Са циљем да се кроз креативна графичка решења добију лепе честитке писане ћирилицом, Установа „Култура“, у оквиру манифестације 6. „Ћириличне баштине“, организује конкурс „Најлепше жеље пишу се ћирилицом“.
маштовит начин осмисле и направе честитке које ће бити намењене за честитање различитих догађаја попут државних и верских празника, рођења деце, крштења, венчања, годишњица брака, одлазака у пензију и слично.
Имајући у виду да се на интернету може наћи врло мало ћириличких честитки поводом наведених догађаја, циљ нам је да кроз овај конкурс добијемо што више решења која ће постати доступна широкој публици и делити се на друштвеним мрежама. Жеља нам је да људима који воле и поштују наше писмо омогућимо да на друштвеним мрежама и у комуникацији са драгим људима могу честитати важне датуме лепим графичким решењима писаним ћирилицом.
Организатори позивају учеснике да одаберу пригодне догађаје за које ће правити честитку, да буду маштовити и да се потруде да добијемо ћириличке честитке које ће да се шаљу, деле и „живе“ још дуго по завршетку конкурса.
Правила конкурса:
• графичка решења која учесници шаљу морају бити ауторска;
• један аутор може доставити до три графичка решења;
• слике морају бити у дигиталној форми у JPEG формату и морају бити високог квалитета. Максимална величина датотеке не сме прећи 20 MB.
• аутори су лично одговорни за приказани мотив на графичком решењу и за евентуална кршења ауторских права;
• аутори уступају права на коришћење свих објављених слика у оквиру конкурса у промотивне сврхе, у било којем облику или медију. При оваквом коришћењу организатори се ослобађају од било каквих потраживања од стране аутора фотографије на конкурсу;
• организатори задржавају право да прихвате или одбију слику на основу тога да ли она одговара циљевима конкурса и задатим критеријумима и условима, без пружања било каквог даљег образложења или обавештења учеснику који је доставио слику;
• радови се могу достављати од 18. априла до 8. маја 2024. године. Честитке послате након наведеног рока неће бити узете у разматрање.
Организатор може променити било које од правила конкурса, без претходног обавештавања корисника. Измена правила ће бити јавно доступна на званичној ФБ страници „Ћириличне баштине“.
Радове са пријавом потребно је послати на е-пошту: cirilicnabastina@gmail.com са назнаком за конкурс „Најлепше жеље пишу се ћирилицом“.
Молимо вас, прочитајте детаље о одрицању од одговорности пре слања радова:
Овим потврђујем да графичко решење које пријављујем на конкурс „Најлепше жеље пишу се ћирилицом“, који организује Установа „Култура“ у оквиру манифестације „Ћирилична баштина“, јесте моје оригинално дело и да нико не полаже ауторска права на њега, те да, ако полаже, ја сам њихов једини носилац. Ову слику прилажем као израз сопствене креативности и разумем да ће она бити објављена као моје оригинално дело. Разумем да ће моја пријава бити предмет разматрања пре него што буде прихваћена на конкурсу.
Све пријаве треба да укључују следеће податке:
– име и презиме аутора, године старости и место пребивалишта;
– кратак опис графичког решења (до 30 речи);
– контакт податке аутора (број телефона, е-пошта, адреса, град и држава).
На конкурсу ће се прихватати само пријаве достављене на ћирилици.
Избор најбољих радова вршиће се гласањем на друштвеној мрежи Фејсбук и оцењивањем од стране стручног жирија.
Гласање од стране публике биће организовано на званичној ФБ страници „Ћириличне баштине“ по принципу ЈЕДНО СВИЂАЊЕ НА ФОТОГРАФИЈИ = ЈЕДАН ГЛАС.
Сви пристигли радови биће објављени 9. маја у заједничком албуму на страници „Ћириличне баштине“, а затим ће почети гласање за најбоље честитке. Гласање се завршава 17. маја у 10 сати и тада ће бити направљен пресек свиђања на сликама – гласова, на основу чега ће се добити три најбоља рада по оценама публике.
Ауторе најбољих радова очекују дипломе и поклон пакети „Ћириличне баштине“, који ће бити уручени у оквиру програма манифестације.
Честитке којима се, по оцени организатора, на најбољи начин постигао циљ конкурса, могу бити штампане и, уз пригодне поруке и навођење имена аутора, представљене у Бајиној Башти током трајања програма 6. „Ћириличне баштине“. Постоји могућност да најбољи радови буду, у форми честитке, штампани ради продаје у инфо-центрима општине Бајина Башта и промовисања организатора конкурса и Бајине Баште као престонице ћирилице. При оваквом коришћењу организатори се ослобађају од било каквих потраживања од стране аутора радова на конкурсу.
Извор: Тара-Дрина
„ЋирилиЧНа баштина“!?
Нисмо сигурни да ли је реч о незнању, утицају Хрвата или је реч о хрватској установи. Јер, српски језик има фаријанту од ћирилица — ћириличка. Тако препоручују и српски стручњаци за српски језик. Могуће је да Срби кажу „ћириличНа баштина“ под утицајем Хрвата, односно под утицајем хрватске варијанте српског језика која се званично данас у свету зове „хрватски језик“. У том језику био би и јесте стандардан назив „ћирилична баштина“, истина — исписана српским (ћириличким) писмом. Како Хрвати нису, као једино Срби, прихватили за писање своје варијанте српског језика („хрватског језика“) шизофрено решење два писма за свој језик (и српског и хрватског писма), да је реч о хрватској установи, Хрвати би то писали само њиховом латиницом („Ćirilična baština“). Чим је ова установа исписана ћириличким писмом, свакако је реч о српској установи, то јест о српској ћириличкој баштини, а не хрватској.
Дакле, мора се истина рећи, ова српска установа, не сумњамо да је основана из добре намере, али се њен назив „ЋириличНа баштина мора означити као дату с тим називом из незнања, тј. вероватно под великим утицајем из хрватске варијанте српског језика — „хрватског језика“. У ономе што је српски — српски језик, стандардно јее и српски да назив буде: „ЋирилиЧКа баштина“.
Сви треба много више да уче и знају, па и ми Срби. Оснивачи „ЋириличНе баштине“ — да су мало више учили и да мало више и боље знају српски језик своју установу српску именовали би ту установу „ЋирилиЧКа баштина“, а никако „ЋирилиЧНа…“.