То и не би било толико чудно да овај дечак сваког дана у школу не путује из мађарског места Томпа и да пре наставника и школских другара не мора да се сретне најпре са мађарским, а потом и са српским граничним службеницима.
Мало-мало па узавре страсти због третмана и употребе нашег ћириличног писма. Познато је да су једни „језикословци” за то да се у Србији, бар службено, користи искључиво ћирилица, док су други мало мање искључиви и дозвољавају и коришћење латиничног писма.
Кад погледамо старе фотографије, рецимо Београда, нарочито из периода пре Другог светског рата, запазићемо да су готово сви називи фирми и продавница исписани ћирилицом. А данашње су, не само исписане искључиво латиницом, већ су у највећем броју и на енглеском језику. То говори о нашем менталитету и помодарству. (више…)
