ЂАЦИ МАЛО УЧЕ СРПСКИ, А СТУДЕНТИ НИ ТОЛИКО: Лингвисти захтевају бољи третман изучавања матерњег језика у просветном систему

ЛИНГВИСТИ и борци за унапређење положаја српског језика у домаћем школству најављују нову рунду борбе за повећање фонда часова у школама и давање повлашћеног статуса српском језику међу школским предметима.

Они позивају на широку друштвену акцију како би учење матерњег језика у нашим школама добило третман какав заслужује.

Предуслов за нову фазу борбе за српски језик, како истичу, испуњен је – формирана је Влада Србије.

Проф. Славко Петаковић најављује да ће Друштво за српски језик и књижевност до краја године обновити иницијативу за повећање фонда часова у школама и обезбеђивање натпредметног статуса српском језику.

– Влада је формирана, министар је изабран, па су се стекли услови да опет кренемо у акцију, а да би она дала резултат потребна нам је сарадња и подршка свих образовних институција и институција културе – истиче проф. Петаковић за „Новости“.

Скрајнутост српског језика у школству и површан однос који према овом предмету показује образовни систем, међу разлозима су што нам је матерњи језик запуштен, потиснут и осиромашен. На овај проблем већ дуго указују лингвисти и писци који су поводом 235 година од рођења Вука Караџића, истакли да је у стање запуштености српски језик доспео и због тога што се не изучава довољно у основним и средњим школама, а на факултетима га, осим на националним катедрама филолошких факултета – уопште нема.

Проф. Петаковић сматра да би и ову праксу требало променити, па и на факултете увести било као обавезан или као изборни предмет који би био посвећен језичкој култури.

Наглашава да је то нарочито важно за катедре на којим се студирају страни језици, јер преводиоци морају да знају свој и страни језик у једнакој мери.

Фото А. Станковић

Када се упореди школски систем у Србији са образовним системима у Европи, али и у ваневропским државама, испоставља се да је наша земља по заступљености националног језика у фонду часова, на поражавајуће ниском месту. Код нас у основној школи ђаци петог разреда имају пет часова српског језика, а у шестом, седмом и осмом по четири, док у гимазији имају три до четири часа недељно. Најтежа је ситуација у средњим стручним школама, где ученици имају недељно два или три часа српског језика и књижевности.

Поређења ради, млађи основци у Француској имају 12, у Немачкој, Јапану и Шведској по девет. У Русији матерњи језик има натпредметни статус, а деца имају девет часова недељно, плус књижевност.

ОСНОВЦИМА – СЕДАМ ЧАСОВА

НА првој Интеркатедарској србистичкој конференцији у Тршићу донета је и Декларација о неопходном повећању броја часова српског језика и књижевности и Декларација о статусу српског језика, на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима.

– Тражимо да се најпре повећа број часова у основној и средњој школи, на најмање седам часова у млађим разредима, на шест часова у старијим разредима, на пет часова у гимназијама и на три-четири часа у средњим стручним школама – наведено је у декларацији.

 

Аутор: Љ. Бегенишић

Извор: Новости

One thought on “ЂАЦИ МАЛО УЧЕ СРПСКИ, А СТУДЕНТИ НИ ТОЛИКО: Лингвисти захтевају бољи третман изучавања матерњег језика у просветном систему”

  1. СРПСКИ ЈЕЗИК МОРА СЕ ВИШЕ И БОЉЕ УЧИТИ У СРБИЈИ,

    (Али, не сме се заборавити да је важно и како се учи и да ли ће лингвисти схватити свој задатак да хитно ускладе стандардизацију и српског језика и решење питања писма како је то одавно урађено у свим престижним језицима у Европи и свету)

    Без икакве сумње, српски језик и његово писмо (ћириличко) заслужују много већу пажњу и подршку друштва да они добију статус макар какав имају сви други језици и њихова писма у другим државама. А пошто су наш језик и писмо били дуго запуштени и понижавани у Југославији (нажалост, то се наставило и у Србији све време после разбијања Југославије и принудно враћање Србије саме себи у свом националном језику и писму), добро је што су језичка струка и институције српског језика и писма кренули активно у ово време да српски језик и писмо (то се никако не сме раздвајати ни у ком смислу, као што је то раздвојено у несрећном и противуставном Закону о службеној употреби језика и писама из 1991. године, који је, на велику жалост, још на снази и поред усвојеног новог Закона о употреби српског језика и ћириличког писма из прошле 2021. године, који је, на још већу жалост, доказано такође и неуставан и апсурдан у многим елементима) добију много већу бригу него што та брига постоји у другим државама, да би се и српски језик и писмо извукли из вишеструке предуге запуштености. Као неко ко целог века, колико му се то допушта, брине о нашем националном језику и нарочито писму имам савет својим много познатијим и заслужнијим колегама по струци да одмах крену у нужну достандардизацију српског учевног (књижевног) језика и нормалног (у складу с Чланом 10. Устава Србије и праксом у свим престижним језицима у Европи и свету. Ми још нисмо стандардизовали свој језик и нисмо решили питање писма како су то учинили сви други лингвисти у другим језицима како би у српски језик и његово писмо били решени по светској престижној пракси која омогућује обједињавање целине српског народа на начин који јее примењен у свим другим језицима. Српски народ је и данас у свом учевном (књижевном језику) најзапуштенији у свету због истрајавања на недовршеној стандардизацији која се задржава на разбијености народа не само у дијалектима него и у стандарду на двојностима које деле српски народ у два битна елемента: у двострукој изговорности и, што је још погубније, у писању само српског језика у двописму, што еј својеврсна шизофренија за народ.
    Зато ја важно да (и) српски лингвисти хитно ураде оно што су сви други лингвисти одавно урадили (па и ови што су своје језичке варијанте српског језика само преименовали). А то је нормирање (и) српског стандардног језика у једноизговорности и једноазбучју. Без тога мало ће српском језику и српском (ћириличком) писму помоћи и увођење много већег броја часова за учење српског језика и писма у школе.
    То већ неколико деценија предлажемо српској језичкој струци у институцијама, али они на то — ћути. Докле ће ћутати? Док се ћирилица на пресели у музеје!?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.