ПРИШТИНА — У Приштини је представљен речник под називом ”Речи којима није потребан превод”, у којем се налазе речи које се исто пишу и изговарају на српском и албанском језику.
У писању овог речника учествовали су и студенти Балканологије и Албанологије са универзитета у Приштини и Београду.
“Нашли смо око 800 речи које се исто пишу и изговарају и имају исто значење на албанском и српском језику. Језик је средство мира, средство наше светле будућности, језик је главни елемент који нам може дати могућност да кажемо ми смо исти, да ми балканци смо исти”, рекла је Елвира Круезиу, студенткиња из Приштине.
Боривоје Лазић студент из Београда очекује да овај речник приближи албански и српски народ.
“Ја сам имао прилику да раније мало причам албански, али сада течно говорим албански. То ми је доста помогло да схватим колико заправо ми млади требамо да радимо на томе да саградимо све те мостове које су историја и политика разрушиле и да покажемо да ми заправо требамо да будемо спона између два народа”, рекао је Боривоје Лазић, студент албанологије из Београда.
Ауторка речника “Речи којима није потребан превод” Нора Безера сматра да језик представља кључан елемент у идентитету једног народа. Наводи да циљ овог пројекта није био само проналажење истих речи, већ и спајање младих људи са Косова и Србије.
“Имајући у виду да су наши народи географски вековима живели у суседству, али нажалост самоизоловао обе заједнице, довело је до тога да нимало нисмо упознали међусобне културе, а самим тим ни језике. Доказ вођења паралелних живота јесу и данашње млађе генерације на Косову које нажалост немају никаквих додирних тачака међу собом, а и ако до неке додирне тачке или комуникације ипак дође, она се нажалост одвија на енглеском језику, који нам је културолошки много даљи и странији“, рекла је Безера.
Коауторка речника Марија Оровић представила је неколико речи, које како је навела, откривају порекло и културолошки значај.
„Како наш балкански менатлитет није познат по смирености и уздржљивости јасно је да ће се то огледати и у нашим језицима. Једна таква реч је „аман“ која је класификована као турцизам. Користи се као замена за ‘ау бре’, ‘чекај да ти објасним’, ‘зашто ми никада не верујеш’ и ‘вечито морам да се правдам човече’. А њој се такође додаје ‘заман’ па се у треутку изнервираности изговара ‘аман заман’. Често се користи као израз чуђења, на пример ‘аман колико си висок’ или ‘аман коначно си дошао’. Кроз заједничку употребу речи као што је аман показује се историјска веза два народа“, рекла је Оровић.
Речник “Речи којима није потребан превод” део је пројекта “Диверзификација друштвеног пејзажа кроз уметност”, који је подржала Канцеларија за сарадњу са Швајцарском на Косову, а који спроводе невладине организације Центар за афирмативне друштвене акције и Интегра у оквиру иницијативе Барабар центар.[wc_spacing size=“40px“ class=““][/wc_spacing]
Аутор: Будимир Ничић
Фотографије: Радио Слободна Европа
Извор: Глас Америке
Приредио: Администратор
Нажалост, цепање дражве је слично цепању језика. И у томе је кључни проблем свакаквог нормалног живота.