Категорија:Друштво

Ранко Гојковић: Филм „Бранили су небо Отаџбине“ или Хероизам се не може вечно скривати

Мало нас зна да је више од 130 авијатичара херојски изгинуло у Априлском рату 1941, као и да су наши хероји само првог дана рата оборили 23 непријатељска (21 немачки и 2 италијанска) авиона и исто толико оштетили

Извор: Саборник

(више…)

„ХРВАТСКИ ЈЕЗИЧКИ ПРОБЛЕМ“

  • Хрватски академици знаности и умјетности приложили су још један услов Србима за пријем у ЕУ: да признају „хрватски језик“.

Ти су академици, изгледа, или заборавни или не знају где су им „језички почеци“. Зато им ваља освежити памћење: Хрвати су неко време били „(Срби-)чакавци“ па им досадило и прешли у „(Словенце-)кајкавце“, а кад су схватили да су тамо појевтинили, окренули се Србима-штокавцима. И на то их, најпре, „намотао“ Гај (било је то некако у време Илирског покрета), а тај посао до краја довели „хрватски вуковци“: Томислав Маретић, Фрањо Ивековић, Иван Броз, Милан Решетар, Перо Будмани, Армин Павић, Драгутин Боранић, Ватрослав Рожић и више других. Сви су они, крајем XIX века и, малкице, касније, уредили „хрватски језик“ по Вуковим мерама (тј. на основу језика Вука и Даничића, а њима се убрзо прикључио и знаменити „немачки вуковац“ Аугуст Лескин). И са тим су „језиком“ Хрвати, уз „НДХ-епизоду коју су накратко успели заборавити, стигли до седамдесетих година прошлог века кад су утврдили да српски и „хрватски“ језик нису „ни налик“ један на други и да је „Маретић био свиња“ кад је своју Граматику подметнуо и Лескину и свима другим „хрватским вуковцима“. Нова хрватска лингвистичка памет, наиме, „утврдила“ је да је „хрватски језик“ старији од српског, али се неки њени носиоци нису могли договорити о томе колико су старе крштенице и једном и другом: један је тврдио да је хрватски старији „полдруг стољећа“, други — да је старији „седамнаест десетљећа“, трећи — „пет стољећа“, али нико од њих за своје тврдње не „доводи сведоке“ и траже да им се верује „на брк“ (тј. „на рјеч“).

(више…)