У манастиру Грабовац у Мађарској на импресиван начин прослављен Сабор Св. архангела Михаила
На велики православни празник – Аранђеловдан, упркос хладнијем времену, приличан број вјерника озареног лица испунио је 21. 11. 2025. манастир Грабовац поред Баје (у Мађарској) у коме је саборна црква посвећена Св. архангелу Михаилу. Међу мноштвом народа пристиглог, не само из Мађарске него и из Србије и Хрватске, посебну драж овогодишњем прослављању храмовне славе дала је дружина Чувара Христовог гроба пореклом из Врличке крајине. Они су из Београда и околине кренули у 03,00 часа и после, петочасовне вожње и полицијско-царинских формалности на међудржавној граници, пристигли у светињу. Састав деветочлане дружине чинили су: Маовичани – Драган Петковић истовремено и председник Удружења, затим Гојко и Милан Цвитковац, Цетињани – Душко Баришић и Јован Милаш, затим Никола Врцељ по мајчиној линији од Шкрбића из Гарјака, Михаило Арнаут из Косора, Синиша Пртљага из Отишића и Ђуро Смиљанић из Цивљана. За кратко време Чувари су се пресвукли у препознатљиву врличку ношњу, поносно развили заставу Удружења “Чувара Христовог гроба” и у парадном строју, праћени звуком традиционалног, пасторалног инструмента – дипли, свечано ступили у манастирску порту. Наишли су на изузетно срдачан пријем домаћина – синђела Митрофана, настојатељице манастира мати Софије и монахиње Варваре.
Цвећем украшена икона Св. архангела Михаила
Улазак Чувара Христовог гроба у манастир Грабовац
Синђел Митрофан и мати Софија међу Далматинцима
Пјевачка група у саставу Чедомир Грозданић, Петар Вучковић и Драгомир Павковић, као и Чувар Христовог гроба Ђуро Смиљанић
Из Далмације – Цетинске крајине пристигли су: Невенка и Милан Стојић, Давор и Свјетлана Миливојевић и Јованка Тришић. Наведени Далматинци су дошли два дана раније, домаћинима поклонили слику манастира Драговића, 100 врећица лаванде са сликама манастира Грабовац и десет јастука са истим мотивима, а потом прионули на посао украшавања храма и манастирског конака са цвећем, чишћењем околиша, спремањем трпезе љубави и др. Њима се касније прикључила Боја Пјевац из Сомбора (дев. Катић из Кољана – засеок Бравчев доц).
Свјетлана Миливојевић, Јованка Тришић и Невенка Стојић распакују поклоне и аранжирају цвјеће
Долазак групе верника из Далмације представља симболичну историјско-географску везу манастира Драговића са манастиром Грабовац, пошто су избегли монаси из манастира Драговића далеке 1587. године основали манастир Грабовац (назив манастира потиче од грабових шума у бреговитом крајолику Панонске низије).
Развалине манастира Драговића са његове друге локације које ће шездесетих година XX века потопити (као и остатке првог манастира) вода из акумулационог језера Перућа (фотографију уступио проф. др Вељко Ђурић Мишина)
Манастир Драговић на трећој – данашњој локацији, изнад Перућког језера
Слика оба манастира ауторке Драгане Марић из Сомбора краси конак манастира Грабовац
Посебно поштовање Чувари су указали Његовом Високопреосвештенству митрополиту будимском г. Лукијану тако што су формирали почасни кордон од манастирског конака до улаза у цркву, где му је најмлађи члан дружине Никола Врцељ пренео поздраве верника којима су корени у близини манастира Драговића, те уручио букет цвећа.
Почасни шпалир Чувара Христовог гроба за Високопреосвећеног митрополита будимског г. Лукијана
Свету архијерејску литургију, уз саслужење монаштва и свештенства будимске епархије, служио је митрополит Лукијан, а на самом почетку бројни вјерници су присуствовали свечаном чину рукопроизвођења петнаестогодишњег Василија Копање у чин чтеца. При томе треба истаћи чињеницу да је, захваљујући својим родитељима, петнаестогодишњи младић Василије од своје пете године привржен манастиру Грабовац и Светој саборној цркви и да је овим чином само потврђена његова десетогодишња утабана стаза на Христовом путу.
Високопреосвећени митрополит будимски г. Лукијан са монаштвом и свештенством
Рукопроизвођење Василија Копање у чин чтеца
Велики допринос светолитургијском доживљају дали су појци Цркве Св. Марка из Београда – Григорије, Христосија и Василиса Павловић.
За певницом Христосија, Василиса и Григорије Павловић
Занимљиво је да је део Свете литургије Високопреосвећени митрополит будимски г. Лукијан помно пратио из владичанске столице коју је сместио у средину храма – у полуокружењу верника.
За време службе митрополит Лукијан међу вјерницима
За дуго памћење је слика измешаних вјерника са Чуварима који су стрпљиво чекали у реду да се причесте Светим Христовим тајнама.
Причешћивање Светим Христовим тајнама
На крају службе Божје уследио је други свечани чин и то освећење новог позлаћеног крста који ће ускоро красити куполу манастирске цркве.
Освећење позлаћеног крста
По завршетку Свете литургије приступило се свечаном чину освећења славских дарова, а пререзани славски колач са владиком Лукијаном преломио је кум славе Драгиша Павићевић из Црвенке. Вреди истаћи податак да је кум Павићевић манастиру даривао црквена звона, као и да је претходне године домаћин славе био његов отац Драган. Део славског колача и благослов да следеће године буде кум славе преузео је бивши прослављени кошаркаш Дарко Миличић (који је у кумовској вези са Павићевићем).
Ломљење славског колача
Домаћини манастира Грабовац нису крили одушевљење са пристиглим Далматинцима у народним ношњама који су увеличали прославу Аранђеловдана, што потврђују речи синђела Митрофана и мати Софије да, од оснивања манастира Грабовац крајем 16 века па до прославе Аранђеловдана 2025., није забележен оволики број далматинских вјерника у традиционалним народним ношњама, претежно врличким. Стасити Динарци у народним ношњама су пленили пажњу како за време верског обреда, тако и у манастирској порти. Наравно да су имали стрпљења и излазили у сусрет бројним вјерницима како би заједничком фотографијом овековечили учешће у прослави Аранђеловдана. Мноштво слика владике, монаха и свештеника са Далматинцима у карактеристичним одеждама сведочи о изузетно упечатљивом утиску који су оставили стамени горштаци.
Заједничка слика
Уз поменуто етнографско обележје (препознатљиве, живописне ношње), Далматинци су се постарали да прослави празника дају и завичајни тоналитет. Елем, после Свете литургије испред цркве и у манастирском конаку одјекивала је крајишка пјесма са препознатљивим ојкањем и гроктањем. Понесен атмосфером и митрополит Лукијан се придружио пјевачима, наручио и заједно отпјевао своју омиљену крајишку пјесму.
Крајишка се пјесма чула
Врличанин Милош Мељанац је искористио прилику да, Високопреосвећеном митрополиту будимском г. Лукијану, поклони своју монографију “Пет огњишта далматинских колониста” у којој је обрадио међуратно путешествије Далматинаца у Македонију, избеглиштво у Србији и реколонизацију у Банат. Књига је дошла у “праве руке” пошто је митрополит Лукијан показао завидно знање о колонизацији Војводине по појединим селима, о насељавању оптаната из Мађарске у Краљевину СХС после Великог рата и др.
Врличанин Милош Мељанац поклања монографију митрополиту Лукијану
При крају боравка у манастиру Грабовац, митрополит Лукијан је са Далматинцима обишао манастирски комплекс кога красе десетине макета српских манастира. Од прошле године ту је и макета манастира Драговића чије постављење је иницирао Милорад С. Кураица (и прикупио извесне финансијске донације), да би потом акцију довели до краја Чувари Христовог гроба.
Део манастирског комплекса са макетама храмова СПЦ
Испред макете манастира Драговића
Краћу паузу код пресвлачења Чувара искористио је представник локалног медија који је, очаран вишеслојном – богато украшеном ношњом, замолио председника Удружења Чувара Христовог гроба Драгана Петковића за интервју. У краћим цртама Петковић је рекао да је друштво Чувара основано 2005. године од стране Врличана који живе у околини Београда, као и да се обичај Чувања Христовог гроба у цркви Св. Николаја у Врлици одржава око четири века. Према првој верзији народног предања неко је од монаха тај обичај пренео из Јерусалима у Врлику, а по другој народ у пограничном подручју се самоорганизовао да би бранио светињу од упада Турака – навео је Петковић. У наставку појаснио је да статус Чувара може добити мушкарац млађе животне доби – становник Врличке парохије који је честит и постојан у православној вјери, који сам набавља ношњу и по правилу од малих ногу спрема нови нараштај да настави вишевјековну традицију. Ношње су уникатне и резултат искључиво ручног рада вредних Врличанки. У новије време практикује се да се момак или девојка врличког порекла, пре ступања у брак, бар једном обуче у врличку одежду. Такође, ношња се традиционално облачи за Васкрс, а често и за друге православне празнике и светковине – напоменуо је Петковић у завршном делу интервјуа.
Председник Удружења Чувара Христовог гроба Драган Петковић
Тврђава Градина изнад Врлике, а у подножју црква Св. Николаја
Посебан куриозитет одиграо се при крају прославе Аранђеловдана. Елем, сво време верници су прилазили Чуварима да се фотографишу за успомену, а кад се народ почео да разилази Чувари салетише прослављеног кошаркаша Дарка Миличића са молбом да се сликају. Он им је предусретљиво излазио у сусрет, а потом испред камере дао изјавио да му је велика част што је данас у манастиру Грабовац на велики празник Аранђеловдан, да је обавеза свих православних Срба да обилазе светиње које су наши свети преци саградили, да помогнемо њихово очување како у финансијском, тако и у сваком другом смислу и на крају изразио задовољство што је у окружењу са оваквом србадијом, уз наду да ћемо се и догодине срести.
Дарко Миличић међу Чуварима Христовог гроба
Чувари су, у знак пажње и жеље за успостављањем чвршће везе са манастиром Грабовац, љубазним домаћинима поклонили заставу Удружења. Уз захвалност Далматинцима што су увеличали прославу Аранђеловдана мати Софија је упитала Милорада С. Кураицу: “Имаш ли ти далматинску ношњу?” Када је добила поврдан одговор поручила је Кураици да се на следећем Аранђеловдану појави у далматинској ношњи.
У закључном делу текста треба констатовати да је, присуствовање прослави Аранђеловдана у манастиру Грабовац, још један велики успех новог руководства Удружења Чувара Христовог гроба, пошто је претходно Васкрс 2025. године у храму Св. Николаја у Врлици увеличао 31 Чувар у комплетно одевеним ношњама – што је најмасовнији одзив Врличана у последњих 80 година.
Чувари на платоу братске куће – преко пута храма Св. Николаја у Врлици
Извор: врлицкакрајина
