У овдашњем јавном простору, а нарочито на друштвеним мрежама, протеклих година заживјело је кориштење ријечи „усташа“ и тамо гдје тој ријечи мјесто није. У жестоким расправама и иним полемикама актери почесто користе тај епитет да би облатили оног коме се супротстављају, иако такав приступ у датом моменту веома често нема никаквог смисла.
Напротив, употреба ријечи „усташа“ на рачун некога са чијим мишљењем се не слажете, а које нема никакве везе са мрачном идеологијом из НДХ, практично девалвира тај појам и на неки начин унижава све оно што су усташе радиле у првој половини четрдесетих година прошлог вијека.
С друге стране, често се може стећи утисак да они који користе ту ријеч благе везе немају о томе ко су биле усташе и шта су радиле, што овој проблематици даје додатно погрешан призвук. Дакле, није свако са ким нисте сагласни усташа. А то не значи да данас не постоје усташе или они који би радо да се њихово вријеме врати. Али, то је друга прича.
Као што поједини Срби који користе појам „усташе“ појма немају о усташама, тако и Бошњаци и Хрвати који би да облате оног са ким се не слажу воле да га назову четником, а такође појма немају о томе ко су били и шта су радили четници. У ту групу сврстао се ових дана и несрећни министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић.
„Министарство вањских послова Босне и Херцеговине даље изражава своје дубоко разочарање и озбиљну забринутост што су представници Државе Израел одржали састанак са особама које се идентификују као четници, а представљају паравојну организацију која је стајала на страни одговорних за Холокауст током Другог свјетског рата, промовирајући исту идеологију и данас, док међународна заједница обиљежава годишњицу и дан сјећања на Холокауст“, наведено је у протестној ноти коју је Конаковић упутио Држави Израел поводом састанка тамошњих званичника са делегацијом из Бањалуке коју је предводио Милорад Додик.
Идеја да уопште шаље протестну ноту Израелу већ је довољно бламантна за Конаковића, али конструкција у којој екипу из Бањалуке ставља у контекст „идентификације са четницима“ је потпуно „промашен фудбал“ или, ако бисмо се служили рјечником спорта којим се Конаковић бавио, то је класичан „ербол“ (то је она ситуација када кошаркаш промаши не само обруч, већ и комплетну таблу). Јер Милорада Додика, реално, готово да можете назвати каквим год хоћете увредљивим појмом, али ако га назовете четником, онда или немате појма ко је Додик или не знате ко су били четници.
У Конаковићевом случају биће да он нема појма ни о чему. И ту, у ствари, лежи срж свих проблема са којима се „шеф дипломатије“ ове земље суочава.
Жарко Марковић/Глас Српске
