Београдски сајам вина без ћирилице

У име „винопија”, заставе и статута, у име нашег новог пута, подржавамо ово, али и протестујемо. Зашто? Беше и прође Београдски сајам вина, али много шта остаде за чуђење. Прво, улазнице беху прескупе за тако мало задовољства; продајне цене вина не беху нигде испод 1.000 динара; мали „срк” је оставио само слатко-горак укус „божје капљице” у устима и ништа више. Друго, сервисна служба и сав маркетинг су у много чему подбацили. Људи који су правили проспекте, рекламе и водиче као да не знају ништа о томе. Подсећамо – реклама је дозивање, хваљење, нападна и дрска понуда робе, она је придобијање купаца и наговор да је узму, она је и комплетна студија купчевих могућности, емоција и навика. Ништа од тога не доживесмо у халама Сајма.

Треће, и најважније: сви проспекти и малобројни водичи беху на енглеском и на латиници. Јесмо ли то били у некој западној метрополи или у нашем белом граду? Коме су та словеса била намењена? Називи свих фирми, реклама, етикета и ценовника (чак и српских) беху на латиници. Ћирилице не беше нигде, ни за лек (сем малог македонског проспекта „Окуси вина и живот”). Ово нису безазлене ствари! Ћирилично писмо сви морамо бранити, јер је оно прво „слово” нашег језика и културе, симбол је нашег идентитета који је озбиљно угрожен, јер га „треба уништити и затрети као накот”. То је вишедеценијска стратегија католичанства, од које се не одустаје. У ствари, то је и лукава камуфлажа испод које се крије суштина, јер је лакше и безопасније нападати азбуку и писмо него народ.

Пружајући подршку добрим идејама, желимо да се овакви сајмови одржавају, али се морамо много озбиљније припремити и отклонити наведене слабости.