Ознака : Музика

Др Јасмина В. Пеев: Духовно ресетовање кроз Евровизијy 2021

„Вулгарне, бестидне жене с повампираним изгледом и наступом су y “моди“! Зашто? Јер, такве не рађају по десеторо јунака као Мајка Југовића!“

Пише: Др мед Јасмина Вучић Пеев

Најгледанији спектал света, Евровизија, која једном годишње xипнотише 2 милијарде људи, започета је “песмом“ која слави ђавола – њен наслов, Еl Diabolo као и кореографија с црвеним димом с четири сотонске плесачице не остављају никакву сумњу да је данас и музика преотета да би служила мрачним силама. “Вечерас ћемо горети у забави.. дадох своје срце ђаволу…“ најављује с подругљивим лицем полугола жена, ширећи ноге и стављајући у први план своје интимне делове, у стилу који треба да глорификује само зло. Али, кад ова Киприћанка изговори исте речи као наше представнице “ло – лока…“ постаде јасно да је шоу, више него само једна представа.

“Буди лоука“ значи: “буди луд“ – то је порука овог планетарног спектакла, којy многи и нису разумели. Ђаволска посла! Окренути здравог, паметног човека према лудилу, аутодеструкцији, пороку, злу… јесте одувек звано “повампирење“! С тамним, застрашујућим погледом, обучена у црну кожу, гримасама изображавајући сотону, Украјинка је такође певала у у истом “вампирском стилу“ – при пребројавању гласова је свима бестидно показала сатански знак с подигнутим другим и петом прстом! Норвежанин, пресвучен у белог анђела, ланцима онемогућен да мрда – свезан од четири црвена ђавола – то је слика коју су cа Eurovisia-e послали младима! Исландски представник, феминозован, с дупетом прошара кроз сцену као педер — по примерy Ентони Хопкинсa у хичкоковом филму где се пење степеницaма скоро десетак секунди, док му психопата снима задњицу; једна од првих хомо-сцена Хичкока чију ‘‘генијалност’’ многи нису разумели. А фински интерпретатор, у лику сотоне, с деструктивним нехармоничним тоновима који вређају слух, зове младе с исписаном поруком на руци “ join’’ ( “придружи се“)! Змијетине виреше иза леђа Азербејџанки, које обучене као проститутке, певаше нешто на енглеском… Kастрирани мушкарац, израстао у превисоку “жену“ због недостатка антагоностичких сексуалних хормона, моделираo je ову ‘‘забаву’’ у такозваној функцији “водитељке“. Неке слике брадатих трансвестита, педера, болесника… дефиловаше, с времена на време, исецкано, као у брзом филму који делује више на подсвест него на свест! Отупљеност се производи с понављањем тригера – скраћено, људи се навикавају на мушкарца с брадом, феменинизованог и обученог у сјајну хаљину… Над људима се врши десензибилизација и постају “толерантни“, дакле, подобни за практично прихватање изопачених моралних вредности!

Највећи спектакал света је своју функцију одиграо – промовисао је своје приорите: лудост, перверзију, болест… и прогласио у сумњивом гласачком процесу, управо сатански стил за победнички: италијански насилни хардрокери, тетовирани, голи, бедни и јадни, као, победише.
Они рекоше у неком мутном, неразумљивом дијалекту : “нема Бога… ми смо другчији од њих, мајка ми луди, јер сам друкчији…“, а публика, као, тапше, тапше… Зачудо, не чу се ниједан једини прави мушки баритон или бас – само феминизирани високи мушки гласови: шиптар у швајцарском дизајну, Џон, певаше као сопран; чак и црнцу који је представио Шведску нисте могли познати глас који је био невероватно висок баш као и код Португалца који је имитирао холивудски извор овог медијског зла. И Шпанац певаше као жена. A oд правог мушкраца ни трага… да човек занеми!
“Победник“ гура прсте у анус док јавно обљубљује мушкарца

На томе раде мрачне силе — oне пакују зло у сјајне хаљине и продају га младима, наивнима као “успех“, “забаву“, “хумор“, “спекател“, “идеологију“… Вулгарне, бестидне жене с повампираним изгледом и наступом су y “моди“! Зашто? Јер, такве не рађају по десеторо јунака као Мајка Југовића! Медији, мода… су им пречи, под утицајем оваквих инфлуентних догађаја. А мушкарци с високим гласовима, феминизирани су отуђени од себе, “пацификовани“. Сатанисти имају хиљадугодишње искуство у пацификацији мушкараца. Кастрација је само једна метода коју су користили при поробљавању. Друга, још ефектнија метода је ширење алкохола који смањује тестостерон — xиљадама година се мушкарци с алкохолом феминизују – да, тестостерон се спушта с сваком капљи пива, ракије… Понекад, мушкарцима расту и груди кад им је тестостерон толико пао од пића! O потенцији да и не говоримо – убијена је код сваког чак и средње зависног конзумента овог отрова! А фараони су плаћали робове у пиву: 3,5 литра пива на дан рада, по глави роба уз додатак за децу и жене. Тако су им феминизовани робови, били додатно ментално хендикепирани: с оштећеним мозговима, били су прави / генуини идиоти способни само да поћутно, послушно извршавају и најглупље наредбе!

Данас имамо и храну пуну отрова а нико да изађе и тражи органску здраву храну за сву децу света! Где су мајке? Баке? Очеви и деде? Имају друге приоритете… моде… немају енергије за борбу! Сатанисти су увек један корак испред! Сатанисти нам управо сада мењају и генетику с такозваним “вакцинама“! Кад су наметнули конзумацију животињских лешева уместо посне хране, онда су нам произвели и хипертензију, инфаркте, артрозе, шлогове… кожа нам се променила… постадосмо опаки… они нам се константно ругају! А ми? Слепи?

Док cy залуђени, ошамућени, можда и напијени гледаоци труцкали уз сотонске стихове, аплаудирали, нису сxватaли да слављење злих сила с сопственим саучешћем иде срамно, даље. “Ругање креатору“ – могло би се рећи. САУЧЕСНИЦИ ЗЛА! Толика енергија, технологија, младост… заробљени, баш као анђео којег су Норвежани на сцени спутали!

Култура у служби ширења САТАНИЗМА, спутавања људског рода! Огромна ментална енергија, сконцентрисана у спектаклу, окренута је против нас самих, јер свако и најмање зло се плаћа – депопулација, болештине, ратови… су последица бумеранга Правде! Оваква багра, не сме да се множи, рађа и одржава врсту – она је програмирана за нестанак.

Сатанисти управо програмирају наш нестанак, кроз програмирање багре, зла, безобразлука, неморала. Ратови им више нису довољно брзи и ефикасни! Кад се сопствана ментална енергија окрене против себе – нема спаса! A дотле су дошли, да нас окрећу, нас саме, против себе!

Према Старом Завету, Давид, краљ Израела, је свирао на лири свом претходнику који је био опседнут злим духовима – смиравао га је и “оздрављивао“ музиком! Наш Питагора је такође употребљавао музику за спуштање тона при јавним свађама – музиком је наводио људе на разум. Очигледно, да владајућа елита употребљава музику у СУПРОТНУ СВРХУ – за повампирење омладине, за пропаганду перверзије, стерилитета, лудости! Они знају да се цепањем интегритета стварају ослабљена, болесна бића неспособна за СУВЕРЕНУ ЕГЗИСТЕНЦИЈУ! НЕСПОСOБНА ЗА КРЕАЦИЈУ ХАРМОНИЧНОГ СВЕТА у коме деца имају право да заиста буду оно што им је Креатор предвидео а не кастрирани, ошамућени ПОСЛУШНИ И ИЗГУБЉЕНИ РОБОВИ.

Медицински синоним за “лудост“ која се славила на Евровизији јесте “шизофренија“. А сама реч “шизо“ значи испарчаност / поцепанос т/ исеченост… док, “френија“ означава “дух“. Дакле исцепаност духа јесте шизофренија. А ми, с исцепаним ‘‘модама’’, сатанистичким стилом… зар нисмо одвојени / одсечени од себе самих? Удаљени од доброте, милости, разума, мудрости, здравља…? Ми смо програмирани да се дружимо, волимо једни друге а не да ce застрашујемо, вређамо родитеље како то чини италијански “победник“ Евровизије! Исцепали су нам земље наше, такође – и то је, врста лудила, цепати једну нацију на разне државе и измишљати неке нове језике иако се разумемо! Отцепили су нас некад давно, од природе, натрпали у станове једне изнад других, где не познајемо мирисе лаванде, нане, камилице… ни једни друге.

Ето саме сржи свих наших проблема: тамне силе које нам краду животе, децу, смисао, Правду, Истину… вечна борба добра и зла! Да би се опстало у овој борби, победило, знање да Правда мора бити на страни Победника, јесте одлучујуће. Само са справим ставом Правдe, духовне Чистоће, Сјаја, можемо гледати с оптужбом на зло и остати заштићени у Светлости. Победити.

Постоје светле тачке у овој реалности, мада нам константно и упорно помрачују умове с страшним криминалним вестима, прљавим холивудским заврзламама, нељудским третманима институција, сатанским eуросонговима и застрашујућим предказивањима.

Помислите само на Народне Патроле који су се саме организовале, заврнуле рукаве и обилазе добровољно, наше улице како би чували ово мало Србије што нам је остало. Помислите на народ који брани своје реке, све оне који самоиницијативно скупљају ђубре како би оставили чисте просторе, оне које понављају “Косово је срце Србије“, на Русе који чувају своје породице и у крсном ходу славе своје претке…
Наши стари су стајали у Правди. Зато су побеђивали. Данас, видети наше и украјинске девојке, које певају западњачке песме, није само тужно него и опасно. Борба против зла мора да се води.

“Нека борба буде непрестана“!



Др мед Јасмина Вучић-Пеев
у срБској 7530, y цветњу 22 -ог

Извор: КМ Новине
Приредио Администратор, видевши да текст, и поред широко усвојене исеци/налепи „производње и праксе, скоро нико да пренесе даље од извора

 

Представљање књиге ,,Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века“

У четвртак, 27. маја 2021. године у Великој сали Руског дома, са почетком у 18 часова биће одржано представљање књиге ,,Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века“ Ане Рашковић. Нотни зборник транскрипција песама из служби Светом Симеону Мироточивом, Светитељима Сави и Арсенију, Светом краљу Милутину и Светом мученику кнезу Лазару са руске неумске на савремену нотацију, представља прву антологију оваквог типа на нашим просторима и прву обимну студију на ову тему у српској науци.

Као резултат сеобе најзначајнијих српских националних култова у Русију који почиње још крајем XIV века, српска литургијска поезија у част светих личности улази у руске богослужбене књиге, да би већ почетком XVI века добила музички слој у виду руске неумске нотације изнад текстова. Током једне деценије истраживачког рада у Русији и Ватикану, ауторка књиге је сакупила, класификовала, транскрибовала и објавила записе песама српским светима из 56 руских богослужбених неумских рукописа насталих претежно у руским манастирским срединама између XVI и XIX века. Ови драгоцени записи представљају најбројније, најпотпуније и најварнијантније, а безмало и најстарије неумске записе српских химнографских текстова у читавој Православној Цркви.

Иако је замишљена као део ширег пројекта посвећеног изучавању српских култова у Русији, књига је оформљена као самостални нотни зборник, у коме су све песме класификоване, транскрибоване и представљене у богослужбеном поретку у упоредном неумском и савременом нотном запису. Допуњене интересантним фототипским репродукцијама и описима делова руских рукописа у којима се налазе руски преписи српске химнографије, ове транскрипције оживљавају јединствену синтезу српске литургијске поезије и руске знамене црквенопојачке уметности, која је резултат многовековних блиских духовно-културних српско-руских односа.

На представљању књиге ,,Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века“ Ане Рашковић говориће Мр Предраг Миодраг, професор Богословије у пензији и црквени диригент, Др Тамара Адамов Петијевић, диригент, Мр Јован Стојановић, професор црквеног појања у Карловачкој богословији, као и ауторка књиге. Излагања ће бити обогаћена пригодним музичким програмом у оквиру кога ће се чути транскрипције изабраних песама српским светима, као и визуелном презентацијом најзначајнијих неумских преписа српских химнографских текстова који су објављени у овој књизи.

Др Ана Рашковић (1984) пијаниста, професор клавира, литургички музиколог и вокални извођач црквене музике. Дипломирала је и специјализирала на Катедри за клавир Факултета музичке уметности у Београду, завршила постдипломске студије клавира и докторирала музикологију на Државном конзерваторијуму М. И. Глинка у Нижњем Новгороду, усавршавала се у области музикологије-медијевистике на Државном конзерваторијуму Н. А. Римски-Корсаков у Санкт Петербургу. После положених диференцијалних испита основних студија, завршила је докторске академске студије на Православном богословском факултету у Београду, на коме тренутно ради на другој докторској тези. На овој институцији изабрана је у звање научног сарадника, а ради као професор клавира у ОМШ Владимир Ђорђевић у Београду. Написала је преко 50 научних радова и текстова о црквеном појању и учествовала на преко тридесет међународних научних конференција на Балкану и у Русији.

 

Извор: Руски дом