Ђеду Србину

Ђеду Србину

Средио се ђедо стари
Бркови му лице красе
Опанке је притегао
И народну ношњу на се

Да честита здраво био
Унук му се оженио
Рускиња је кажу млада
Из царскога Петрограда

Шубара га понијела
До небеса руке шири
За појасом чојанијем
Од магнума цијев вири

На прсима орден сија
Прослављеног свога оца
Чувенога и признатог
Солунскога добровољца

Сваки корак метар краче
Јуначина мој земљаче
Ћирилицу пише, чита
Мрзио је вазда Тита

Мишо Ђурић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.