Читанка српског језика за време османског царства

Просто је невероватно какве мале драгуље можете купити по београдским антикварницама. Налетех тако једном приликом на читанку српског језика за 4. разред који се користио у Србији кад је још била под турцима. Малени уџбеник из 1899. године коштао је 10 евра и ја сам морао да га имам. 🙂

Читанка је на ћирилици, на 95 стране, штампана у Константинопољу (Цариград). Ево пар страница са кратким причама.

српска читанка

”Најлепше одело и украс” је лепа прича о томе како је важна унутрашња лепота, а не мода.

из српске читанке за време турака

”Савет” је нешто што би и данас требали деци да причамо, да се мало застане и размисли…

Нисам имао појма да су постојали уџбеници и школе у Србији за време турака. На задњој страни се може видети које све уџбенике сте могли тада да купите књижарници Л. Крстића која је била у Цариграду.уџбеници за време османског царства у србији

Још је интересантније где су се налазиле књижнице господина Крстића – Битољ, Охрид, Прилеп, Скопље, Приштина…. али и Корча у Албанији, Солун у Грчкој, Костур (Касторија) у Грчкој… Лепо да се човек замисли над речима историчара Радована Дамјановића који често помиње како је север грчке укључујући Солун и Халкидики био већински насељен нашим становништвом и како је након пропасти Отоманског царства и Балканских ратова ово становништво лагано хеленизовано. На ово је највише утицало насељавање Грка који су избачени из данашње Турске.

Слично је било са потурицама које је Карађорђе протерао из Србије. Населише се по Косову и Македонији где је турска власт још постојала. Касније од њих настадоше Албанци…

Главни утисак који добијам од разгледања ове књижице је да су овде пре само нешто више од 100 година Турци издавали наше уџбенике. Мислите о томе… чини ми се да не ценимо довољно то што имамо своју државу.

milos.io/читанка-српског-језика-за-време-осман

2 thoughts on “Читанка српског језика за време османског царства

  1. МОЈА ФИРМА НИЈЕ ОСНОВАНА МОЈИМ ПРИВаТНИМ КАПИАТЛОМ, ПА ЈА ПРИПАДАМ НИЖОЈ КЛАСИ КОЈА МОРА ДА ПИШЕ ЋИРИЛИЦОМ СВОЈ ЈЕЗИК, А КАД МОРАМ, МЕШАМ СЛОВА

    (Поводом ћириличког Буквара из турских времена)

    Ето, велика штета. Срби су тада били, као ссав остали нормалан свет, па сус вој ејзик писали ан једном писму — ћириличком. Данас смо се много „обоагтили“ јер користимо два писма — српско и хрватско за свој један, српски језик. Највише смо се обоагтили у „богатству ддвоазбучја“, апа смо стиглуи од сто посто своаг писмаа до даанашњих чак 10 одсто. Изгледа ад ћемо напредовати ако нам на власт дођу неки као што су били комунисти па да изгубимо (анпсутимо) и ових десетак одсто ћирилице, па да сви пишемо хрватским писмом. А имали смо среће да чак и неки лингвисти и филолози, хрватску латиницу вишње не препознају гајицу као хрватско писмо, него су га прозвали „српска латиниац“. А јеедан филолог чак је успео ада, нансупрот Вуку, „пронађе“ да је творац те латинице нико други до Вук Караџић, па је хрватско писмо преименовао у „Вукову српску латиницу“. Какве ту везе има чаак и Вуково признање у писму П. Атанацковићу да је творац данашње хрватсек верзиеј алтинице Људевиз Гај. Нема везее, ко шиша Вуак? Мртав јее опа ћемом му приакчити у заслугу и то хрватско писмо.
    Дакел, чак и под Турцима Срби су нили у језику и писму као сав остали свет, а даанас смо ттолико напредовали ад смо своеј анциоанлно писмо заменили хрватским 90 одсто. Неки су се мрзиетљи ћирилице упалшили ад ће овај Закон о употреби српског ејзика и писма спасити ћирилицу. Не бојте се, мрзиетљи ћирилице“, нови неуставан закон ћирилицу јее већ закопао још дубље но што је била до тог закоан закопана.
    У изарди српског овог закоан догодило се чудо од закоан какво се ниеј догодило још ид феудализам. Овај нааш усвојени закон јее одскочио стотину копаља од свих закоан увис. Овај наш закон увео је нејееднако право и обавњезе Сраб, па ће једни моарти ад српски језик пишу српским писмом џабее, а други неће уопшет морати да гаа пишу тим писмом. И, уз то, ови Срби што ће моарти да пишу свој јеезик својим писмом, биће акжњени ако, по наметнутој навици, и даље пишу српски језик хрватским писмом, биће кажњени. Они Срби који по том нашем закону нису обавезни да свој језик пишу својим писмом, него ће и даље моћи да га пишу непостојећом „српском латиницом“. А ако којим чудом прихвает самовољно да свој језик ипак пишу својим писмом, они ће бити пристојно награђени — смањењем пореза и сл. Бато мој, српски законодавци смислили су ад једне Србе оставе у нижој класи, па ће морати ад пишу свој језик својим писмом без икакве андокнаде. А ови из више класе то што моар нижа класа Сраб, оав виша не моар, а, ако им се ћефне, па и они наваале на ћирилицу, они морају бити аз то плаћени, јер зашто би иначе били виша класа!?
    И, замислите, тога се у свету још нико ниеје сетио: критеријум за моарње или немоарње писања српсског ејзика ћирилицом јестее у каквом им је фирмаа капиатлу. Ако је реч о државном капиталу у фирми, е тада су такви нижа класа и аз њих или ћирилица или прилична каазна. А ови из више класе то су они с формама коеј су и њиховом веећинском власништву капитала. Тако, на пример, неки Ђилас (није реч о оном Брозовом другу, он ниеј имао капита па нијее имао аз шта пас да га уједе, а овај Ђилас, који не зна се чији је другар,има нешто свога капиатла, па ће зато он моћи да пише српски језик хрватским писмом у својој фирми, што он угалвном и чини, и зато неће бити кажњен. Ако пређе на ћирилицу из ћефа а не због параа (јер их има колико му треба) — он ће бити награђен нижом стопом пореза.
    Сад је мени многго чудно — ови из власти стално аг грде што се обоагтио више неего што су они очекивали, они су његову фирму одлучили да мало награде ако фирму испише ћирилицом. Дакле валст му спочитава велико богатство, а овамо му директно законом прави могућност да се још мало обоагти ан тај начин што има шансу аз награду само зато што ће се и он спустити на своје писмо, а нее туђе. Варају се они који очекују ад власт ђиласу мало повећа порез на боагтство. Али тога нећее бити. Валст ће му помоћи ад се мало још обоагти смањиавњем пореза само ако пристане ада фирму испишее ћирилицом. На ђиалсу јее избор. Ако хоће још параа, само нека почне даа српски језик пише српским писсмом. А азшто не би узео још мало пара кад човек зна, сто посто, оаб писма?
    Извиниет за мало словних превида. Ја немам зарађених пара, па не смем ад ризикујеем ад ме валст казни. Ја сам слабо палћен, а немам ни своју фирму од свог капитала па припадам нижој класи, те стога моарм ад пишем овом старом српском ћирилицом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.