­ри­ма и ра­чу­на­ри­ма на нај­но­ви­је вер­зи­је. А то ни­је лак по­сао.

– Као бу­ме­ранг, ови про­бле­ми са­ми отва­ра­ју са­свим дру­ге про­бле­ме. По­што је по­треб­но вре­ме за при­ме­ну свих но­вих стан­дар­да, до­ме­ни и имејл-адре­се не ра­де баш ка­ко тре­ба сву­да у све­ту, па то про­у­зро­ку­је да ко­ри­сни­ци од­у­ста­ју од ова­квих до­ме­на. Ти­ме има­мо при­вид да се, на при­мер, ћи­ри­лич­ни.срб до­мен мно­го ма­ње тра­жи у од­но­су на ла­ти­нич­ни.rs, те је раз­би­ти ово ко­ло из­ме­ђу „про­бле­ма” и „ма­ње тра­жње” за­да­так за Ај­кан, на­ци­о­нал­не ре­ги­стре по­пут РНИДС и за све ре­ле­вант­не рад­не гру­пе ко­је ра­де на овом по­слу.

Под­се­ти­ћу са­мо да .срб „не при­ча” са­мо на­шу ћи­ри­ли­цу, већ и ру­ску, укра­јин­ску, ма­ке­дон­ску, бу­гар­ску… Ни .rs не при­ча са­мо ла­ти­ни­цу, већ по­др­жа­ва пи­сма на­ших на­ци­о­нал­них ма­њи­на као и .срб – до­да­је Сто­ји­че­вић.

Аутор: Вишња Аранђеловић

Извор: Политика