Ознака : Образовање

Потребна је темељна реформа српских доктората

Извор за Илустрацију: Пиксабеј

Коментар професора Ђорђевића о докторатима, објављен 2. јуна, подстакао ме је да дам своје мишљење о овој важној теми. Тренутна ситуација није добра. Српски докторати нису моторна снага српске науке, што се посебно односи на оне одбрањене на приватним универзитетима. Има плагијата, а има и доктората који се бране да би се показало да се може све, па и то. Чуо сам и изјаве неких политичара да се не представљају као доктори наука, јер то не сматрају важним.

Имао сам прилике да се упознам с докторатима у Шведској, где сам се 1991. године усавршавао на Универзитету у Гетеборгу и слушао одбране, у Француској, на Универзитету у Безансону, где сам 2008. године био инострани члан комисије за одбрану доктората, и у САД, на Универзитету Корнел, где сам био ангажован на међународном пројекту као Фулбрајтов стипендиста, 2010. године.

Да би српски докторати покренули српску науку, неопходна је темељна реформа високог образовања у овој области. Прво, услови за одбрану доктората на државним и на приватним универзитетима морају да буду изједначени. Друго, одбрана доктората мора да се из церемоније претвори у прворазредни научни догађај. Да би се то остварило, један члан комисије за одбрану мора бити угледни страни научник, који је за то адекватно плаћен. Докторат мора бити у целости написан на српском језику ћирилицом и на енглеском језику. Одбрана мора бити или на енглеском језику, или на српском језику уз билингвалне слајдове. Уз докторат морају да се приложе репринти радова директно проистеклих из доктората, а објављених у рецензираним међународним часописима, у којима је докторанд први аутор.

Ако би се ово увело, не би више било никакве шансе за плагијате, докторате „тек да би се показало да се може и то” и непомињања своје докторске титуле „јер то није важно”.

 

Проф. др Горан Белојевић,
редовни професор Медицинског факултета у Београду

Извор: Политика

Да школско звоно не заћути – у селима мањак, у градовима вишак ђака у одељењу (ВИДЕО)

За нешто више од 10 година, број основаца у нашим школама смањио се за чак 85.500. Многе школе у сеоским срединама се затварају, у истуреним одељењима неретко је и само једно дете на четири разреда, док се школе у великим градовима суочавају са превеликим бројем деце у одељењима.

У многим сеоским школама више се звоно не оглашава. „Број ученика је све мањи и мањи, 1976. је похађало 400 ученика. Ми сада имамо 62 ученика од 5. до 8. разреда и пет издвојених одељења. Нажалост, и ове године у септембру уписаћемо мањи број првака. Ове године имамо осморо ученика у првом разреду, а наредне године биће петоро“, каже директор ОШ „Јосиф Панчић“ у Лесковцу, Горан Илић.

У златиборском селу Варди поптуно другачија слика – после вишегодишњег опадања броја ђака, сада их броје све више.

Мирјана Ђукић, директорка Основне школе „Јордан Ђукановић“ у Варди, каже да већ неколико година имају око 90 ученика, девет одељења, седам у матичној школи и два издвојена одељења.

Мала, патуљаста одељења све су чешћа у пограничним регионима.

„Подунавски округ, имамо Пчињски округ, Јабланички округ, Источнобанатски, Севернобачки. То су та погранична подручја у иностранству где родитељи одлазе, а самим тим и повлаче децу“, рекла је председница Синдиката образовања Србије, мр Валентина Илић.

Јасна Јанковић из Уније просветних радника Србије каже да смо за нешто више од 10 година остали без 85.500 основаца.

„Чак 1.133 школе у Србији имају око пола милиона ђака, дакле тај дизбаланс у сеоским и градским школама је огроман. Наиме, 10 одсто свих ученика основних школа похађа у чак 60 одсто објеката“, навела је Јанковићева.

Пре седам година било је нешто више од 3.400 основних школа, данас 191 мање. Од 558.800 основаца 2014. године, сада је у клупама 48.000 ђака мање.

„Максималан број ђака мора се смањити на 24 или на 20, јер то практично обезбеђује квалитет наставе, јер онда наставник може да ради индивидуално са сваким дететом, то је једна ствар, друга ствар – квалитет наставе се побољшава и решавамо трећи проблем, то су технолошки вишкови“, сматра Илићева.

Према њеним речима, што се тиче малих сеоских школа и малих одељења, став је – где је једно дете, ту мора да се одржава настава, то је будућност те мале средине.

У Министарству просвете кажу да многе сеоске школе нису угашене, већ је дошло до промене, па су неке школе престале да буду самосталне и прерасле су у издвојена одељења друге веће школе.

Ипак, учитељи упозоравају да школа није само место где се учи, и да кад утихне њено звоно, замире културни и друштвени живот села.

 

Аутор:Милица Брковић и дописници РТС-а

Извор: РТС

РЕФОРМА ШКОЛСТВА: У другом разреду нови предмет – мали иноватор!

МИНИСТАР просвете и културе РС Наталија Тривић изјавила је да је циљ реформског процеса основног образовања повезивање традиционалног начина учења и нових технологија и да ће нови наставни план и програм бити прилагођен интересовању ученика и времену у којем живе. Тривићева је рекла да се у наредном периоду очекује финална верзија предлога новог наставног плана и програма за који је задужен Републички педагошки завод.

Фото: Влада РС

– Циљ нам је да унесемо новине које ће омогућити да се ученици посвете ономе што их интересује, односно да стекну знање потребно за посао којим ће се бавити у будућности, а да их са друге стране растеретимо информација које ће им мање бити потребне – рекла је Тривићева за СРНУ.

Она је најавила да ће у други разред основне школе бити уведен нови предмет – мали иноватор, који треба да буде окренут новим технологијама, у пети разред се уводи додатни час физичког васпитања, док ће природа и друштво бити спојени у један предмет.

– Циљ нам је био да направимо модел по којем ученици неће бити оптерећени додатним предметима, него ће имати оно што им је заиста потребно у том добу. Такође смо размишљали и о увођењу предузетништва у предмет техничког васпитања и образовања – рекла је Тривићева.

Према њеним речима, план је да се у школској 2022/23. години почне са експерименталним увођењем изборних предмета у више разреде основних школа, што значи да ће ученици у осмом и деветом разреду имати базне и изборне предмете за које ће сами да искажу интересовање.

Када је реч о средњим школама, Тривићева је навела да је завршена ревизија и стандардизација 104 занимања, те да је примарна реформа гимназија, које су једнако важне у образовању ученика као и средње стручне школе.

– Размишља се о увођењу неких техничких смерова у гимназије, гђе ће ђаци имати већи фонд часова усмјерених према природним наукама, јер је то будућност развоја привреде у целом свету – рекла је Тривићева.

Она је навела да матурске вечери средњошколци могу прославити у мају и јуну у угоститељским или школским објектима, уз поштовање свих епидемиолошких мера, док основци матуре могу прославити искључиво у оквиру школских објеката, те да је препорука да се прославе организују на отвореном.

 

Извор: Новости онлајн