Ознака : ИТ

СКУП БИБЛИОТЕКАРА: Кладовска библиотека организује семинар „Медијска писменост за зрело доба“

БИБЛИОТЕКА “Центар за културу” Кладово домаћин је четвртог семинара за библиотекаре који у оквиру пројекта “Медијско насиље и медијска екологија” реализује удружење Библиотека Плус.

ФОТО: С. М. Ј

Овом семинару ће у петак, 28. маја присуствовати библиотекари из установа које покривају матичне библиотеке у Бору и Зајечару.

-Циљ овог пројекта, чији је аутор Зоран Хамовић је да се јавне библиотеке подстакну у развоју знања и раду са старијим грађанима, корисницима библиотеке да се служе друштвеним медијима, интернетом, али и да уз помоћ библиотекара пажљивије бирају, стварају и размењују медијске садржаје – каже Жаклина Николић, директорка кладовске библиотеке.

Библиотекари из Борског и Зајечарског округа имаће прилике да у оквиру радионица које воде др Маје Вукадиновић и др Далибор Петровић сазнају све о критеријумима избора медијских садржаја за библиотекаре као и о новим медијима.

У разговорима са библиотекарима предавачи ће утврдити како развијају комуникацију са пензионерима и корисницима у зрелијем добу.

-Будући да им је осим књига потребна и подршка у савлађивању и употреби нових медија, јавна библиотека је пред новим изазовима унапређења њихових знања и вештина. Пројектне активности усмерене су на размену искуства и стручну подршку библиотекарима за рад са са старијим корисницима у области медијског мониторинга, медијске критике, медијске креативности и медијског активизма – истиче Жаклина Николић.

Иначе, до сада су ови семинари организовани и у јавним библиотекама у Ваљеву, Крагујевцу и Суботици, а после Кладова биће одржани и у Сомбору и Врњачкој Бањи. Очекује се да резултати рада библиотекарима са корисницима, као и јавна дебата буду одржани у августу.

 

Аутор: С.М.Ј.

Извор: Новости онлајн

Лоренс од Арабије у Москви

Прихватио сам позив мог некадашњег професора Антона Гуменског да учествујем на једном онлајн семинару где је мој задатак био да пратим рад и активности студената, и да по потреби подстакнем дискусију или поставим питање како би предавање било што ближе живој настави. Студенти су били ментално одсутни и само „виртуелно” присутни

Онлајн настава била је изнуђено решење за студенте широм света (Фото: EPA-EFE/MICHAEL DODGE)

Ситуација са пандемијом је довела образовни систем у тежак положај. Традиционални начин предавања је замењен онлајн наставом, а то је ситуација са којом просветни радници немају искуства и принуђени су да се прилагођавају у ходу, како ко зна и уме.

Овај текст се базира на искуству које сам недавно имао сарађујући са универзитетом МГИМО из Москве где је онлајн настава, преко зум апликације, први пут организована 2020.  Прихватио сам позив мог некадашњег професора Антона Гуменског да учествујем на једном онлајн семинару где је мој задатак био да пратим рад и активности студената, и да по потреби подстакнем дискусију или поставим питање како би предавање било што ближе живој настави.

Антон Гуменски је особен као и његова предавања. Када је мени предавао морало је да се прочита по једна глава од задате књиге о којој би се дискутовало на следећем часу. Такође је морао да се погледа филм који је у вези са књигом о којој би се расправљало. На пример Књига Едварда Саида и филм „Лоренс од Арабије”. Да би добио оцену студент је био у обавези да објави чланак на „Википедији”. Ангажованост студената на његовим предавањима је била добра, што је у онлајн настави изостало.

На самом почетку било је јасно да су студенти незаинтересовани за ток предавања, да су пасивни и да у правилу избегавају дискусију. Студенти су били ментално одсутни и само „виртуелно” присутни. Семинар је предвиђао писање семинарских радова и читање припремних материјала као основе за праћење предавања и дискусију. Најчешћи проблем са којим се професор сусретао било је непоштовање рокова за предају радова или чак њихов изостанак. Речју,  све обавезе су биле занемариване под изговором лоших интернет веза.

Последично, велики проблем је био у вези са оцењивањем студената у условима онлајн наставе. После лоших искустава, студенти и наставници разумели су предности „живог” предавања и МГИМО се вратио на класичну наставу.

Ако су искуства са онлајн наставом овако лоша на мање захтевним друштвеним предметима, шта се онда догађа тамо где је неопходан лабораторијски, експериментални  рад или на студијама медицине, стоматологије, ветерине, на пример? Ако су са студентима овако лоша искуства, како може изгледати онлајн настава са децом у основној школи или  у гимназији? Како наставу могу пратити они који немају рачунаре или добре интернет везе?

Тешко је поуздано проценити какве и колике штете је пандемија нанела образовном систему будући да ће се штете видети са закашњењем. Нејасно је и колико дуго ова ванредна ситуација може трајати и да ли ће се ситуација слична данашњој поновити и на јесен.

Суочене са кризом без преседана, власти су морале да импровизују и да спасавају што се спасти може. Власти ће имати само лето да се припреме за могући нови талас вируса. Да ли је то време довољно да образовне институције обраде и систематизују досадашња искуства са онлајн наставом? Да ли је направљено упутство за онлајн оцењивање са циљем да оно буде што више као оцењивање у класичној настави? Ако ништа од овога није урађено, ко овим питањима треба да се бави?

Од најважније дилеме се не може побећи – вреди ли жртвовати образовање неколико генерација ђака и студената како би се ове нискоризичне групе заштитиле прекидом живе наставе? Било би опасно уљуљкивати се илузијама да је онлајн настава магично решење и да може заменити интеракцију ђака, студената и њихових професора. Онлајн настава је последње, очајничко решење у крајњој нужди, а не алтернативни облик наставе, колико год то модерно звучало.

Аутор: Бошко Јовановић, магистар међународних односа

Извор: Политика

Срби на интернету више троше на литературу него на храну

Виса

Куповина књига у самом је врху листе омиљених производа које Срби поручују паметним телефонима путем интернета. Најчешће се набављају преко паметних телефона (61 одсто), четвртина то чини путем лаптоп рачунара, док свега 14 одсто корисника картица практикује куповину са десктоп рачунара.

Књиге се набављају у сличној мери као и електронски уређаји, односно играчке, накит и производи за кућу, док су по количини поруџбина на листи испред хране са апликација за доставу, из ресторана и прехрамбених производа из супермаркета, показало је регионално истраживање компаније Виса, чији су резултати објављени на Светски дан књиге и ауторских права.

Популарна и стручна литература је, поређења ради, трећи најпопуларнији производ код грађана Северне Македоније и Албаније. Књиге се онлине купују у Босни и Херцеговини у истом рангу као и са већином других категорија, далеко иза одеће и обуће, а слично је и у Црној Гори.

На месечном нивоу, паметне телефоне за интернет куповину у Србији користи 35 одсто испитаника анкете. За већину кључне предности таквог плаћања су практичност (65 одсто), једноставност у односу на друге опције (40 одсто) и брзина (35 одсто). Притом, половина испитаника сматра да је плаћање паметним телефонима забавније од плаћања путем рачунара.

Када је реч о учесталости куповине преко интернета, четвртина испитаника у Србији набавља производе и услуге неколико пута месечно, а међу онима који још нису испробали куповину на интернету путем паметних телефона, чак 61 одсто њих планира да то учини у будућности.

На све брже и лакше прихватање иновативних метода плаћања најчешће је утицало позитивно лично искуство (69 одсто), као и препоруке пријатеља (35 одсто), односно чланова породице (25 одсто) и матичне банке (16 одсто).

Упркос различитим навикама, истраживање показује да купци из региона показују сличну спремност за усвајање савремених технологија.

 

Извор: Вести онлајн